"Frljoka" Brajana Ruiza razgalila je Kostarikance u meču osmine finala Mundijala u Brazilu protiv Grčke, a onda je usledio šok. Izjednačenje u poslednjim sekundama meča. Pa, penali. Odavno neki tim nije delovao tako sigurno u penal-seriji, kao Kostarikanci. Pet od pet!

I zaslužen prolaz u četvrtfinale, gde ih u subotu čekaju opasni i jaki Holanđani.

Iskoristili smo odličnu saradnju sa kompanijom adidas i uspeli da dobijemo intervju sa Brajanom Ruizom, ofanzivnim veznim Kostarike, praktično "mozgom" selekcije, koja se prvi put u istoriji plasirala među osam najboljih reprezentacija sveta.

Da li je ovo Svetsko prvenstvo san koji je postao java za Kostariku?

"Ovo je, zaista, neverovatno sve do sada. Ne verujem da ima mnogo ljudi koji bi se usudili da prognoziraju šta će se dalje dešavati, pogotovo u vezi sa našom reprezentacijom. Bili smo u grupi sa tri bivša svetska šampiona, koji imaju fantastične igrače, ali verovali smo u sebe. Mislim da se to i videlo na terenu, pogotovo u mečevima protiv Urugvaja i Italije. Stvarno je fantastično biti deo svega ovoga. Nadam se i da naši navijači u zemlji uživaju", kaže Ruiz.

Šta se može očekivati u subotu u duelu protiv Holandije, koja je bila vrlo ubedljiva do sada? Da li je ključ u tome kako zaustaviti Arjena Robena?

"Idemo korak po korak, svaka utakmica je za nas finale. Dobili smo četiri meča do sada... Šta da kažem o Holanđanima? Roben je jedan od najboljih igrača na ovom turniru i da, probaćemo da ga 'neutrališemo'. Ono što je pokazao protiv Španije u prvoj utakmici u Brazilu, pa to nije bilo sa ove planete! Roben je jedan od najboljih driblera na svetu, može da da gol odakle hoće! Ali, ne možemo i ne smemo samo njemu da poklonimo pažnju, jer pogledajte kakve sve igrače oni imaju - Robin van Persi, Vesli Snajder... Stvarno su jaki i moraćemo da igramo najbolje što umemo. Ali, da vam kažem - nas samopuzdanje ne napušta. Uvereni smo da možemo", kaže fudbaler londonskog Fulama.

Protiv Holanđana ćete igrati bez Oskara Duartea, koji je isključen protiv Grčke. Igrao je izvanredno do sada. Kako bez njega?

"Prvo da kažem da mi je mnogo žao zbog Oskara, dao je gol protiv Urugvaja, bio jedan od ključnih igrača moje reprezentacije. Sramota je što mu nisu dozvolili da igra protiv Holandije, ali probaćemo da se snađemo i bez njega. Naravno, biće mnogo teže. Ali, protiv Grčke smo igrali sat vremena bez njega, sa desetoricom na terenu i pokazali da smo odlično fizički pripremljeni i da delujemo kao tim".

Da se vratimo malo na grupnu fazu. Šta je, prema tvojoj oceni, bio ključ uspeha Kostarike? Gde je to Kostarika iznenadila favorite?

"Iskreno, mi smo uvek verovali. Koristili smo svoje šanse, možda je to bio ključ, ali i to što smo bili strpljivi protiv timova za koje se očekivalo da imaju veći posed lopte. Upravo to smo i bili - strpljivi. Naš stručni štab je sve izvanredno pripremio, dobro je 'snimio' sve rivale. Igrali smo do krajnjih granica i nagrađeni smo za to".

Dao si gol protiv Grčke, neobičan (lopta je upućena sa vrha šesnaesterca i odskakutala je u mrežu). Opiši nam taj osećaj...

"Bilo je neverovatno! Postići gol na Mundijalu je jedna od onih stvari koje se pamte ceo život, a ja sam dao dva! Kada su utakmice 'tesne', kada jedan gol odlučuje da li ćete nastaviti ili idete kući, onda je osećaj još bolji. Bila je napeta i teška utakmica protiv Grčke, ali zaslužili smo da prođemo".


A penal-serija? Da li ste stvarno svi toliko "kul" ili ste vežbali?

"To što smo iskoristili svih pet penala, pokazuje koliko imamo samopouzdanja. Nije tajna da smo vežbali penale na treninzima i očigledno je da nam je pomoglo. Penali su kidanje živaca i za igrače i za gledaoce, ali smo imali koncetraciju i tehničko znanje da ih dobijemo. Lično, ja volim situacije u kojima se oseća veliki pritisak, jer iz mene izvlače najbolje".

A da li je to što si kapiten reprezentacije Kostarike stavlja dodatni pritisak na tebe?

"Za svakog fudbalera na svetu je ogromna čast da bude kapiten svog nacionalnog tima, pogotovo na Mundijalu i ponosan sam što mi je data ta odgovornost. Ja to ne doživljavam kao pritisak, već više kao podstrek da budem još bolji i nadam se da to pokazujem. Svega ovoga ću se, bez sumnje, rado prisećati kao najboljih dana moje karijere i definitivno kao priču koju ću stalno pričati unucima!".