Ime Dejvida Hilija možda ne znači mnogo prosečnom evropskom ljubitelju fudbala, ali je reč o igraču koji je itekako imao svojih "pet minuta slave".

Za početak, on je u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2006. doneo Ircima prvu pobedu nad Engleskom (1:0) posle 33 godine.

U narednom ciklusu kvalifikacija za šampionat Evrope sa 13 pogodaka (het-trik za pobedu nad Španijom 3:2) je oborio rekord Davora Šukera, koji je bio na snazi od 1995. do 2007.

Severna Irska tada je u grupi sa Španijom, Švedskom i Danskom zauzela treće mesto i bila najbliže odlasku na neko veliko takmičenje još od nastupa na Mundijalu u Meksiku 1986.

"Bez kluba sam već pet meseci, tako da moje povlačenje neće nikoga iznenaditi. Letos sam se nadao angažmanu, to se nije desilo i u međuvremenu mi je postalo mučno da sam radim na održavanju kondicije", ispričao je Hili.

Napadač ponikao u Mančester junajtedu je za svoj doprinos fudbalu 2008. nagrađen ordenom britanskog kraljevstva.

Rekorder je Severne Irske sa 36 pogodaka na 95 međunarodnih utakmica.

"Bilo bi lepo da sam odigrao 100 mečeva, ali nisam želeo da upisujem nezaslužene nastupe".

Dejvid Hili na klupskom nivou nije bio ni približno impresivan kao u zelenom dresu sa krstom na srcu.

Lavovski deo karijere proveo je u klubovima druge engleske lige (Čempionšipa), dok je u Premijer ligi dve i po sezone branio boje Fulama i Sanderlenda.

Na 43 nastupa dao je skromnih pet golova.

"Ljudi uvek pričaju kako se nisam snašao u Premijer ligi i to je istina. U Prestonu i Lidsu sam skoro svake godine bio najbolji strelac, iako su me selili sa jedne na drugu poziciju. U Fulamu i Sanderlendu nije bilo tako, zato što je Premijer liga potpuno drugi nivo fudbala".

Dejvid Hili nije bio evropska klasa, ali je uvek davao sve od sebe i ostao svestan svojih limita. "Usput" je postao i heroj jednog naroda.

Ko misli da je to malo, neka razmisli malo bolje.