Odlazeći predsednik FIFA Sep Blater dokazao je nedavno svetskoj javnosti da je, ukoliko je to želeo, mogao da vlada doživotno!

Nadmoćno je odneo pobedu na izborima, dobio peti mandat u nizu i onda (u razloge ne želimo da ulazimo) podneo ostavku obrazlažući je time da više nema jedinstvenu podršku u svetu fudbala. Da li je otišao usled snažnih pritisaka sa strane? Verovatno.

Međutim, kada je bilo do glasanja, nije imao ravnopravnog rivala.

Iza sebe ostavio je finansijski moćnu organizaciju, ukaljanu brojnim skandalima prevashodno vezanim za mito i korupciju, zbog čega svakodnevno u javnost izađe nova priča o tome ko je kome i za koliko novca platio glas kojim je dobio to i to. Međutim, kolika je zapravo bila Blaterova moć, najbolje pokazuje primer koji je, za razliku od korupcije, potpuno legalan!

Štaviše, poželjan.

Dobro ste pročitali, radi se o fondu za pomoć srednje, slabo i nerazvijenim fudbalskim zemljama, uvedenom 1999. godine i popularno nazvanim "Goal Programme", zahvaljujući kojem je Blater bez problema odnosio pobedu na svakim izborima do sada, kao i poslednjim. A, isto bi verovatno bilo i na sledećim da nije odlučio da se povuče posle 17 godina na čelu svetske "Kuće fudbala".

Kombinacija ogromne količine novca koji je unet u fond za razvoj fudbala širom sveta i sistema glasanja prema kom svaki nacionalni savez ima pravo na jedan glas prilikom izbora za predsednika FIFA, značili su samo jedno – većinsku podršku Blateru čak i kada su njegovi najbliži saradnici hapšeni po Cirihu zbog umešanosti u nečasne radnje. Evo i konkretnih primera.

"Goal Programme" bio je više nego velikodušan prema mnogim savezima sa začelja FIFA rang liste, tj. prema zemljama u kojima je fudbal i dan danas na amaterskom nivou, poput Montserata, Kukovih Ostrva, Andore, Angvile, itd. Zemlje u kojima gotovo i da ne postoji takmičenje su, zauzvrat, čvrsto stajale uz Blatera i dizale ruku kad god je trebalo, a ta ruka računala se isto koliko i brazilska, nemačka, argentinska, italijanska, engleska, španska, srpska...

Gde je tu zapravo problem?

Prvo ćemo navesti primer Srbije, koja je iz fonda "Goal Programme" u periodu od 2006. do 2012. godine dobila od FIFA 400, 400 i 500 hiljada američkih dolara, čime je podržana izgradnja nacionalne "Kuće fudbala" u Staroj Pazovi. Prve dve uplate, 2006. i 2009. godine bile su namenjene izgradnji samog centra, a potom je još pola miliona dolara zatraženo i odobreno kako bi se izgradile tribine na centralnom terenu, na kojem se igra ženski fudbal, na kojem nastupaju naše mlađe selekcije, itd.



Dakle, Srbija, zemlja sa oko devet miliona stanovnika računajući i Kosovo i Metohiju, sa preko 2.000 registrovanih klubova i 4.500 ekipa u svim uzrastima, sa preko 120.000 registrovanih fudbalera i oko 5.000 diplomiranih trenera, pomognuta je sa 1,3 miliona dolara od kada je "Goal Programme" zaživeo.

Ako ste mislili da je ovo mnogo (ili malo)...

Fudbalski savez Andore, državice u kojoj živi 85.458 stanovnika i koja ima ukupno 15 fudbalskih klubova, dobila je od FIFA 2.750.000 dolara, Lihtenštajn je pomognut sa 2.250.000 dolara, San Marino sa 2.385.495 dolara i da je Fudbalski savez te male države "opkoljene" Italijom, sa svega 15 klubova, želeo da novac od FIFA prosledi stanovništvu kao pomoć – svaki građanin San Marina dobio bi 44,117 dolara!

Poređenja radi, da je FSS hipotetički odlučio da pomoć dobijenu od FIFA podeli građanima naše zemlje, svako bi bio bogatiji za manje od 15 dolara!

Najviše novca od svih država u Evropi dobila su Farska Ostrva, koja su na ime raznih projekata inkasirala 3.281.000 evra. Na toj ostrvskoj zemlji živi svega 49.709 ljudi, najveći stadion prima oko 6.000 navijača, a u ligi se takmiči 10 profesionalnih i poluprofesionalnih klubova.

Po glavi stanovnika, FIFA je Farskim Ostrvima uplatila 66,004 evra.

Ako ste mislili da je to mnogo? Prevarili ste se.

Karipsko ostrvce Montserat, na kom živi 4.900 stanovnika, koji uglavnom igraju kriket, dobilo je od FIFA 1,8 miliona dolara (pola miliona više od Srbije), odnosno 278,447 dolara po glavi stanovnika!? Montserat je 172. na FIFA rang listi, iako je od poslednjeplasiranog Butana svojevremeno izgubio 4:0. Jedini fudbalski objekat na ostrvu je "Estejt" stadion kapaciteta 1.000 mesta na kojem igra samo reprezentacija te zemlje, jer je fudbalska liga obustavljena pre 11 godina i više se ne održava.

Reprezentativci igraju po engleskim i škotskim nižerazrednim i amaterskim ligama i okupljaju se povremeno na Montseratu kako bi, pre svega, igrali prijateljske i povremeno kvalifikacione utakmice sa okolnim karipskim zemljama. Poslednji put kada je fudbalska liga održana, u sezoni 2003/05, učestovalo je pet klubova, najviše uspeha imao je sastav policije, povremeno su slavili studenti, pa čak i selekcija jedne srednje škole.

Liga nije ponovo uspostavljena ni nakon velikodušne pomoći iz FIFA. Podsećamo, kada se glasa za predsednika FIFA, Montserat je ravnopravan sa svim ostalima.

Slično je i sa Kukovim Ostrvima, koji su dobili 2.388.913 dolara, odnosno 234,350 dolara po glavi stanovnika. Stanovnici te zemlje u najvećem broju slučajeva treniraju ragbi, igraju ragbi i gledaju ragbi.

"Goal Programme" pomogao je projekte u 206 od 209 saveza, članova FIFA i iznosi svih uplata dostupni su na sajtu svetske "Kuće fudbala", osim projekata podržanih u Gvatemali, Sent Kits i Nevisu i Jemenu. Zašto? Nije poznato, iako je portparol FIFA za "Rojters" rekao da se ta stranica ažurira dva puta mesečno.

Blater je peti mandat dobio na glasanju 29. maja, par dana nakon što je na zahtev američkog pravosuđa lišeno slobode devetoro aktuelnih zvaničnika FIFA i petoro zaposlenih u korporacijama sa kojima FIFA direktno sarađuje. Uprkos tome, Blater je pobedio uz podršku dve trećine članica FIFA, da bi se 2. juna sam povukao, ali svoje povlačenje oročio do kraja godine.

Mnogi analitičari smatraju da je upravo "Goal Programme" poslužio Blateru da legalno "kupi" podršku malih zemalja, koje su mu bile zahvalne i na uplaćenim milionima i na ravnopravnom statusu koje su u kongresnoj sali FIFA imale sa vodećim svetskim fudbalskim silama.

S druge strane, oni koji podržavaju Blatera tvrde da je "Goal Programme" velikodušan i porede ga sa Robin Hudom, ističući da se na taj način smanjuje uveliko ogroman jaz između moćnih saveza i nekonkurentnih saveza, koji i sami inkasiraju ogroman novac i mogu da grade infrastrukturu bez ičije pomoći. FIFA, tako, nije uplatila ni cent Belgijancima, Portugalcima, Špancima i Italijanima, koji doduše ne mogu da kažu da imaju stadione koji odišu svežinom.

I, posle svega, da li je FIFA na čelu sa Blaterom bila dobro proračunata ili samo velikodušna? Recite nam...