U poslednjih nekoliko godina, broj vrhunskih sportista u svetu koji su doživeli jednu od najtežih povreda, ako ne i najtežu - kidanje prednjih ukrštenih ligamenata kolena, bitno se povećao.

Isto je i kod nas. I taj trend se, nažalost, nastavlja i ove sezone.

Dovoljno je nabrojati samo fudbalere i košarkaše naših vodećih klubova, koji su u poslednjih pet, šest godina morali na operaciju i oporavak od najmanje šest meseci, pa da svima bude jasno da se radi o ozbiljnom problemu, kojim se mora jednako ozbiljno shvatiti.

A, stiče se utisak da nije tako...


Konkretno, u poslednjih deset dana, i FK Crvena zvezda i FK Partizan izgubili su igrača zbog čuvenok "ping" u kolenu. Crveno-beli desnog beka Marka Petkovića, koji je povredu doživeo igrajući za mladu reprezentaciju Srbije u Jagodini, a potom i crno-beli, takođe desnog beka, koji se povredio igrajući "večiti derbi" prošlog vikenda.

Obojica su bili standardni na svojim pozicijama. Koliko standardni? Toliko da ih niko nije zamenio od početka sezone, nijednom! Osim kada je Vulićević odgledao revanš meč u Toršavnu 22. jula, Petković i on odigrali su svaku utakmicu crno i crveno-belih ove jeseni, plus je Petković bio standardan sa "orlićima", i nezamenljiv naravno.

Vulićević je od početka do kraja odigrao 16/17 utakmica za Partizan, Petković svih 13 za Zvezdu i "orliće" do povrede u finišu meča sa Španijom.

FK Partizan u skorijoj prošlosti gubio je Ljubomira Fejsu, Marka Šćepovića, Eduarda Pašeka i Miroslava Vulićevića, Crvena zvezda Kadua Mendeša, Darka Lazovića, Đorđa Rakića i Marka Petkovića, košarkaši Partizana ostajali su bez Davisa Bertansa, Dragana Milosavljevića, Lea Vestermana, košarkaši Zvezde bez Borisa Bakića, Nemanje Aleksandrova (koji je tu povredu prvobitno zaradio u FMP Železniku), Vuka Radivojevića... Nedavno se povredio i Vasilije Micić. Verovatno smo nekoga i zaboravili.

Upravo zbog toga, MONDO je razgovarao sa doktorkom Tamarom Stojmenović iz klinike "Vita Maksima", specijalistom za ovu vrstu povrede. Beogradski "večiti", u oba sporta, redovno odlaze na preglede kod dr Tamare.

Prvo što nas je zanimalo bilo je - može li se na osnovu bilo čega pretpostaviti da ova povreda sledi?

"Teško, gotovo nemoguće se može običnim pregledom nagovestiti 'dolazak' ovakve povrede, zato što do nje dolazi odjednom. Jednostavno, dođe do rotacije u zglobu kolena, stopalo ostane 'ukopano', koleno krene u rotaciju i odjednom 'nešto' pukne. Najčešće, sportisti se povređuju sami, u trku, pri doskoku, pri promeni pravca, ali događa se da ligament pukne i prilikom kontakta, klizećeg starta, koji dovede do rotacije ili izvijanja kolena", kaže doktorka Stojmenović za MONDO.

"POVREDE SU SVE ČEŠĆE U POSLEDNJIH NEKOLIKO GODINA"



Ona dodaje da to što običan pregled kod lekara ne može nekoga da "upozori" da će se povrediti, ne znači da ne postoji vid prevencije u ovom slučaju. Štaviše...

"Mora da postoji adekvatan trening, ali i adekvatan odmor. Mladi sportisti, čija se tela još razvijaju, igraju prvenstvo, pa Evropu, pa odu na utakmicu reprezentacije, pa se vrate i već za par dana igraju za klub. U košarci, Zvezda i Partizan igraju ABA ligu, Evroligu ili Evrokup, pa im onda na proleće počinje Superliga i onda pravo na pripreme reprezentacije...", priča doktorka Stojmenović i dodaje:

"Često ti momci nemaju ni sedam, do deset dana vezanog odmora u toku godine i, što je još gore, tako guraju tri, četiri godine u periodu dok se razvijaju fizički. Meni je jasno da je moderan sport danas, pre svega, biznis, da veći broj utakmica donosi veći profit, ali ako je već tako, onda bi klubovi sistematizovanim radom i saradnjom Uprave, lekarskog tima, kondicionog i glavnog trenera, trebalo da smanje mogućnost ovakvih povreda".

Da li je broj ovih povreda porastao u poređenju sa periodom od pet, deset godina?

"Da, itekako. Promenio se i sistem takmičenja, ako mi dozvolite ja bih rekla da to sve liči na cirkus. Nikada se nije treniralo dva puta dnevno, trčalo iz takmičenja u takmičenje, u periodu od sedam dana prelazilo s jednog na drugi kraj Evrope, pa onda opet na trening, pa opet na utakmicu. Običan čovek bi se umorio od tolikih putovanja, a kamoli profesionalni sportista koji na kraju puta mora da igra utakmicu i mora da da sve od sebe", rekla je i dodala:

"Verujem da ti momci rade sve kako bi oporavili telo, ali ne vredi ni potapanje u led, ni spavanje sa ispruženim nogama, ako ne postoji i sistematsko praćenje napora pod kojim se nalazi sportista, a na tome moraju da rade svi u klubu. Momci i devojke rano uskaču u tu mašinu, ali oni se tu najmanje pitaju. Ako klub ne brine o tome, povreda je neminovnost".

"POVREĐUJE SE NEUTRENIRAN ILI PRETRENIRAN"

Često se u medijima mogu pročitati izjave "odlazak preko granice bola", "kazneni trening u 7 ujutru", "još su nam teške noge", "ovo su mi najteže pripreme u životu". Razgovarajući sa doktorkom Stojmenović, stekli smo utisak da ovo nisu pojmovi koji garantuju vrhunske rezultate i zdravog pojedinca.

"Zlatna sredina. Povrede doživljava nespreman i preopterećen sportista. Ako nedovoljno spreman sportista krene svom snagom u pripreme, a treneri ih najčešće ne štede u prvih par nedelja, onda puca sve. Pucaju mišići, tetive, ligamenti... Ako pretreniran sportista ne napravi pauzu, on se pretvara u tempiranu bombu, u kojoj je samo pitanje šta će i kada da pukne", ispričala nam je sagovornica, a mi smo se setili anegdote koju nam je, prilikom gostovanja kod nas u redakciji, ispričao legendarni fudbaler Dejan Stanković.

On je, hvaleći Žozea Murinja, prepričao i kako izgledaju njegovi treninzi u predsezoni.

"Samo fudbal i trčanje na prstima u pauzi. Posle dve nedelje spreman si za 70 minuta, posle tri nedelje si u punoj formi", ispričao nam je Deki.


Uporedite to sa dvoipomesečnim pripremama koje su prošli naši košarkaši letos, samo desetak dana po završetku Superlige...

"Preterivanje u treninzima opterećuje mišiće, a česte promene podloga, kojima treneri izlažu sportiste u toku procesa treninga, dovode do sigurnih upala tetiva, pripoja mišića... To su mikro-traume, koje u kombinaciji sa nedovoljnim odmorom vode ka ozbiljnoj povredi. Treneri 'sravne' igrače na početku priprema i oni pod žestokom upalom rade narednih nekoliko nedelja. Ako su mišići, tetive i ligamenti pod upalom, onda je opterećenje zgloba kolena znatno veće nego inače", upozorava doktorka Stojmenović.

Kakva su Vaša iskustva, koji sport je najopasniji, ako se govori o ligamentima kolena?

"Moja iskustva govore da su ove povrede najčešće u košarci, premda ih ima mnogo i u fudbalu. Ipak, ženska populacija je podložnija ovoj povredi zbog genetike, biologije, slabije muskulature. U košarci, sve je više devojaka koje ovu povredu doživljavaju sa 15, 16, 17 godina, pre nego što zapravo i uđu u profesionalne vode".

Da li je sportista koji je već doživeo ovu povredu podložniji novoj?

"Ne mora da znači, pod uslovom da se period oporavka sprovede na pravi način. Taj igrač dobija sasvim novi ligament, koji obavlja istu funkciju kao i prethodni, koji je pukao. Verovatnoća da će doživeti istu povredu ista je kao što je i bila", kaže doktorka Stojmenović.

"Ali, pre toga mišići moraju biti vraćeni u normalu, koleno mora da ima pun obim pokreta, pre nego što on ponovo uđe u pun napor. Fudbaleri, okruženi vrhunskim stručnjacima, verovatno će se oporaviti za šest meseci, ali oporavak ne bi trebalo da traje duže od osam", kaže doktorka Tamara Stojmenović na kraju intervjua za MONDO.