Kada je imenovan za trenera Arsenala, Francuz Arsen Venger imao je 46 godina. Sada ima 64 godine. I dalje je trener Arsenala. U subotu će po 1000. put voditi "tobdžije" sa klupe u velikom londonskom derbiju protiv Čelsija.

Venger je debitovao protiv Blekburna u oktobru 1996. godine. Arsenal je tada pobedio 2:0, a jedna od prvih Vengerovih odluka bila je da zabrani igračima čokoladu!

U autobusu, na putu za London, Venger se zadovoljno smestio u prvi deo autobusa, a igrači su, uobičajeno, sedeli pozadi. Među njima i legendarni Toni Adams i Jan Rajt.

"Hoćemo nazad naše čokoladice", pevali su tada Rajt i društvo, što je bio znak male pobune protiv novog trenera.

Venger im nije popustio. Nikada više igrači, po završetku utakmica, na putovanjima, nisu smeli da jedu čokoladice (obožavali su "Mars"). Niti da piju koka-kolu.

Bio je kraj "slatkim orgijama", kako ih je Venger nazivao i to napisao na papiru koji je zakačio u svlačionici Arsenala.

Od vremena "Arsen ko!?", kako je glasio naslov u jednim engleskim novinama kada je imenovan za trenera Arsenala do danas, mnogo toga se promenilo u londonskom klubu. Na kraju krajeva, ni Arsenal više ne igra na čuvenom Hajberiju.

"Kad pomislim na ovaj jubilej, na tu 1000. utakmicu, prvo što mi padne na pamet je - kad su proletele sve te utakmice, sve te godine? Čini mi se kao da sam počeo juče, ne mogu da verujem da je prošlo toliko", kaže Venger za sajt Arsenala i objašnjava taj osećaj:

"Zašto tako mislim? Pa, zato što uvek gledam napred, na narednu utakmicu. To je kao droga na koju smo navučeni, ta naredna utakmica, nada koju gajite, želja da pobedite u narednoj utakmici, pa u onoj koja dolazi posle nje, pa u svakoj sledećoj...".

Kada se osvrne na početke i na dolazak u Arsenal, Francuz kaže da je učio iz svake utakmice.

"Uvek treba ići stepenik po stepenik. Uvek sam više naučio iz utakmica koje sam izgubio, nego iz onih koje sam pobedio. Svakako, zato što mnogo dublje analizirate te poraze, postavljate sebi pitanja, 'secirate' igrače... Kako su izazovi veći, vi se dodatno preispitujete i onda shvatate lične limite i limite sopstvenih igrača. Svakako da se najviše uči iz onih velikih utakmica, kada je pritisak najveći", kaže Venger.

Iako je 999 puta do sada vodio Arsenal sa klupe i samim tim teško je prisetiti se svih mečeva, Venger je dozvolio sebi da izdvoji dve:

"Možda ona protiv Barselone u finalu Lige šampiona 2006. godine, možda osvajanje prve titule i ona važna utakmica protiv Evertona. Nadam se da će sledeća utakmica biti moja omiljena, moj favorit".

Kada se ser Aleks Ferguson povukao iz trenerskog posla prošlog leta, ostao je Venger kao najdugotrajniji. On je duže u trenerskom poslu u Premijer ligi od svih ostalih 19 trenera zajedno!

Arsenal je u poslednjih 16 godina stalno igrao Ligu šampiona, a 14 puta je odlazio dalje, dakle prelazio je grupnu fazu.

Prokletstvo Vengera je u tome što nije osvojio ništa u poslednjih devet godina. Ta suša u osvajanju trofeja dospela je čak i u viceve u Engleskoj, na raznim društvenim mrežama, a Portugalac Žoze Murinjo ima svoj nadimak za Vengera: "Specijalista za propast".

Ali, kada pogledate u prošlost, na Vengerove početke u Arsenalu, lako je uočiti da on jeste uneo novine u igru, da je Arsenal počeo da igra ofanzivnije, dopadljivije... Takva igra donela mu je i prve trofeje, prvu titulu prvaka Engleske.

"U to vreme je bilo nezamislivo da stranac osvoji Premijer ligu. Postojala je neka vrsta predrasude prema inostranim trenerima. Tada su govorili da stranac, jednostavno, ne može da bude prvak Engleske, da nema tog 'štofa'", priseća se Venger.

Džon Hartson, igrač Arsenala koji je bio deo ekipe na Vengerovom debiju protiv Blekburna 1996. godine, imao je svoju impresiju o Francuzu.

"Iskreno, on nam je više ličio na lekara, nego na fudbalskog trenera. Ali, bio je pravi džentlmen. Verovali ili ne, nikada ga nisam čuo da psuje. Nijednom! Ponekad bi se iznervirao, pocrveneo bi, mahao rukama, ali nikada ga nisam čuo da opsuje".

Svi ti lepi, uspešni dani su, nažalost navijača Arsenala, prošlost, koja se meri godinama, pa i gotovo dekadom. Venger je, svakako, napravio mnogo grešaka od poslednjeg trofeja - FA kupa 2005. godine.

Venger je, opisuju ga oni koji ga znaju, tvrdoglav do nebesa, čovek koji se nikome ne klanja, ali i "škrtac", koji se retko kad "otvori" u prelaznom roku. Podatak za nevericu je da je Arsenal u dnu tabele klubova koji najviše troše u prelaznim rokovima.

"Ne kupujemo zvezde", rekao je Venger jednom prilikom. Mesut Ozil je, svakako, presedan.

Šta dalje?

Svakako je teško zamisliti Arsenal bez Vengera, kao što je to bio slučaj i sa Fergusonom i Junajtedom. Naravno, doći će taj dan, dan rastanka kluba koji mu je mnogo dao i opsesivnog radoholika, kojem je fudbal sve u životu. Ili gotovo sve.

Engleski novinari pišu da se ne zna mnogo o Vengerovom privatnom životu. Postoji i nekoliko pikanterija: novinari koji su putovali sa Arsenalom na putovanja nikada ga nisu videli u baru hotela. Ili retko kad radi intervju "jedan na jedan".

Ali, isto tako za njega kažu da je izuzetno kulturan, učtiv, čak i prema onima koji mu postave provokativno pitanje. Ume da bude i depresivan, "odsutan" posle izgubljene utakmice, dešava mu se i da ne hvali rivala koji ga je pobedio i nije imun na takve situacije.

"Uh, kad pogledam unazad, to je stvarno dug period. Ono što želim da kažem jeste da mi je čast što sam trener ovakvog kluba toliko dugo i hvala svima sa kojima sam sarađivao i sarađujem i koji veruju u mene".

Da li je ovo sezona u kojoj će trofej prvaka Engleske opet u vitrine Arsenala?

Utakmica u subotu protiv Čelsija, Vengerova hiljadita, daće odgovor na to pitanje.

Poslednje godine nisu bile uspešne za Arsenal, ali Vengerovo ime će se, bez dileme, dugo izgovarati u londonskom klubu sa velikim poštovanjem.