Aleksandar Janković, bivši selektor mlade reprezentacije Srbije i trener Crvene zvezde, imaće naredne subote priliku da postavi novi rekord Mehelena po broju uzastopnih pobeda u prvenstvu.

A, žuto-crveni osnovani su davne 1904. godine.

Aktuelni rekord od šest u nizu Beograđanin trenutno deli sa najvećim trenerom kojeg je Mehelen imao, Adom de Mosom, koji je u istorijskoj sezoni 1988/89 doneo klubu najveći uspeh, trijumf u Kupu pobednika Kupova.

Ali, osim imena, boje dresova, izgleda grba, stadiona i vernih navijača, malo šta je isto u poređenju šampionskog Mehelena iz 1989. godine i ovog sastava, jednog od najmlađih u ligi.

U sezoni punoj preokreta, uspona i padova, posle kojih bi u Srbiji verovatno bio smenjen, Janković je došao u situaciju da iz plesa po žici koja razdvaja učesnike plej-ofa za evro-kupove i učesnike druge lige naredne sezone, serijom do šest pobeda praktično dođe pred vrata kvalifikacija za Ligu Evrope.

Mehelen, za koji standardno dobro igraju naši Dalibor Veselinović, Ivan Obradović i Miloš Kosanović, u finišu prvog dela prvenstva obarao je redom Lirs (2:1), Varegem (2:3), Standard (1:0) i Serkl Briž (2:3), da bi u istom ritmu nastavio i u mini ligi od četiri tima, čiji će pobednik igrati eliminacije za Evropu: Beveren (4:1) i potom Varegem (0:1), prošlog vikenda.

Bila je to jubilarna 50. Jankovićeva utakmica u Belgiji, 18 puta vodio je Lokeren, a 32 puta Mehelen i, s obzirom na to da je u međuvremenu produžio ugovor na još dve godine sa “De Kakersima”, upisaće ih još na desetine...

Jankovićev aktuelni niz dobija na snazi ako se osvrnemo na ono što mu je prethodilo, a priča počinje još prošlog leta, kada je naš stručnjak preuzeo ekipu koja se borila i jedva izborila za opstanak u sezoni 2013/14 i pomirio sa činjenicom da mu za ovu neće biti dovedena značajna pojačanja.

Jednostavno, sistem poslovanja u klubu je takav da se novac troši tek kada/ako se zaradi, a to je značilo da prvo moraju da budu lansirani mladi igrači, koje će neko kupiti.

I počelo je loše. Pet poraza u osam kola, tavorenje na pozicijama 11, 12 i 13, posle čega je usledio poziv predsednika kluba Johana Timermansa. S obzirom na to odakle dolazi, Janković je verovatno pomislio da mu se sprema otkaz, ali dogodilo se nešto sasvim suprotno. U klubu su prepoznali kvalitet rada i odlučili da mu baš tada, iako je sezona mogla da se završi i ispadanjem iz lige da je takav trend rezultata nastavljen, ponudi novi ugovor!

Ni produžetak saradnje nije doneo instant pozitivne rezultate, naprotiv, do 22. februara ove godine i gola Veselinovića u 92. minutu utakmice sa Anderlehtom u gostima, za 1:1, Mehelen je imao samo dve pobede u 17 kola i bio je, manje-više, i dalje u crvenoj zoni.

Janković će vam danas reći da taj gol jeste inicirao veliki preokret u rezultatima ekipe, ali ne i kvalitetu igre. Već da je samo bilo potrebno “nešto” da sve one dobre igre bez postignutog gola, stvorene šanse bez završnice i borbene utakmice bez pobede počnu drugačije da se završavaju.

Mehelenova sezona 2014/15 dokaz je da se ne rešava svaka kriza smenom trenera i da nije uzrok svake krize loš rad trenera.

Od produžetka saradnje sa klubom, Janković i ekipa doživeli su samo četiri poraza u 24 kola, imaju seriju od šest pobeda i, nije nemoguće, možda zaigraju u kvalifikacijama za Ligu Evrope.

Bez velikog novca, pojačanja i zvučnih imena, ali sa mnogo uloženog truda i sasvim dovoljno strpljenja i poverenja. I kada govorimo o treneru Janković i kada govorimo o predsedniku Timermansu.

Poverenje je bilo obostrano.

Jer, treba podsetiti da je Janković u oktobru (u jeku loše serije) dobio nepristojnu ponudu iz Liježa da preuzme Standard i, iz borbe za opstanak uskoči u borbu za titulu, ali je on to glatko odbio. Onda je potez povukao Timermans i na sto postavio papir sa novim datumom i novom cifrom.

Možda bi ova priča mogla da bude i poučna, pod uslovom da je čelnici i treneri naših klubova pročitaju.