U poslednjih šest sezona, računajući i tekuću 2014/15, tokom kojih je Crvena zvezda osvojila samo jednu titulu prvaka Srbije, mogu se uočiti dva pravila:

a) Crveno-beli gotovo sigurno kiksiraju u prvom kolu;

b) Prva ozbiljna kriza Zvezdu hvata u oktobru;

Počev od sezone 2009/10, kada je najskromniji tim u istoriji velikog kluba preuzeo Vladimir Petrović Pižon, samo su dva puta "prekršena" ova nepisana pravila:

Upravo je Pižon u na jesen 2009. uspeo da odvede Zvezdu dalje od oktobra bez ozbiljne krize igre, samim tim i rezultata i samo je Nenad Lalatović na leto 2014. uspeo da pobedi u utakmici 1. kola Superlige.

U svim ostalim slučajevima stavke pod a) i b) ispostavile su se kao aksiom, zaključno sa krizom forme i rezultata koja je zahvatila Lalatovićev tim ovog oktobra 2014. godine. Ove srede u biznis terminu od 13 časova, Crvena zvezda je ispala iz Kupa Srbije, odigrala bledu utakmicu, i bila nadigrana od skromne ali borbene ekipe Rada. Na Vračaru je bilo 1:0.

Ova eliminacija usledila je četiri dana posle jedva izvojevane pobede u Superligi nad Donjim Sremom (1:0), u utakmici u kojoj su gosti bili bolji rival i u kojoj su oštećeni početkom drugog poluvremena. Na kraju, koliko je ova pobeda bila "teška za gledanje", potvrdio je i trener Lalatović koji je grmeo i pretio igračima "metlom" na konferenciji za medije.

Da sve bude gore po crveno-bele, oni su ovaj "crni" oktobar 2014. "otvorili" porazom u "večitom derbiju" od Partizana, što je bio prvi poraz šampiona od početka sezone.

Posle kako-tako odrađenih priprema, Crvena zvezda imala je goriva do oktobra, zabeležila šest utakmica i remi u Ligi, vezala osam mečeva, računajući i Kup, bez primljenog gola i onda redom - remi sa Voždovcem na "Marakani" (2:2), poraz od Partizana u Humskoj (0:1), neubedljiva pobeda nad Donjim Sremom (1:0) i eliminacija od Rada (1:0).

Jedna stvar bila je uočljiva u igri Lalatovićevog tima u oktobru, igrači nisu imali ni snage, ni samopouzdanja, da u finišu utakmice "lome" protivnike, što jeste bila vrlina ekipe u prethodnih osam mečeva bez primljenog gola. Sa nedostatkom snage, nestalo je i mirnoće u finišu, odnosno koncentracije u odbrani. Ne treba zaboraviti da je negde u međuvremenu, Crvenu zvezdu napustio kondicioni trener Aleksandar Stajkovac, a da klub nije (još) angažovao njegovo naslednika.

Krenimo redom...

2009/10, VLADIMIR PETROVIĆ "PIŽON"

Petrović je sa izuzetno skromnim sastavom počeo sezonu 2009/10 remijem u Kruševcu (1:1) i onda naređao samo pobede do 28. novembra i "derbija" s Partizanom, koji su gosti dobili rezultatom 1:2, a Zvezda propustila par prilika za izjednačenje. Posle te utakmice, Petrović se vratio pobedama i sve do poraza od Metalca, 20. marta 2010. godine, bio prvi na tabeli sa skorom 16-1-1.

Predsednik Vladan Lukić i sportski direktor Ivan Adžić smenili su treću Zvezdinu zvezdu posle Milanovca, došao je Ratko Dostanić i to je Partizan iskoristio.

Ispostaviće se da do danas nijedan trener Crvene zvezde nije odigrao bolju jesen. Štaviše, neke sezone su neuporedive.

2010/11, ALEKSANDAR KRISTIĆ



Dostanić, koji je izgubio titulu, a potom i rano ispao iz Evrope na početku sezone 2010/11, dobio je otkaz, a nasledio ga je Aleksandar Kristić, koji je uprkos remiju u Smederevu (0:0) na startu lige, dobro gurao sve do 23. oktobra. Imao je sedam pobeda u nizu, a onda je usledio "derbi" s Partizanom i poraz od 0:1, na koji se nadovezala teška i mučna pobeda nad Partizanovom filijalom, Teleoptikom, u Kupu. Bilo je 2:1, tok 28. oktobra, uz preokret na "Marakani".

Zvezda se u toj utakmici izvukla, ali nije već za naredni vikend, kada je Hajduk u Kuli pobedio crveno-bele 2:0. Bio je 31. oktobar.

Kristić se potom oporavio, vezao četiri pobede i odigrao 2:2 na zatvaranju jesenjeg dela sezone kada je na "Marakani" gostovala Vojvodina, a budući trener Robert Prosinečki već posmatrao stvari iz VIP lože.

Kristić je, ne računajući oktobar, imao sve pobede i dva remija u 1. i 15. kolu.

2011/12, ROBERT "ROBI" PROSINEČKI



Legendarni fudbaler Crvene zvezde dobio je na leto 2011. godine nekoliko zvučnih pojačanja i odradio, kako se tada verovalo, fenomenalne pripreme u Austriji. Nije počelo fenomenalno, jer je Spartak u 1. kolu pobedio crveno-bele u Subotici, rezultatom 2:0, zbog čega je predsednik Lukić navodno bio podneo ostavku.

Predomislio se, tj. saradnici su ga nagovorili da to ne radi, a Robijeva Zvezda počela je da igra lep i napadački fudbal, pa je do 1. oktobra napravljen niz od pet pobeda u prvenstvu i jedne u Kupu. Tada je usledio remi sa kragujevačkim Radničkim na "Marakani" (1:1), kao i remi sa užičkom Slobodom u gostima, istim rezultatom. U međuvremenu, Crvena zvezda je krizu forme umalo platila penal serijom na "Marakani", u Kupu, protiv drugoligaša Banata, ali je pogodak Evandra u 96. minutu, sa bele tačke, otklonio tu vrstu neprijatnosti.

Zvižduci su se ipak "zaorili" stadionom, a Prosinečki je u novembru uspeo koliko-toliko da konsoliduje sastav, sve do dolaska Partizana i poraza od 0:2.

Zvezda je te jeseni izgledala kao potpuno isceđen limun, koji je na kraju nadigrala i Vojvodina - 0:2 u Beogradu.

2012/13, ROBERT "ROBI" PROSINEČKI, ALEKSANDAR "SALE" JANKOVIĆ

Prosinečki je, uprkos jednoj i po sezoni bez titule, al i osvojenim Kupom, dobio podršku da odradi i letnje pripreme 2012. godine, međutim posle 0:0 u Beogradu protiv Bordoa i naročito 2:2 u 1. kolu Superlige sa Radom, doveli su do svađe između Prosinečkog i Lukića.

Trener je podneo ostavku, a na njegovo mesto došao Aleksandar Janković koji je debitovao ohrabrujuće, uprkos šokantnoj eliminaciji iz Evrope, od Bordoa (3:2). Pozitivne vibracije s te utakmice prenele su se na Superligu, gde je Saletova Zvezda vezala šest pobeda u šest kola, sve do 7. oktobra 2012. godine i gostovanja u Subotici. Tada prvoplasiranu Crvenu zvezdu, Spartak je ispratio na FIFA termin s 3:0, a kada se ekipa ponovo okupila usledila su tri uzastopna novembarska poraza kod od Jagodine (1:2) i OFK Beograda (1:0) u Ligi, odnosno OFK Beograda u Kupu (1:3).

Sve je završeno porazom od Vojvodine kod kuće (0:3).

2013/14, SLAVIŠA STOJANOVIĆ

Ako je jesenja kriza kod Jankovića usledila krajem oktobra i prenela se u novembar, kod Stojanovića je bilo drugačije - počela je u septembru i bila nastavljena u oktobru.

Ali, nije prošlo bez nje.

Slaviša Stojanović teško je odradio pripreme, koje su zapravo počele bez njega, a bile završene dovođenjem nekoliko - ispostaviće se - ključnih igrača u trenutku kada je sezona već bila počela. Tim fudbalerima bilo je potrebno vreme da uđu u formu, poput Miloša Ninkovića i Dragana Mrđe, pa su prva Zvezdina posrtanja počela već polovinom septembra, uz već "standardan" poraz u 1. kolu, ovog puta od Javora (4:2).

Stojanović je odigrao nerešeno sa Donjim Sremom u Beogradu (2:2), u utakmici koja je nagovestila da njegov tim nema snage za 90 minuta u istom ritmu, jer su Pećinčani stigli do boda posle vođstva Zvezda od 2:0.

Usledili su bolni i mučni porazi od Voždovca na Vračaru (1:0) i, onda oktobarski neuspesi sa Čukaričkim (2:0) i Radničkim iz Niša (1:1) u gostima. Zaključno s utakmicom u Nišu, 26. oktobra 2013. započeta je Stojanovićeva serija od 15 utakmica i 15 pobeda, sve do gostovanja u Humskoj prošlog proleća.

2014/15, NENAD LALATOVIĆ

Crvena zvezda je te sezone konačno osvojila titulu, ali i promenila trenera, pa je znatno skromniji i jeftiniji tim ovog leta poveren Lalatoviću.

I on je, poput Stojanovića, dobio pojačanja kasno, igrači su mahom stizali nespremni, a na sve to - mladi trener nije mogao da ih koristi u prve tri utakmice u sezoni koja će ostati upamćena po prvom ikada izbacivanju iz Evrope. Taman kada mu je klub licencirao novajlije, Lalatović je ostao bez kapitena i oslonca Nenada Milijaša, otišao je i kondicioni trener, a ekipa je nekako gurala do oktobra, kada je usledio očekivani pad.

Narednu utakmicu Crvena zvezda igra opet protiv Rada, opet na Vračaru, ali će na kalendaru pisati 2. novembar 2014. godine.

Hoće li to biti samo po sebi dovoljno da šampion prebrodi i ovu jesenju krizu igre i rezultata? Videćemo...

Na kraju, trebalo bi pokušati uočiti "kopču" između nabrojanih slučajeva? Šta je zajedničko svim navedenim primerima?

Svaki od navedenih trenera sproveo je duge i naporne pripreme. Da li su one prevaziđene, pa ekipa ostaje bez goriva posle dva, tri meseca? Da li do oktobra, novembra čelnici prekrše već dovoljno obećanja kada su isplate dugova u pitanju, pa igračima opada moral?

Da li igrače napusti početni entuzijazam, kada shvate da su opet rano ispali iz Evrope i da ih čeka standardno mučenje na domaćim terenima? Da li vremenom pritisak javnosti postaje jači, a ekipa slabija?

Recite nam šta vi mislite...

Šta je uzrok hroničnih Zvezdinih jesenjih kriza?