Turetov sindrom, neurološko-psihijatrijski poremećaj, javlja se kod određenog broja dece pre puberteta i podrazumeva česte grimace, trzaje delova lica ili tela, vikanje, psovanje, pljuvanje...

Golman Tim Hauard (35), sin Afroamerikanca i Mađarice, heroj SAD, jedan je od onih koji su od detinjstva bili prinuđeni na borbu sa tim sindromom. Taj problem nije ga omeo u nameri da postane odličan golman i idol miliona.

"Ako ću inspirisati neke klince sa Turetovim sindromom da se bave sportom, onda je to zaista prava stvar. Pobede su odlične, ali nema ništa lepše od toga da utičete na nečiji život na najpozitivniji način", izjavio je čuvar mreže.

Hauard je ovih dana jedan od omiljenih likova u SAD. Sa rekordnih 16 odbrana dao je sve od sebe da Belgijanci ne pobede njegov tim u osmini finala Mundijala. Nije uspeo u tome, ali je ušao u istoriju kao golman sa najvećim brojem uspešnih intervencija na jednoj utakmici Svetskog prvenstva.

U Brazilu je nastupio treći put na Mundijalima, a drugi put uzastopno kao starter.

Iako ga neretko pitaju za Turetov sindrom, svaki put odgovara sa strpljenjem, svestan da svakim intervjuom šalje snažnu poruku deci sa istim problemom.

"Turetov sindrom nikad nije bio nešto što će me zaustaviti. Ne, to me je samo teralo da radim još više i da idem dalje. Neće me zaustaviti u ostvarenju sna. Deca koja imaju isti problem takođe mogu da ostvare svoje snove. Neće ih zaustaviti".

"Kako sam odrastao, svaki put mi se sindrom predstavljao na drugačiji način. Nikad nisam brojao svoje tikove tokom utakmice. To se događa sve vreme, bez ikakvog upozorenja. Često se pojačava dok se približava važna utakmica. Posebno kada sam nervozan".

Koliko mu Turetov sindrom stvara problem tokom utakmice?

"Ne suzbijam to", kratko je izjavio nemačkom listu "Špigl".

Ipak, jasno je da u napetim trenucima pred svojim golom deluje neverovatno mirno. Kako mu to uspeva?

"Nemam pojma kako to radim. Čak ni doktori ne znaju da objasne. Tako je verovatno zato što mi je u odlučujućim momentima koncentracija na utakmicu snažnija od Turetovog sindroma".

Uobičajena, stereotipna slika osobe sa Turetovim sindromom podrazumeva veliki broj tikova, nehotičnih zvukova, pokreta i naglas izrečenih psovki. Taj problem ima od jednog do tri odsto ljudi.

Hauard je rano saznao da će sa tim morati da se bori kroz život.

"To je nešto sa čime sam od devete ili desete godine morao da se suočim. Svako dete izgradi svoj odbrambeni mehanizam, ja sam ga izgradio kroz sport i imam sreću da Turetov sindrom nije uticao na moje sposobnosti na terenu. Uživao sam u sportu, druženju, igrama... Ogroman blagoslov".