Milan Biševac je reprezentativac Srbije od njene prve utakmice od osamostaljenja, 16. avgusta 2006. godine u Češkoj, kada smo debitujući u crvenim dresovima pobedili domaćina sa 1:3.

Od tada i bio u prvom planu, i nije, i bio pozivan, i nije, ali nikada nije rekao: "Ne".

Dok su prednost imali drugi igrači, poput Mladena Krstajića i Nemanje Vidića, potom nekih mlađih i neiskusnijih od Biševca, poput Matije Nastasića i Nevena Subotića, on se mirio sa ulogom koja mu je dodeljivana, a svaki put kada je izlazio na teren, davao je sve od sebe i pružao koliko je mogao.

Kada je Vidić prerano rekao: "Neću više", kada je Subotić odlučio: "Ne radi mi se ovo više", Biševcu nije bilo ispod časti da preuzme odgovornost i u turbolentnom periodu za "orlove", kada rezultati nisu bili sjajni, a još manje fudbalska atmosfera u našoj zemlji, stane ispred Vladimira Stojkovića na veoma odgovorno mesto u timu.

Na tom mestu bio bi, sasvim sigurno, i u narednoj biti ili ne biti utakmicu ne samo za našu reprezentaciju, već i šire posmatrano, kada 29. marta budemo igrali protiv Portugala u Lisabonu. Bio bi, da ne tako davno u 32. godini nije doživeo veoma tešku i opasnu povredu prednjih ukrštenih ligamenata kolena, zbog koje je morao pod nož i posle koje mu sledi dug, mukotrpan i dosadan period oporavka.

Sačekao je nekoliko nedelja pre nego što je odlučio da kaže ono što ga muči...

"Momcima iz reprezentacije želim sve najbolje, želim im da pobede u svakoj utakmici koja sledi, u njih verujem i za njih navijam, ali...", rekao je i dodao:

"Ne bih mnogo komentarisao mnogo reprezentaciju, ni Savez, ni selektora. Malo sam razočaran oko nekih stvari, očekuje se malo ljudskosti. Koliko košta jedan SMS kad se čovek povredi?", aludirao je Biševac na to da ga niko sa Terazija, odnosno iz Stare Pazove, nije pozvao od kada je doživeo povredu koja je okončala mnoge karijere.

Nadamo se ne i njegovu...

"Sve je prošlo kako treba, oporavak ide kako treba. Tri nedelje posle operacije hirurg koji me je operisao rekao mi je da oporavak ide brže nego što je očekivao. Radim svaki dan sa trenerom Androm Milutinovićem prema njegovom programu".

Dodao je...

"Rad mi ne predstavlja nikakav problem, navikao sam na to. Samo želim da se oporavim i vratim na teren. Lekari ništa ne rizikuju, kod ovakve povrede teško je bilo šta prognozirati. Trenutno sam ispred njihovih očekivanja".

Dani su, tokom oporavka od povrede, drugačiji. Više je slobodnog vremena ali i mnogo više brige kada se trenira.

"Najteže mi je što ne mogu da radim stvari koje sam radio ranije. Moram stalno da pazim kako treniram, koliko treniram. Ali ne forsiram, želim da se vratim još jači. Sve će ići brže kad počnem da trčim".

Ekipa Olimpika iz Liona i dalje vodi u francuskom šampionatu. Iako je Olimpik iz Marseja odigrao impresivan prvi deo sezone a Pari Sen Žermen je jedan od najskupljih i najjačih evropskih timova, ekipa sa "Žerlana" je na čelu tabele.

"Sve je moguće, i dalje igramo dobro. Imali smo problema na prethodne tri utakmice, ali smo sa 5:1 protiv Monpeljea pokazali da nismo slučajno tu. Ekipa ima mnogo samopouzdanja. Sada igramo sa Marsejem, bitna ali ne i ključna utakmica. Očekuje nas još devet mečeva u kojima nam neće biti lako".

Milane, srećan oporavak!