Istog dana, pre 19 godina, Havijer Zaneti i Sebastijan Ramber promovisani su u igrače Intera.

Dvojica Argentinaca bili su prve kupovine novog predsednika Masima Moratija. Jedan je tokom 19 godina na "Meaci" postao legenda kluba, a drugi... Da li ga se iko uopšte i seća?

Sebastijan Paskval Ramber promovisan je u igrača Intera 5. juna 1995, kada i njegov sunarodnik i vršnjak Havijer Zaneti.

Prvi je doveden kao "zvučno" pojačanje, pošto je u statistici već imao upisanu titulu argentinske Klausure sa Independijenteom, kao i  nekoliko nastupa i golova u dresu nacionalnog tima. Drugi je stigao kao perspektivni 22-godišnji desni bek, kojeg je Morati primetio gledajući snimak sa utakmice reprezentacije Argentine do 23 godine i, zapravo, fokusirajući se na Arijela Ortegu.

Pored većeg iskustva od šest meseci starijeg Zanetija, na Ramberovoj strani bio je i pedigre. Njegov otac Anhel Ramber takođe je bio fudbaler. Igrao je za Lanus, Olimpik Lion i Avinjon, a tokom 60-ih godina prošlog veka upisao je i pet nastupa za reprezentaciju Francuske (uz jedan pogodak).

Sudbina se, međutim, poigrala sa mladim napadačem...

Sebastijan Ramber je u Inter došao sa velikim očekivanjima, pod nadimkom "Aviončić" zbog načina na koji je proslavljao golove - trčeći prema korner zastavici sa raširenim rukama, ali nije uspeo da upiše jedan jedini minut u crno-plavom dresu!

"Pascualito" ili "L'Avioncito", kako ga zovu u Argentini, u Italiju je stigao sa povredom kolena, ne toliko ozbiljnom da ne bi prošao lekarske preglede, ali dovoljnom da bi morao nazad u domovinu na jednomesečni tretman oporavka. Uz to, imao je nesreću da u istom prelaznom roku Inter angažuje Pola Insa i Roberta Karlosa.

Pošto je u Italiji tada bilo dozvoljeno da za utakmicu budu prijavljena samo trojica stranaca, jedan je morao da "visi". Činilo se da će, kao neko sa najmanjom reputacijom, Zaneti biti taj, ali uporni "Il trattore" (Traktor) imao je drugačije mišljenje...

Pol Ins je "morao" da igra pošto je došao iz Mančester junajteda kao uveliko dokazan igrač, Roberto Karlos je stigao iz Palmeirasa i već na debiju postigao golčinu kojom je "kupio" mesto u timu. Zaneti je vrednim radom i sigurnim partijama na terenu zaslužio mesto startera, koje je do kraja karijere gubio jedino u slučaju ozbiljne povrede.

"Mnogi su mislili da ću biti pozajmljen nekom drugom klubu, jer je moje ime bilo najmanje 'zvučno' tog leta. Ramber je dobijao mnogo veću pažnju medija, a na televiziji se redovno prikazivao sjajan gol koji je postigao protiv Boke Juniors (video iznad). Roberto Karlos, iako manje poznat široj javnosti, bio je jedan od najperspektivnijih igrača svetskog fudbala, a Ins je već bio svima poznat zbog svojih partija u Mančester junajtedu. Zaneti? Za sve - potpuno nepoznat", prisećao se Argentinac u svojoj autobiografiji objavljenoj 2009. godine pod naslovom "Kapiten i džentlmen".

Ramber je tako ostavljen da se oporavlja, međutim, kada je bio spreman da zaigra - već je bilo kasno. Mesto u napadu obezbedili su iskusniji Marko Branka i Mauricio Ganc, a uveliko se radilo na dovođenju Nvankva Kanua i Ivana Zamorana. Posle njih stigli su i Ronaldo i Alvaro Rekoba... Menjali su se i treneri, od Otavija Bjankija, preko Luisa Suareza do Roja Hodžsona. Nikome Ramber nije bio zanimljiv...

Argentinac je 1996. pozajmljen Saragosi, gde se očekivalo da će mu biti lakše da se privikne na evropski stil života i fudbala. Jeste u Španiji postigao nekoliko golova, međutim, to nije bilo dovoljno da povrati poverenje čelnika Intera. Ubrzo se vratio u domovinu i zaigrao za Boku Juniors, pa River Platu sa kojom je osvojio nekoliko trofeja, ali njegov doprinos tome nije bio krucijalan. Golovi su postizani tek "na kašičicu", povremeno...

"Aviončić" se 2000. vratio u Independijente, a godinu dana kasnije pokušao je da "oživi" karijeru još jednim odlaskom u Evropu. Dogovor je postignut sa grčkim Iraklisom, ali je i on bio "kratkog daha". Ramber se opet vratio u domovinu, u Arsenal de Sarandi, a posle neuspelih pregovora sa škotskim Hartsom, 2003. odlučio je da "okači kopačke o klin".

U kom smeru će se kretati karijere dvojice vršnjaka koji su istovremeno došli u Inter, Zanetija i Rambera, možda je najbolje primetio novinar "Bličer riporta", Aleks Dajmond, u svom tekstu o Sebastijanu Ramberu.

Kao prilog postavio je dve fotografije sa promocije mladih Argentinaca (naslovnu ovog teksta i onu koja sledi). Zaneti na obe deluje samouvereno, kao neko ko tačno zna gde je i sa kojim ciljem došao. Za razliku od njegovog, Ramberov pogled negde luta, deluje zbunjeno i pomalo izgubljeno.

Tome je možda doprinelo i to što je veliki uticaj u karijeri ovog napadača imala njegova majka. Rano je, sa 11 godina, ostao bez oca.

"Moj otac je igrao fudbal 11 godina u Francuskoj i sigurno bi mi mnogo pomogao u karijeri. Ovako, sve dugujem svojoj majci Normi. Uvek me je bezuslovno podržavala, što je veoma bitno u fudbalu. Kod kuće sam stalno bio okružen ženama, pošto imam dve sestre dosta starije od mene... Ali, kada sam došao u Italiju, tamo sam bio sam. Tamo sam naučio da donosim važne odluke i budem nezavisan", pričao je Ramber 2008. za argentinski "El Grafiko".

Po okončanju igračke karijere, Ramber se posvetio trenerskom poslu, međutim, i tu je prošao slično kao na terenu. Počeo je kao pomoćnik Ramonu Dijazu u Klub Americi i San Lorencu, a potom je sam predvodio drugoligaša Aldosivi. Svega par meseci...

Za to vreme, Havijer Zaneti je od malo poznatog 22-godišnjeg Argentinca u Italiji postao "Il capitano".