Danas jesi, sutra ko zna gde si.

Ova izreka odlično opisuje situaciju u srpskom klupskom fudbalu, gde mnogi ne uspevaju da se izbore sa finansijskim problemima, tako da od stabilnih članova elitnog ranga, pa čak i osvajača Kupa i učesnika evrokupova, za samo par godina pređu put do prosjačkog štapa.

Najgori primer predstavlja FK Smederevo, nekadašnji Sartid, koje je posle uzastopnih ispadanja iz Superlige i Prve lige Srbije, letos prestalo da postoji.

Veliki pad događa se i užičkoj Slobodi, koja je bila polufinalista Kupa 2011, iste godine šesta na tabeli Superlige, a 2012. i 2013. peta.

Prošle godine je ekipa posle velike borbe i konstantnih upozorenja tadašnjeg trenera Ljubiše Stamenkovića Piskavca, da "ovakva Sloboda nekome smeta", završila takmičenje na dnu tabele i morala u niži rang.

I dok, recimo, do juče skromni Radnik iz Surdulice krči put ka eliti, Sloboda se četiri kola pre kraja nalazi u zoni ispadanja, kao 13. u konkurenciji 16 timova.

Prvi "iznad crte" je Moravac Orion iz sela Mrštane kod Leskovca, sa bodom više od Užičana. Bežanija ima dva boda prednosti, beogradski Sinđelić tri...

Pošto su Jedinstvo Putevi bodovno u dosta lošijoj situaciji i "jednom nogom" su već u Srpskoj ligi, ako i Sloboda ne uspe da izbori opstanak, glavni fudbalski centar zapadne Srbije ostaće bez predstavnika u dva najviša ranga.

A, pre koju godinu tamo su ostavljali bodove i Partizan i Crvena zvezda...