Barselona, Bajern, Real Madrid, Juventus.

Već na prvi pogled, među polufinalistima Lige šampiona izdvaja se trio giganata, koji u poslednje četiri sezone imaju po jednu titulu prvaka Evrope (četvrti je Čelsi) i za koje plasman među četiri najbolja predstavlja samo korak ka jedinom rezultatu vrednom slavlja.

Iako ni u kom pogledu nije klub i tim za potcenjivanje, Juventus mora biti srećan što je u polufinalu elitnog takmičenja "starog kontinenta" posle pauze od 12 godina.

Tim koji je sa klupe predvodio Marčelo Lipi 2003. je preko Barselone i Reala dogurao do finala na Old Trafordu i tamo na penale izgubio od Milana. Usledila je smena generacija, pa afera "Kalčopoli i selidba u Seriju B... i Juve u Ligi šampiona nikako nije mogao dalje od četvrtfinala.

Dešavalo mu se i da ne prođe grupnu fazu, u konkurenciji klubova kao što su Bordo ili Galatasaraj.

"Stara dama" ove sezone je u "nokaut" fazi eliminisala Borusiju iz Dortmunda (2:1, 3:0) i Monako (1:0, 0:0) i može maksimalno rasterećeno da pristupi narednoj rundi. Juventus nema ni Ronalda, ni Mesija, ni Robena, Bejla, Suareza... Nema iza sebe "mašineriju" kao Real, Barselona i Bajern, pa samim tim ni pritisak medija i navijača.

Sve to ga u ovoj fazi takmičenja i ovoj konkurenciji čini "papirnatim" autsajderom i timom koga bi preostali pretendenti na tron svakako radije videli na suprotnoj strani terena u polufinalnom dvomeču, nego bilo koga drugog unutar tog trija.

Otuda i duhovita fotomontaža sa šaljivog Twitter profila "Not match of the day", o tri lavice koje posmatraju i priželjkuju istu zebru.

Slažete li se sa autorom?