Aktuelnost intervjua sa Boškom Jankovićem trajaće mnogo duže od aktuelne situacije srpskog fudbala, koja ovog kišnog 15. novembra čeka da bude obasjana suncem iz Poljske, gde se 17. novembra odigrava najdramatičnija utakmica po naš fudbal u 2007. godini, a u kojoj mi ni ne učestvujemo!
Posledice našeg (ne)odlaska na EURO 2008 u Švajcarskoj i Austriji daleko su od trenutnih i prolaznih. To bi mogao da bude definitivan kraj jedne i početak druge generacije. Utoliko, šteta što su fudbaleri Srbije, predvodjeni selektorom Havijerom Klementeom, uoči finiša kvalifikacija za EP doveli sebe u situaciju da osluškuju rezultat iz Varšave gde "Belgija ne bi smela da izgubi od Poljske."
Uh, kakva mučna situacija: naši se zagrevaju za meč sa Kazahstanom (koji je, usput, "već dobijen"), a Poljaci kidišu na gol nezainteresovanih Belgijanaca...
"Najveća kletva u sportu je kad ne zavisiš od sebe, kada izlaziš na teren i znaš da iako pružiš sve što imaš u tom trenutku, na kraju ipak neko drugi odlučuje. Ali, Bože moj, sami smo sebe "prokleli" i ne preostaje nam ništa drugo nego da do kraja kvalifikacija odigramo časno, na dve pobede, pa i ako ne odemo na Evropsko prvenstvo nije smak sveta", strpljivo je Janković davao intervju za MONDO u kaljavim kopačkama i mokroj trenerci, dok su ostali igrači već polako, osveženi i istuširani silazili na ručak.
Nije smak sveta, Boško. Ali, na fudbalskoj mapi sveta do skoro nije bilo Kazahstana koji nas je dobio 2:1, Jermenije, s kojom smo odigrali samo 0:0. Sa tih pet bodova igrači bi već sada razmišljali ko bi mogao da im bude cimer u Austriji ili Švajcarskoj juna 2008. godine.
"Baza ove ekipe je nova, mlada generacija, koja bi trebalo da igra zajedno još deset godina. Nerealno je da javnost od nas očekuje da odmah gazimo sve pred sobom, da pobedjujemo sa pet golova razlike... Jedna ekipa se stvara godinama, ne možemo tek tako da se okupimo s vremena na vreme na pet, deset dana i da budemo sila u roku od nekoliko meseci", priča novi fudbaler Palerma, koji je u junu 2007. godine, tokom Evropskog prvenstva za mlade u Holandiji pisao svoj "dnevnik" na Internet stranicama MONDA.
Jedan od mogućih scenarija je i da nam Belgijanci "pronadju" ono što smo mi "pogubili" na putu ka Alpima, na koji smo krenuli 2. septembra 2006. godine.
"Niko na ovom svetu ne bi voleo više od nas igrača da Belgija ne izgubi u Poljskoj, a da mi u direktnom duelu srušimo Poljake na "Marakani". Ali, ako se to ne dogodi, ne vidim razloga za paniku. Mnoge velike reprezentacije u istoriji nisu uspevale da se kvalifikuju na Mondijal i EURO, neke neće uspeti to ni ovog puta."
Posledice našeg (ne)odlaska na EURO 2008 u Švajcarskoj i Austriji daleko su od trenutnih i prolaznih. To bi mogao da bude definitivan kraj jedne i početak druge generacije. Utoliko, šteta što su fudbaleri Srbije, predvodjeni selektorom Havijerom Klementeom, uoči finiša kvalifikacija za EP doveli sebe u situaciju da osluškuju rezultat iz Varšave gde "Belgija ne bi smela da izgubi od Poljske."
Uh, kakva mučna situacija: naši se zagrevaju za meč sa Kazahstanom (koji je, usput, "već dobijen"), a Poljaci kidišu na gol nezainteresovanih Belgijanaca...
"Najveća kletva u sportu je kad ne zavisiš od sebe, kada izlaziš na teren i znaš da iako pružiš sve što imaš u tom trenutku, na kraju ipak neko drugi odlučuje. Ali, Bože moj, sami smo sebe "prokleli" i ne preostaje nam ništa drugo nego da do kraja kvalifikacija odigramo časno, na dve pobede, pa i ako ne odemo na Evropsko prvenstvo nije smak sveta", strpljivo je Janković davao intervju za MONDO u kaljavim kopačkama i mokroj trenerci, dok su ostali igrači već polako, osveženi i istuširani silazili na ručak.
Nije smak sveta, Boško. Ali, na fudbalskoj mapi sveta do skoro nije bilo Kazahstana koji nas je dobio 2:1, Jermenije, s kojom smo odigrali samo 0:0. Sa tih pet bodova igrači bi već sada razmišljali ko bi mogao da im bude cimer u Austriji ili Švajcarskoj juna 2008. godine.
"Baza ove ekipe je nova, mlada generacija, koja bi trebalo da igra zajedno još deset godina. Nerealno je da javnost od nas očekuje da odmah gazimo sve pred sobom, da pobedjujemo sa pet golova razlike... Jedna ekipa se stvara godinama, ne možemo tek tako da se okupimo s vremena na vreme na pet, deset dana i da budemo sila u roku od nekoliko meseci", priča novi fudbaler Palerma, koji je u junu 2007. godine, tokom Evropskog prvenstva za mlade u Holandiji pisao svoj "dnevnik" na Internet stranicama MONDA.
Jedan od mogućih scenarija je i da nam Belgijanci "pronadju" ono što smo mi "pogubili" na putu ka Alpima, na koji smo krenuli 2. septembra 2006. godine.
"Niko na ovom svetu ne bi voleo više od nas igrača da Belgija ne izgubi u Poljskoj, a da mi u direktnom duelu srušimo Poljake na "Marakani". Ali, ako se to ne dogodi, ne vidim razloga za paniku. Mnoge velike reprezentacije u istoriji nisu uspevale da se kvalifikuju na Mondijal i EURO, neke neće uspeti to ni ovog puta."
"Moja generacija tek dolazi"
Tačno je. Francuzi su propustili Mondijal 1994. godine, a osvojili ga četiri godine kasnije. Ali, kada ćemo mi imati tim koji će, ako ništa više, lagano prolaziti kroz kvalifikacije, putovanja u Azerbejdžan, Kazahstan, Jermeniju, gostovanja Finske, Belgije...
"Ja za sada imam samo sedam utakmica u reprezentacije. Isto je i sa celom mojom generacijom: Krasić, Ivanović, Tošić, Smiljanić... Kuzmanović je 1987. godište, igra u Fiorentini, pojavio se i Rukavina, koji je prošle godine igrao u Bežaniji, a sada je kapiten Partizana i odličan je po desnoj strani... Nažalost, nemamo više u timu igrače poput Mijatovića i Savićevića, zvezde Reala, Milana, Barselone... Mi smo grupa igrača koja tek treba da pokaže koliko vredi i u klupskom i u reprezentativnom fudbalu. Da jednog dana možda zablistamo kao oni... Ali, ako ostanemo skupa, siguran sam da će to biti jak tim".
Očekuješ da bi momci rodjeni 1984. godine, uz one malo starije i nešto mladje, mogli da predstavljaju snažnu Srbiju u evropskom fudbalu?
"Pretpostavljam da su mnogi zaboravili da je moja generacija 2007. godine igrala finale EP za mlade, da je konstatno bila u vrhu evropskog fudbala i donosila medalje, da je rušila mnoge rivale u svom godištu. Proći će vreme današnjih asova: Pirla, Lamparda, Klosea, Anrija... Na njihova mesta doći će igrači koji su redovno gubili od nas. Zašto onda za pet godina ne bismo opet igrali finale Evropskog prvenstva? Potrebno je samo da budemo strpljivi i da ova ekipa ostane na okupu".
Sa ili bez Klementea?
"Klemente je pokazao da je veliki i hrabar čovek. Nije se plašio da ubaci mlade i da se osloni na nas. Tako se radi svuda u Evropi. Nije svaki trener sposoban da preuzme tu vrstu odgovornosti, da uporedo juri plasman na veliko takmičenje u teškoj grupi i podmladjuje tim".
Da li si naučio nešto od Španca?
"Jesam, unapredio sam svoju igru od kad radim sa njim. On je dobar trener i psiholog. Voleo bih da nastavi da radi sa nama, jer imamo odličnu atmosferu u ekipi. Nemam nijednu zamerku na njegov rad".
Da su reprezentativci Srbije odlični fudbaleri, to niko ne može da porekne. Kažeš i da je Klemente dobro radio, da je atmosfera u timu odlična. Šta je, onda, nedostajalo da se ne molimo za "pošten" nastup Belgije u Poljskoj?
"Koncentracija. Samo koncentracija, ništa više... Potpuno bespotrebno smo gubili bodove u takozvanim "malim" utakmicama, kada smo ulazili u duel misleći da smo već pobedili, a to je najveća greška. Umesto da smo se u tim situacijama pogledali u oči i rekli: "Ajmo da im damo tri komada u prvom poluvremenu", mi smo često mislili da će pobeda doći sama od sebe i kad potom shvatimo da to nije baš tako, onda se zablokiramo, ukopamo i kiksnemo... Ništa više, samo je to bio problem".
Što se tiče sportskih novinara u Srbiji, koji prate reprezentaciju, kap u čaši prelio je nerešen rezultat u Jermeniji, 13. oktobra. Tada se dovodila u pitanje lojalnost i iskrenost igrača koji se odazivaju na pozive s Terazija 35, bilo je čak i ponekih uvreda. Da li si ikada osetio zamor, bilo fizičku, bilo psihičku, kada je trebalo da dodješ da igraš za svoju zemlju?
"Nikad! Da sam jednom osetio da mi se ne dolazi, iste sekunde bih prestao da igram fudbal. Koliko god da sam umoran, radujem se pozivu. To mi je retka prilika da vidim roditelje, da i oni i žena i najbolji drugovi dodju na stadion da gledaju. Mnogo mi znači to, ranije su stalno dolazili na Zvezdine utakmice, a sada više ne mogu da me prate", kaže jedan od retkih Beogradjana koji je prošao sve mladje selekcije Crvene zvezde i zaigrao za prvi tim.
"Ja za sada imam samo sedam utakmica u reprezentacije. Isto je i sa celom mojom generacijom: Krasić, Ivanović, Tošić, Smiljanić... Kuzmanović je 1987. godište, igra u Fiorentini, pojavio se i Rukavina, koji je prošle godine igrao u Bežaniji, a sada je kapiten Partizana i odličan je po desnoj strani... Nažalost, nemamo više u timu igrače poput Mijatovića i Savićevića, zvezde Reala, Milana, Barselone... Mi smo grupa igrača koja tek treba da pokaže koliko vredi i u klupskom i u reprezentativnom fudbalu. Da jednog dana možda zablistamo kao oni... Ali, ako ostanemo skupa, siguran sam da će to biti jak tim".
Očekuješ da bi momci rodjeni 1984. godine, uz one malo starije i nešto mladje, mogli da predstavljaju snažnu Srbiju u evropskom fudbalu?
"Pretpostavljam da su mnogi zaboravili da je moja generacija 2007. godine igrala finale EP za mlade, da je konstatno bila u vrhu evropskog fudbala i donosila medalje, da je rušila mnoge rivale u svom godištu. Proći će vreme današnjih asova: Pirla, Lamparda, Klosea, Anrija... Na njihova mesta doći će igrači koji su redovno gubili od nas. Zašto onda za pet godina ne bismo opet igrali finale Evropskog prvenstva? Potrebno je samo da budemo strpljivi i da ova ekipa ostane na okupu".
Sa ili bez Klementea?
"Klemente je pokazao da je veliki i hrabar čovek. Nije se plašio da ubaci mlade i da se osloni na nas. Tako se radi svuda u Evropi. Nije svaki trener sposoban da preuzme tu vrstu odgovornosti, da uporedo juri plasman na veliko takmičenje u teškoj grupi i podmladjuje tim".
Da li si naučio nešto od Španca?
"Jesam, unapredio sam svoju igru od kad radim sa njim. On je dobar trener i psiholog. Voleo bih da nastavi da radi sa nama, jer imamo odličnu atmosferu u ekipi. Nemam nijednu zamerku na njegov rad".
Da su reprezentativci Srbije odlični fudbaleri, to niko ne može da porekne. Kažeš i da je Klemente dobro radio, da je atmosfera u timu odlična. Šta je, onda, nedostajalo da se ne molimo za "pošten" nastup Belgije u Poljskoj?
"Koncentracija. Samo koncentracija, ništa više... Potpuno bespotrebno smo gubili bodove u takozvanim "malim" utakmicama, kada smo ulazili u duel misleći da smo već pobedili, a to je najveća greška. Umesto da smo se u tim situacijama pogledali u oči i rekli: "Ajmo da im damo tri komada u prvom poluvremenu", mi smo često mislili da će pobeda doći sama od sebe i kad potom shvatimo da to nije baš tako, onda se zablokiramo, ukopamo i kiksnemo... Ništa više, samo je to bio problem".
Što se tiče sportskih novinara u Srbiji, koji prate reprezentaciju, kap u čaši prelio je nerešen rezultat u Jermeniji, 13. oktobra. Tada se dovodila u pitanje lojalnost i iskrenost igrača koji se odazivaju na pozive s Terazija 35, bilo je čak i ponekih uvreda. Da li si ikada osetio zamor, bilo fizičku, bilo psihičku, kada je trebalo da dodješ da igraš za svoju zemlju?
"Nikad! Da sam jednom osetio da mi se ne dolazi, iste sekunde bih prestao da igram fudbal. Koliko god da sam umoran, radujem se pozivu. To mi je retka prilika da vidim roditelje, da i oni i žena i najbolji drugovi dodju na stadion da gledaju. Mnogo mi znači to, ranije su stalno dolazili na Zvezdine utakmice, a sada više ne mogu da me prate", kaže jedan od retkih Beogradjana koji je prošao sve mladje selekcije Crvene zvezde i zaigrao za prvi tim.
"Teraju me da postanem robot"
Posle, "dovidjenja" Beogradu i "buenas dias" Majorci, brzo si rekao "Ciao". Sada si fudbaler Palerma, živiš na Siciliji, takmičiš se u Seriji A. Koliko ti je bilo teško da se tako brzo prilagodjavaš, ne samo u igračkom smislu...
"Prošlog avgusta sam igrao u Zvezdi, potom otišao u inostranstvo, u Majorku, gde sam uspeo da skrenem pažnju na sebe, odigrao nekoliko odličnih utakmica i već ovog leta se našao u jednoj ligi, koja nije ni nalik na špansku. U Italiji je praktično nemoguće da "eksplodiraš" za dva dana... To je zemlja u kojoj se nevidjeno mnogo pažnje posvećuje taktici, gde se igrači pretvaraju u poslušne robote, izvršioce trenerovih zamisli".
Imaš li izbora da i sam ne postaneš robot jednog dana?
"U Španiji je ostavljen prostor igraču za poneku egzibiciju, lucidan potez, što meni odgovara, jer imam tu crtu u sebi, tako su me naučili da igram fudbal. Igrači se dele na radnike i kreativce, ja bar mislim da sam ovo drugo. Iskreno, obožavam da igram fudbal, ali u Italiji često nisi u prilici da se igraš fudbala, već moraš da ga "radiš". Tako sam i ja morao da zaboravim na neke ranije navike, da počnem da budem ono što "nisam", jer je to jedini način da uspeš u tamo, bilo da igraš u Palermu ili Interu, Milanu, Romi", svestan je srpski napadač sredine terena, koji je na 28 mečeva za Majorku prošle sezone postigao devet golova.
Da li si prilikom potpisivanja ugovora znao šta se dogodilo Pančevu, Bergkampu, Roberto Karlosu, Ronaldu, Anriju..
"Znam da je Italija progutala mnogo igrača, koji su obećavali kao mladi i ne mogu da kažem da sam zadovoljan trenutno u Palermu, ali znam kojim putem sam krenuo. Kao i u Majorci, stepenik, po stepenik... Nikada mi se u karijeri nije dešavalo da sam naglo zablistao, pa pao. Nadam se da će tako biti i ovog puta."
Čuo si za "italijanska posla"?
"Čudni su Italijani... Recimo, protiv Redjine sam bio u 11, odlično odigrao, namestio gol i onda otišao na pripreme reprezentacije. Vratio sam se u petak, a već u nedelju je trebalo da igram za Palermo. Iskreno, očekivao sam posle svih pohvala da će me opet staviti od prvog minuta, ali mi je trener rekao: "Boško, došao si u petak, ne mogu da te ubacim u ekipu iako si bio odličan u prošlom kolu". Na kraju me je ubacio poslednjih 20 minuta i opet sam dobro odigrao... Šta bi bilo da sam i drugu utakmicu zaredom igrao svih 90? Dobre igre u Italiji za novajliju nisu garancija da će biti standardan".
Standardan, ali na kojoj poziciji? To u tvojoj karijeri nikad nije bilo "standardno".
"Često su mi menjali mesta. U Palermu igram po desnoj strani. U Majorci sam igrao levo ili u sredini. U reprezentaciji levo ili desno. Ne pravim problem, lako se prilagodjavam..."
"Prošlog avgusta sam igrao u Zvezdi, potom otišao u inostranstvo, u Majorku, gde sam uspeo da skrenem pažnju na sebe, odigrao nekoliko odličnih utakmica i već ovog leta se našao u jednoj ligi, koja nije ni nalik na špansku. U Italiji je praktično nemoguće da "eksplodiraš" za dva dana... To je zemlja u kojoj se nevidjeno mnogo pažnje posvećuje taktici, gde se igrači pretvaraju u poslušne robote, izvršioce trenerovih zamisli".
Imaš li izbora da i sam ne postaneš robot jednog dana?
"U Španiji je ostavljen prostor igraču za poneku egzibiciju, lucidan potez, što meni odgovara, jer imam tu crtu u sebi, tako su me naučili da igram fudbal. Igrači se dele na radnike i kreativce, ja bar mislim da sam ovo drugo. Iskreno, obožavam da igram fudbal, ali u Italiji često nisi u prilici da se igraš fudbala, već moraš da ga "radiš". Tako sam i ja morao da zaboravim na neke ranije navike, da počnem da budem ono što "nisam", jer je to jedini način da uspeš u tamo, bilo da igraš u Palermu ili Interu, Milanu, Romi", svestan je srpski napadač sredine terena, koji je na 28 mečeva za Majorku prošle sezone postigao devet golova.
Da li si prilikom potpisivanja ugovora znao šta se dogodilo Pančevu, Bergkampu, Roberto Karlosu, Ronaldu, Anriju..
"Znam da je Italija progutala mnogo igrača, koji su obećavali kao mladi i ne mogu da kažem da sam zadovoljan trenutno u Palermu, ali znam kojim putem sam krenuo. Kao i u Majorci, stepenik, po stepenik... Nikada mi se u karijeri nije dešavalo da sam naglo zablistao, pa pao. Nadam se da će tako biti i ovog puta."
Čuo si za "italijanska posla"?
"Čudni su Italijani... Recimo, protiv Redjine sam bio u 11, odlično odigrao, namestio gol i onda otišao na pripreme reprezentacije. Vratio sam se u petak, a već u nedelju je trebalo da igram za Palermo. Iskreno, očekivao sam posle svih pohvala da će me opet staviti od prvog minuta, ali mi je trener rekao: "Boško, došao si u petak, ne mogu da te ubacim u ekipu iako si bio odličan u prošlom kolu". Na kraju me je ubacio poslednjih 20 minuta i opet sam dobro odigrao... Šta bi bilo da sam i drugu utakmicu zaredom igrao svih 90? Dobre igre u Italiji za novajliju nisu garancija da će biti standardan".
Standardan, ali na kojoj poziciji? To u tvojoj karijeri nikad nije bilo "standardno".
"Često su mi menjali mesta. U Palermu igram po desnoj strani. U Majorci sam igrao levo ili u sredini. U reprezentaciji levo ili desno. Ne pravim problem, lako se prilagodjavam..."
"Sicilijanci ili obožavaju ili mrze"
Izabrao si Italiju, zemlju koja živi za fudbal, ali i gde se umire zbog fudbala.
"Već sam bio u avionu za Beograd kada se dogodila ta tragedija u kojoj je policajac ubio navijača Lacija, ali gledao sam RAI i čitao novine... Vidim da je ceo dogadjaj baš potresao zemlju. Taman se malo smirlilo sve posle pogibije policajca prošle sezone u Kataniji, kada se dogodio novi incident. Takva je Italija... Ne znam koliko će ovo ubistvo uticati na Kalčo, nadam se da će se stvari srediti i da će postojati uslovi da se igra normalan fudbal", nada se momak rodjen 1. marta 1984. godine u Beogradu.
Na Siciliju ne sme svako da putuje. Fudbalski savez Italije zabranio je tifozima Napolija da prisustvuju meču sa tvojim Palermom. Da li su tvoji navijači toliko opasni?
"Iznenadio sam se u subotu kad sam video da nema navijača Napolija na našem stadionu. Tek sam posle čuo da su im zabranili da dodju. Sicilijanci bi izvadili srce iz grudi kada te vole, ali kada im se ne dopadneš, onda te mrze. Takvi su, vatren im je temperament. To se prenosi i na tribine našeg stadiona. Ko god da dodje, ne može lako da izadje na kraj sa Palermom na Siciliji. Kada iz grla 40.000 ljudi krene da "grmi" na stadionu, nijednom gostujućem igraču nije svejedno".
Klub koji si izabrao raste iz godine u godinu: od kandidata za ispadanje, do lidera na tabeli tokom jesenjeg dela prvenstva u sezoni 2006/07.
"Palermo je tek četiri godine u Prvoj ligi i za to vreme došao je u situaciju da bude peti, šesti tim lige... Dobro se radi u klubu, finansijski je prilično jak i očekujem da će Palermo tek izrasti u veliki tim, koji će se boriti za Ligu šampiona i koji će pobedjivati Milan, Inter, Juve, Romu..."
"Već sam bio u avionu za Beograd kada se dogodila ta tragedija u kojoj je policajac ubio navijača Lacija, ali gledao sam RAI i čitao novine... Vidim da je ceo dogadjaj baš potresao zemlju. Taman se malo smirlilo sve posle pogibije policajca prošle sezone u Kataniji, kada se dogodio novi incident. Takva je Italija... Ne znam koliko će ovo ubistvo uticati na Kalčo, nadam se da će se stvari srediti i da će postojati uslovi da se igra normalan fudbal", nada se momak rodjen 1. marta 1984. godine u Beogradu.
Na Siciliju ne sme svako da putuje. Fudbalski savez Italije zabranio je tifozima Napolija da prisustvuju meču sa tvojim Palermom. Da li su tvoji navijači toliko opasni?
"Iznenadio sam se u subotu kad sam video da nema navijača Napolija na našem stadionu. Tek sam posle čuo da su im zabranili da dodju. Sicilijanci bi izvadili srce iz grudi kada te vole, ali kada im se ne dopadneš, onda te mrze. Takvi su, vatren im je temperament. To se prenosi i na tribine našeg stadiona. Ko god da dodje, ne može lako da izadje na kraj sa Palermom na Siciliji. Kada iz grla 40.000 ljudi krene da "grmi" na stadionu, nijednom gostujućem igraču nije svejedno".
Klub koji si izabrao raste iz godine u godinu: od kandidata za ispadanje, do lidera na tabeli tokom jesenjeg dela prvenstva u sezoni 2006/07.
"Palermo je tek četiri godine u Prvoj ligi i za to vreme došao je u situaciju da bude peti, šesti tim lige... Dobro se radi u klubu, finansijski je prilično jak i očekujem da će Palermo tek izrasti u veliki tim, koji će se boriti za Ligu šampiona i koji će pobedjivati Milan, Inter, Juve, Romu..."
"Povredili su mi brata"
Da li pratiš dogadjaje u Crvenoj zvezdi, klubu u kojem si počeo da treniraš sa šest godina?
"Pratim i više nego što bi možda trebalo, jer i dalje volim Zvezdu i stalo mi je do svake pobede. Krivo mi je što vidim da im ne ide, da se dešavaju promene u klubu u jeku sezone. Nije trebalo da izgubimo od Bajerna, mislim da bi mnoge stvari tada bile drugačije. Dopada mi se većina stranaca koje su doveli, posebno Molina. Gaj i Kastiljo su tu od ranije i zaista su dobri igrači. Nadam se da će osvojiti neki trofej ove sezone".
Mladji brat Bojan takodje je veliki talenat. Kako on napreduje?
"Nažalost, brat mi nije dobro. Trenutno je u Lionu i tamo se potpuno bez veze povredio na treningu, posle jednog starta su mu stradali ukršteni ligamenti kolena. Mnogo mi je krivo, učiniću sve što mogu da se što pre oporavi. Iskoristiću sve veze koje imam da prvo dobije najboljeg hirurga za operaciju, a potom i da dobije najbolji program po kojem bi se oporavio. Ako budem mogao, pomoćiću mu da pronadje i pravi klub u inostranstvu. Šteta da ne uspe, veliki je talenat, mogao bi da bude odličan fudbaler", zabrinuto klimajući glavom priča momak, koji je 15. jula 2007. godine oženio devojku Dijanu, s kojom živi na Siciliji.
(Tekst: Nikola Janković, foto: MN Press)
"Pratim i više nego što bi možda trebalo, jer i dalje volim Zvezdu i stalo mi je do svake pobede. Krivo mi je što vidim da im ne ide, da se dešavaju promene u klubu u jeku sezone. Nije trebalo da izgubimo od Bajerna, mislim da bi mnoge stvari tada bile drugačije. Dopada mi se većina stranaca koje su doveli, posebno Molina. Gaj i Kastiljo su tu od ranije i zaista su dobri igrači. Nadam se da će osvojiti neki trofej ove sezone".
Mladji brat Bojan takodje je veliki talenat. Kako on napreduje?
"Nažalost, brat mi nije dobro. Trenutno je u Lionu i tamo se potpuno bez veze povredio na treningu, posle jednog starta su mu stradali ukršteni ligamenti kolena. Mnogo mi je krivo, učiniću sve što mogu da se što pre oporavi. Iskoristiću sve veze koje imam da prvo dobije najboljeg hirurga za operaciju, a potom i da dobije najbolji program po kojem bi se oporavio. Ako budem mogao, pomoćiću mu da pronadje i pravi klub u inostranstvu. Šteta da ne uspe, veliki je talenat, mogao bi da bude odličan fudbaler", zabrinuto klimajući glavom priča momak, koji je 15. jula 2007. godine oženio devojku Dijanu, s kojom živi na Siciliji.
(Tekst: Nikola Janković, foto: MN Press)
Pridruži se MONDO zajednici.