Pre nego što sve svalite na Pepa Gvardiolu, stanite.

Pročitajte prvo nešto što je, kada je gostovao u redakciji MONDA prošlog leta i dao svoj prvi intervju po završetku velike karijere, rekao Dejan Stanković.

Pitali smo ga šta se dogodilo sa Interom te jeseni 2010. godine, samo par meseci nakon što su osvojili SVE sa Žozeom Murinjom, kad su uzeli tu prokletu "Tripletu". Pitali smo ga šta je nedostajalo? Da li je problem bio u Rafaelu Benitezu?

"Koliko je vama u Interu bilo teško da se ponovite posle "Triplete" i njegovog odlaska?"

"Evo, iskreno ću da vam kažem, te godine kada smo osvojili sve, izgubili smo 20 odsto sebe. To je neverovatno, kao da ti je neko uzeo deo tebe. Nema ga, osećaš da bi trebalo da si tu, ali nema! Nije to ni želja, ni volja. To je nešto, što ne znam kako se zove i što smo odmah izgubili...", uozbiljio se Deki pričajući o tome.

"Došao nam je i dobar trener, ali je Benitez imao jako loš tajming. Posle perfektnog treninga, došao je on i sve nam je smetalo. Čovek je otišao posle šest meseci, jer smo bili kao bebe, bili smo nepodnošljivi. Mislili smo da sve znamo, mi smo neki, uzeli smo 'Tripletu'. To je to..."

Inter se do danas nije oporavio od Murinja i "Triplete". Kao da ih je proklela. Proći će još nekoliko sezona dok se taj klub sabere od uspeha koji je napravio. I ne treba naglašavati da je svaki posle Murinja bio pogrešan, baš kao što će Gvardiola biti pogrešan samo i isključivo zato što je došao posle Jupa Hajnkesa.

Pre nego što sve svalite na Pepa Gvardiolu, stanite.

Razumite pre svega da je Bajern prošle sezone osvojio sve što je mogao da osvoji, tj. nije osvojio samo ono gde ga nisu pozvali da učestvuje. Na stranu taktika i moć ovog tima Reala, koji je nekako sazreo baš onda kad je šampion prezreo, baš kao što je Bajern sazreo baš onda kad je šampion (Barselona) prezreo, a baš kao što je Barsa sazrela baš onda kad je šampion (Inter) prezreo...

Ovi igrači Bajerna ne igraju sa istim žarom kao prošle sezone.

"Čovek je otišao posle šest meseci, jer smo bili kao bebe, bili smo nepodnošljivi", možda smo dosadni, ali naglašavamo neke stvari.

Pre nego što sve svalite na Pepa Gvardiolu, stanite.

Bajern je ovo sam sebi uradio! Ne samo što je kreirao lošu karmu u i oko kluba, Bajern je uradio sve što je mogao da mu se ovo poniženje dogodi. Na mestu na kojem je pre okruglo godinu dana obesmislio jednu fudbalsku ideju koju je decenijama čekala Barselona, ta ista ideja obesmišljena je isključivo krivicom Bajerna.

Zato što je taj nadobudni nemački gigant, koji može sve što mu se hoće, pa i više od toga, potpuno nespreman dočekao dvomeč sa Realom, i to kakvim Realom. Realom koji je specijalistu za ispadanje u polufinalu Lige šampiona, zamenio specijalistom za takmičenja na 90 ili 180 minuta.


Bajern Minhen je, zajedno sa usponom ekonomske moći, stvorio monopol u Bundesligi kakav je zakonom zabranjen u svim zemljama Evropske Unije. Pa i van njenih granica! Taj klub uništio je svaki pokušaj provincije (čast ostalima, ali prvi fudbalski grad Nemačke je prestonica Bavarske) da proizvede neki privid rivaliteta aždaji sa "Alijanc arene".

Pojavi se neki tamo Manuel Nojer u Gelzenkirhenu: "Zovi mu menadžera, reci da ne produžava ugovor nikako". Pojavi se tamo neki Dante u Menhengladbahu: "Pošalji im ponudu koju neće moći da odbiju". Pojavi se tamo neki Mario Gece u Dortmundu, realno jedinom gradu iz kojeg je pretila opasnost: "Koliko iznosi izlazna klauzula? Plati je! Molim? Plati je!"

Bajern je stvorio monstruma koji nije imao protiv koga da proveri koliko je moćan. A, u međuvremenu, snaga tog monstruma stvarala je partizanski pokret otpora u okruženju i on je vremenom prevazišao granice Nemačke.

Možda će vam ovo zvučati kao potpuni "nonsens", ali ovoj katastrofi Bajerna doprinele su i ozbiljne, tj. teške povrede koje su ove sezone imali fudbaleri Borusije iz Dortmunda. U jeku borbe u "grupi smrti" Lige šampiona, vođa pobunjenika, bundesligaški "Če Gevara", Jirgen Klop, ostao je bez Nevena Subotića, Matsa Humelsa i Marsela Šmelcera, Bajern mu je već bio oteo Marija Gecea pre londonskog finala i donekle ga ponizio, a onda je saznao da ga je izdao i najbolji vitez, Robert Levandovski.

Klop je morao da bira i izabrao je Ligu šampiona pre Bundeslige.

Šta se dogodilo? Bajern je stekao privid moći i osvojio Bundesligu u rekordnom roku, iako je prethodne sezone sa nikad dovoljno cenjenim Jupom Hajnkesom postavio rekord u tom smislu, a kasnije stigao do proklete "Triplete".

I...

Gvardiola je upao u zamku, tj. Klopku: Više nije imao protiv koga da igra. Nije imao pred kim da motiviše ekipu. Sve se svelo na to koga će izvući u Ligi šampiona. Dani i nedelje su prolazili, a supertalentovani tim sa pomalo već potrošenim Frankom Riberijem i Arjenom Robenom i unapred precrtanim Marijom Mandžukićem, prirodno nije mogao da ostane mobilisan, motivisan za najveća iskušenja... Ko bi, zvao se Gvardiola, Žoze Murinjo ili ser Aleks Ferguson, takve igrače mogao da tera da treniraju na gornjoj granici mogućnosti pred mečeve sa Augsburgom ili Braunšvajgom?

Niko!

Bajern je toliko rano osvojio titulu, da su mu bile potrebne posebne pripreme u inostranstvu za duel sa Realom. Samo četiri od devet utakmica nakon što je matematički osigurao titulu prvaka Nemačke dobio je Gvardiola.

Za to vreme, Real Madrid se tukao na krv i nož sa Barselonom i Atletiko Madridom, svaka utakmica u Primeri bila je finale Lige šampiona, tu je negde "upalo" i finale Kupa kralja, u Ligi šampiona išlo se, ni manje ni više, preko Borusije Dortmund.

Bajern Minhen je uradio sve što je mogao da potpuno nespreman uđe u dvomeč sa Realom iz Madrida! Kao regija, kao klub, kao pokret, kao tim...

I tek tu dolazimo do Pepa Gvardiole, kojeg ste bili spremni da pljunete na početku teksta.

Taj mladi trener suviše je toga osvojio na početku karijere sa Barselonom da bi mu se oprostila i pobeda nad Realom manja od tri gola razlike, zbirno, a kamoli 0:5.

Gvardiola je kriv jer nije malo bolje razmislio. Kriv je što je pomislio da će u Bavarskoj, posle godinu dana šetnje po Menhetnu, moći tek tako da nastavi da radi ono što je radio u Barseloni, iako je ostavkom podnetom posle četiri sezone i 14 trofeja (!?) sam priznao da je stil koji gaji i koji mu je jedini blizak - prevaziđen!

Kriv je što ništa nije naučio od Murinja, koji je plakao, ali je otišao iz Intera kada je Inter bio najmoćnija fudbalska sila u Evropi.

Njemu apsolutno niko ne može da zameri kad kaže:

"Ljudi iz Bajerna su me doveli da postavim svoj stil igre i ja sam to uradio. Igraćemo 'tika-taku'. Ako im se ne sviđa, neka me smene".

Ko posle toga može bilo šta da mu zameri? Niko. On je samo radio ono zbog čega je doveden i za šta je plaćen 17 miliona evra godišnje, koliko i najplaćeniji fudbaler sveta, Kristijano Ronaldo.

Gvardiola je, iako je mogao da bira da li želi da vodi Čelsi, Mančester junajted ili Mančester siti, izabrao klub u kojem niko nije mogao, osim pre dve nedelje Jirgen Klop, da ga ubedi u to da mu je sistem provaljen, prevaziđen i bezopasan u elitnom rangu takmičenja.

Gvardiola će biti kriv ukoliko ne ode iz Bajerna samo zbog toga što niko od nas ne zna kako će Karlo Anćeloti odigrati narednu utakmicu sa Realom iz Madrida, a svako od nas, pa i Pep, zna kako će Bajern odigrati svoju narednu utakmicu.

Bajern nema alternativu, a Gvardiola ne može da je ponudi.