Za mesec dana Draganu Đuriću ističe mandat predsednika Fudbalskog kluba Partizan. Do sada je više puta ponavljao da se neće ponovo kandidovati, a u medijima se piše da će kandidati za nove čelnike crno-belih biti: Nenad Bjeković (nekadašnji sportski direktor), Ljubiša Tumbaković (nekadašnji sportski direktor), pa i Mile Jovičić, sadašnji potpredsednik crno-belih.

Biće vremena za podvlačenje crte i analize rada Dragana Đurića i njegovih saradnika. I do sada smo to više puta radili. Nesporno je da je za vreme njegovog mandata Partizan beležio razne uspehe na sportskom polju, da je jedini klub iz Srbije koji je igrao Ligu šampiona, više puta i Ligu Evrope, da je šest puta uzastopno bio prvak Srbije...

Ali, bilo je i negativnih stvari.

Jedna od njih je svakako to što Partizan već nekoliko godina nema generalnog sponzora. Krajnje apsurdna situacija, jer je prosto neverovatno da najuspešniji fudbalski klub sa ovog prostora nema "brendiran" dres i objekat.

Pred put u Istanbul, gde će Partizan u četvrtak igrati protiv Bešiktaša u Ligi Evrope, novinari su pitali Đurića da li ima nešto novo u vezi sa sponzorom?

"Uskoro, uskoro stiže sponzor...", gotovo ushićeno je odgovorio Đurić. Ali, nije dao nikakav komentar na to što se pojavljuje u medijima o potencijalnim kandidatima za novog predsednika Partizana.

"Ne, nemam komentar, biće zakazana skupština...".

Da li će tako i biti ili će i to biti ostavljeno u amanet novom predsedniku? Na Skupštini kluba, odnosno delegatima Partizana je da dobro razmisle šta je u budućnosti najbolje za klub u finansijskom smislu i da li su, zapravo, finansije ključna tema predstojeće sednice.

Nije tajna da je klub u prethodnom periodu muku mučio da isplati plate zaposlenima (uključujući fudbalere), bilo je i štrajka ili obustave rada. Doduše, kasnile su i uplate pojedinih inostranih klubova za ostvarene transfere.

Prodaja igrača i dalje će biti okosnica poslovanja, to je jasno, jer od sponzora, tv prava, prodaje ulaznica... u srpskom fudbalu ne može da se živi. Ali, bar bi, ubuduće, ta prodaja trebalo da bude smislenija, odnosno po nekakvoj strategiji, koja je prethodnih godina izostala.

Recimo, da li je Lazar Marković morao da bude prodat za SAMO sedam miliona evra (tako je bar zvanično saopšteno) ili je moglo da se sačeka da se ućari još koje milionče? Da li je Matija Nastasić morao da bude prodat bez ijednog minuta u prvom timu crno-belih?

Naravno, tih godina je upravi gorelo do nokata, jer je klupska kasa ostajala prazna. Ali, naravno, pitanje je i zašto se došlo do te situacije kada je Partizan ubirao plodove dobrih rezultata?

O svim ovim pitanjima treba da razmisle delegati Skupštine FK Partizan i da saslušaju programe kandidata.