Rukometna reprezentacija Katara prošle nedelje je napravila senzaciju, plasmanom u finale Svetskog prvenstva za rukometaše, čiji je bila domaćin.

Bila bi to sjajna sportska priča, da dres Katara nije nosio veliki broj naturalizovanih igrača, iz Francuske, Španije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Kube.

Predsednik FIFA Sep Blater kritički se osvrnuo na to u kolumni, objavljenoj u nedeljnom biltenu te organizacije.

"Uloga sporta je da spaja ljude i različite kulture, ali Katar je u rukometu doveo tu premisu do apsurda. Njegova reprezentacija velikom većinom je bila sastavljena od nedavno naturalizovanih rukometaša, čime nisu prekršeni propisi Međunarodne rukometne federacije (IHF), ali se došlo u sukob sa duhom nacionalnog tima", napisao je Blater.

On je primetio da će Katar, koji ima 2,2 miliona stanovnika, imati problema da do Svetskog prvenstva u fudbalu 2022. oformi konkurentnu reprezentaciju.

"U fudbalu 'rukometni' scenario nije moguć. Kao što nije dozvoljeno dati gol rukom, nije moguće na brzinu naturalizovati strane fudbalere. Zato se domaćin SP 2022. nalazi pred velikim izazovom".

Dok IHF bez problema omogućava rukometašima da u karijeri nastupaju za više zemalja, u fudbalu to postaje nemoguće čim igrač zabeleži prvi internacionalni nastup u seniorskoj konkurenciji.

I to nije sve.

Promena fudbalskog državljanstva dozvoljena je samo ako su sam fudbaler, njegovi roditelji, ili roditelji njegovih roditelja rođeni na teritoriji zemlje pod čiju zastavu želi da pređe. Ako ne ispunjava taj uslov, onda u toj zemlji mora da živi pet godina u kontinuitetu, nakon što napuni 18 godina.

U praksi, Katar bi sa naturalizovanjem morao da počne najkasnije 2017, pa i ranije, da bi se ti fudbaleri upoznali i uigrali kroz treninge i prijateljske utakmice. Fudbal je i po tom pitanju komplikovaniji od rukometa...