Miloš Jojić je pre samo nekoliko meseci igrao fudbal po superligaškim terenima u Srbiji, a danas je ovaj momak gotovo standardni prvotimac Borusije, kluba koji je u poslednje vreme redovni učesnik Lige šampiona, proletos čak i finalista elitnog takmičenja.

Jojić je za kratko vreme ostvario neke dečačke snove. Bio mu je san da postane fudbaler - uspeo je. Bio mu je san da igra fudbal u Partizanu - i to je ostvario. Bio mu je san da igra sa Sašom Ilićem - i to mu se ostvarilo. Želeo je da igra u Nemačkoj - i eto ga, u Bundesligi.

"Kad sam kao mali igrao fudbal na ulici govorio sam da mi je želja da osvojim Ligu šampiona. Eto, karijera mi ide u tom pravcu. Igrao sam četvrtfinale LŠ sa Borusijom, a sledećih godina nadam se još većim uspesima", rekao je Jojić u intervjuu za TV emisiju "Biljana za vas".

Za kratko vreme među "milionerima", Jojić je uspeo da se nametne. Proglašen je i za najboljeg debitanta Bundeslige, a posrećilo mu se da na debiju za Borusiju postigne gol posle samo 15-ak sekundi provedenih na terenu!



U jednom intervjuu pred kraj jesenjeg dela sezone, na pominjanje opcije igranja u Bundesligi, odnosno u nekom nemačkom klubu, Jojić, koji je tada još bio igrač Partizana, rekao je: "Išao bih peške u Nemačku".

Nije prošlo mnogo vremena od tog intervjua, a Jojić je zaista otišao u Nemačku. Doduše, ne peške, već avionom.

"Mom mentalitetu i stilu igre Nemačka potpuno odgovara. Pronašao sam se u Nemačkoj, oduvek je to bila moja destinacija. Kada sam saznao da ću ići na lekarske preglede u Borusiju bio sam presrećan, ali istovremeno mi je bilo i žao što ostavljam Partizan i ekipu u polusezoni. Ali, takav je fudbal... Došao sam u veliki klub, sa tradicijom, klub koji ima najbolje navijače u Nemačkoj, možda i u Evropi. Kako oni navijaju to je neopisivo, pesma te nosi od kako istrčiš na teren", prepričava iskustva iz Nemačke popularni "Zeka".

Da je Nemačka "njegova zemlja" govore i ove njegove reči:

"Ne osećam se kao stranac. Od prvog dana, od terena, saigrača, trenera, navijača... sve mi odgovara. Zaista se osećam kao kod kuće".



Navijači Borusije su ga sjajno prihvatili i smislili pesmicu: "Dolazi iz Partizana, bolji je od Zidana".

Jojić se na to osmehuje i kaže da su navijači Borusije zaista posebni i sjajni.

"Kada sam prvi put istrčao na teren pred 80.000 ljudi nisu mi se noge odsekle, jer igrao sam i u Srbiji pred 50.000 ljudi. Ali, u Nemačkoj je nešto drugačije, to mora da se doživi", kaže Jojić.

Uprkos "tektonskim" poremećajima u životu, Jojić je ostao miran, skroman, povučen. Kako je uspeo?

"Moja karijera je išla postepeno. U Partizanu sam stasao kao igrač i kao ličnost i nije mi bilo teško da se uklopim u Borusiji i da ostanem na zemlji".

O debitantskom golu posle 15 sekundi...

"Izgleda da sam ja to normalnije doživeo nego ljudi oko mene. Pogledala me je sreća. Pripremao sam se da kad uđem na teren da dam maksimum, da pokažem i navijačima i treneru da sam zasluženo došao tu".

O Jirgenu Klopu...

"On je izuzetno pozitivan lik, takvu pozitivnu energiju još nisam video. Pružio mi je šansu, punu podršku, zahvalan sam mu na tome i mislim da sam mu vratio na terenu".

Jojić kaže da svaki slobodan trenutak koristi za učenje nemačkog jezika. Uspeo je da savlada osnove, da može da komunicira sa saigračima i trenerom.

Naravno, knjige su nezaobilazni deo njegovog života. Iz Srbije mu često stižu paketi novih izdanja.

"Čuo sam i da je u 'Zemunelu' otvorena Partizanova biblioteka. Nadam se da moji bivši saigrači čitaju...", kaže on.

Poruka za klince koji bi jednog dana da budu Jojić ili da im karijera bude kao njegova:

"Da budu uporni, istrajni do kraja, da ne odustaju, da rade na sebi i to će im se vratiti".