Osim o špijunima, Savićeviću, Arkanu, viskiju...

Ivica Osim u istoriji svetskog fudbala ostaće upisan kao poslednji selektor fudbalske reprezentacije Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i prvi selektor koji zbog rata i stradanja nije dočekao da postane prvak sveta...

Osim je danas jedan pomalo zaboravljeni fudbalski mudrac, angažovan kao savetnik selektora Bosne i Hercegovina, nekada svog miljenika Safeta Sušića. Odatle je i novinar "Al Džazire Balkans", Emir Delić, počeo ovaj intervju sa Osimom, koji prenosimo, ali se razgovor, sasvim normalno i sasvim očekivano, završio pričom o jednoj reprezentaciji koja nikada nije dobila šansu da vidi koliko može.

Ili ne može...

Osim je u uvodnom delu intervjua pričao o problemima koji se roje oko "zmajeva", uoči njihovog prvog odlaska na Mundijal, s autorom Delićem složio se oko toga da je i dalje loše kada roditelji fudbalera (u ovom slučaju Edina Džeka) putuju sa reprezentacijom ili borave uz nju i, upravo tada, priča je skliznula ka prošlim vremenima...

"Roditeljima nije mesto uz trenere. To nije u redu. Ima svakakvih roditelja, koji žele svojoj deci najbolje, ali nekad se otme kontroli. Kad sam bio selektor, uz reprezentaciju je jako često bio pokojni Đuro Prosinečki, Robertov otac. Ali, nikad mi nije rekao ništa, uvek ljubazan", rekao je Osim.

Delić se nadovezao sa: "Nije Vam rekao zato što je Prosinečki stalno igrao?" i konstatovao da Osim "nije ništa prokomentarisao", već je "samo je zakolutao očima i prešao na drugu temu".

"Tada je to bilo drugačije. Kad ti prigovaraju, pokušaju to da uviju. Sećam se da mi je pokojni Branko Bulatović (ubijeni gensek FS Jugoslavije, prim. aut), kad sam objavio spisak igrača za Svetsko prvenstvo u Italiji, 1990. godine, onako kroz šalu, rekao: 'Ne treba kopati novi bunar kad u starom još ima vode'. Nije mi bilo jasno, a onda je on rekao: 'Kako mogu da ti igraju i Prosinečki i Sušić u isto vreme?' Ja sam shvatio da mogu, ne samo njih dvojica, nego i Dragan Piksi Stojković", rekao je Osim da reprezentacija nije bila mala za takva tri majstora fudbala.

Potom je objasnio i kako je takav luksuz, danas gotovo nezamisliv, sebi mogao da dozvoli:

"Ali, ja sam zato imao Srećka Kataneca".

Osim je govorio da je, suprotno "ključ" principu, pravio reprezentaciju od igrača koji su bili lojalni, kako njemu kao selektoru, tako i kultu nacionalnog tima i da nije voleo "krtice", a kao opasne označio je Harisa Škora i Mirsada Baljića...

"Bilo je problema, moram priznati da sam nekad bio u šoku ko ih sve proizvodi. Potpuno neočekivano, dolazili su od ljudi kojima sam verovao, za koje se nisam nadao da bi me izneverili. Ne volim o tome da pričam. Te stvari su me pogađale. Eto, Haris Škoro je bio jedan od igrača koje sam cenio, ali on je mislio da ima obezbeđeno mesto kod mene, jer ga znam iz Želje. Nisam ga poveo na Svjetsko prvenstvo. Ali, jesam Mirsada Baljića..."

Pričao je Osim, uzdahnuo, i onda otkrio zbog čega se prevario...

"Poznato je da se o meni svašta pisalo, pa i to da sam jedne noći tokom Svetskog prvenstva u Italiji popio 12 boca viskija. Nije da ne mogu popiti, mogu i volim, ali to je već previše. A i nije lepo dobiti etiketu pijanca na Svetskom prvenstvu. Mediji su krivi što sam u Italiji došao u konflikt sa nekim svojim igračima. Recimo, novinari nagovore Baljića da na sastanak dođe sa diktafonom u džepu, 'šatro' da snima šta se priča. Sve da bi meni naštetili. Ali, 'provalio' sam ga, imao sam i ja svoje špijune", rekao je Osim i otkrio kada se to dogodilo:

"Bilo je to nakon poraza od Nemačke 1:4. Baljić ispao naivan, valjda je shvatio da je samo iskorišćen".

Tu nije bio kraj njegovim mukama...

"Imao sam probleme i sa Dejanom Savićevićem. On je bio 'nahajcan', mislio je da mora da igra. Šta sam trebao? Da sklonim Zlatka Vujovića, koga bi poželeo svaki trener, a da stavim Savićevića, koji je možda i bolji, ali nikad ne znaš kako će odigrati. Dejo je jedan od najboljih igrača koje sam vodio, ali i on je tada bio pogrešno savetovan", pričao je Osim.

"S njim imam vrlo korektan odnos, pričali smo o svemu... Meni se, nakon tih hladnih sukoba sa Savićevićem, nije ni treniralo. Bilo mi je muka da idem na trening, jer znam da ću videti Savićevića, da ćemo se gledati, da će njemu biti krivo, jer ne igra, a i meni je krivo..."

Sada, mnogo godina kasnije, Osimovi nikad potvrđeni svetski prvaci, većinom su i dalje u fudbalu. Neki su predsednici nacionalnih saveza, poput Savićevića ili Davora Šukera, neki su to bili, poput Stojkovića, koji je sada trener, a treneri i selektori su i Prosinečki, Katanec, Sušić, Siniša Mihajlović, Branko Brnović, Darko Milanič, Mehmed Baždarević, Faruk Hadžibegić, itd.

"Žao mi je kada neki ne rade. Evo, sada su to Hadžibegić i Baždarević. Raduje me kada uspeju Sušić, Prosinečki, Stojković, Katanec ili Mihajlović... Pratim Brnovića, Milaniča...", prića nostalgično Osim.

"Kad oni ne naprave nešto, isto kao da ni ja nisam radio dobro. Znam da je nekima izgledalo da je ono što sam ja radio 'zezancija', da nije ništa posebno. Ali, nije jednostavno biti trener. Treba stalno biti u nogometu, 24 sata dnevno 'unutra'. Bez toga nema uspeha".

Za kraj - savet!

"Treba nešto probati drugačije, okrenuti kontra, treba imati hrabrosti za to. Ne valja uvek isto, klasično..."

Pričao je i o beogradskim "večitima". Partizan je trenirao, Zvezdu poštuje...

"Ta dva kluba su najduže živela na lovorikama, na staroj slavi. Sada im predstoje reforme. To su dva velika kluba, koji su prvi osetili pritisak navijača, i to davno, početkom devedesetih", kaže Osim.

"Očekujem da se izleče, iako znam da je teško. Nema para, a Evropa je daleko otišla. Dok smo mi stajali, oni su išli brzo napred. Mislim da bi neka regionalna liga svima koristila. Ima ovde dobrih igrača. Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina nemaju ligu da bi mogli nešto uraditi na velikoj sceni. Ovo jeste trusno, opasno područje, bilo je ratova, bilo je svega, ali mislim da su ta strašna vremena prošla. Treba nešto raditi, probati, ne valja čekati neke Arape koji će dati novac na lepe oči".