"Da vas vozim do Barselone"

Partizan je mogao mnogo bolje da prođe na "Borisov areni" u utorak uveče. Minimalan poraz, sa desetoricom na terenu, ostavio je, međutim, nadu crno-belima da će u revanšu, uz buku Grobara koji bi mogli da poremete ekipu beloruskog šampiona, mogli do grupne faze Lige šampiona i 15-ak miliona evra.

Upravo tih 15 miliona razloga bili su i "podloga" za maltretiranje fudbalera i stručnog štaba Partizana po dolasku u Belorusiju i neshvatljivo odsustvo pomoći ljudi iz BATE-a, koji nisu ni dočekali delegaciju srpskog šampiona.

Bilo je raznih predloga za "osvetu", ali, ipak, prevladao je razum, pa će BATE biti dočekan kao i sve ostale ekipe - na pravi, domaćinski način. Prilike za "osvetu" biće na terenu, u sportskom smislu.

"Kod kuće ne bismo smeli da imamo milosti za BATE.Trebalo bi da ih zgazimo, kako znamo i umemo. Biće pakao, siguran sam, a oni bi trebalo da ga pamte ceo život. Po lošem, naravno", rekao je posle utakmice u Belorusiji , Slovenac Gregor Balažic jedan od najboljih (ako ne i najbolji igrač crno-belih) u prvom meču plej-ofa za plasman u Ligu šampiona.

Bez obzira na ovaj "gaf" domaćina, BATE Borisovu se mora skinuti kapa za izgled stadiona koji, kada mu prilazite, izgleda poput svemirskog broda koji se spustio usred šume! Borisov je tipično sovjetsko mesto, sa vidljivim ostacima ondašnje arhitekture, ali zato stadion potpuno odskače od okoline. U zdanju postoji lift(!), toaleti besprekorno čisti, internet šljaka "brzinom svetlosti"...

"Nešto malo bolje nego kod nas u Srbiji", šalili smo se na sopstveni račun, da bi poentirao kolega iz "Večernjih novosti": "BATE Borisovu treba dati 'vajld kartu' u naredne dve, tri sezone za Ligu šampiona!".

Partizan je odigrao vrlo dobro prvo poluvreme (nakon što se oslobodio početnog pritiska domaćina), ali su naivnost Marka Jevtovića, lukavstvo Rodjonova, i brza ruka sudije Krejga Tomsona bito uticali na drugih 45 minuta. Jevtović je i dalje u grču od dolaska iz Novog Pazara i biće mu potrebno vreme (a treneru i navijačima strpljenje za njega). Ovu školu je morao kad-tad da nauči. Šteta je što je škola plaćena. Videćemo kolikom cenom.

Čudi samo kako sudija nije video onaj lakat u glavu Fabrisija u 90. minutu. Tomson nije čak svirao ni faul za Partizan!

Poput onog čuvenog "nepisanog pravila", Partizan je kažnjen za promašaje koji su nedopustivi u ovoj fazi takmičenja kakva je Liga šampiona. Gol je morao da se da iz ONAKVE dve prilike. Andrija Živković, čije je koleno bilo otečeno i u zavoju nakon utakmice, bio je pokunjen što bar jednom nije savladao Černika.

Da se slikovito izrazimo: Partizan je sam sebi pucao u koleno!

Da li ima nade u revanšu?

Uprava Partizana je mogla (čitaj: morala) da na vreme obezbedi pojačanja na pojedinim pozicijama - pre svih, zadnjeg veznog i levog spoljnjeg, a da ne dozvoli sebi da na tim pozicijama zavisi od jednog igrača (u oba slučaja - neiskusnim za ozbiljne evropske megdane). Pomalo podseća ovaj fudbalski tim Partizana na košarkaški koji je gotovo celu prošlu sezonu odigrao bez plejmejkera!

No, šta je-tu je, sa onim čime raspolaže Partizan u revanšu mora da da dva gola, mora da napadne, ali i da ne dozvoli "promaju", da zatvori "šištanje" sa bokova, da neutrališe Igora Staseviča od čije igri zavisi igra BATE Borisova (naravno, nije on jedini), da se Valeriju Božinovu jasno stavi do znanja da nema mnogo vremena za njega i da je vreme da počne da "radi"... Nije stvar samo u tome što Bugarin nema veliki učinak u napadu, već mu je i odbrana slabija strana, pa ostavi vezni red na cedilu, a onda ni ne treba da čudi što se dogode dva žuta za prvih 45 minuta (uz već opisanu naivnost Jevtovića).

Kada ispadne vezni red, na mukama je odbrana, ali se mora istaći da su Gregor Balažic i Fabrisio u utorak uveče bili na visini zadatka. Prolazilo je mnogo lopti do njih, a oni su uspevali da reše gotovo sve situacije. Naravno da je bilo i grešaka, ali nisu roboti!

Stefan Babović je često na meti kritika navijača (ima i opravdanih kritika), ali kapiten crno-belih (kad Saša Ilić nije na terenu) je sa pretrčanih 12 kilometara i pokrivanje dela terena gde je trebalo da bude Jevtović u drugih 45 minuta zaslužio aplauz.

"Nismo mogli da igramo u drugom poluvremenu sa desetoricom, jedva smo kontrolisali loptu, što se kaže bila nam je duša u nosu", govorio je posle meča.

Darko Brašanac je uz Babovića ponovo držao sredinu. Statistika kaže: Brašanac je (81%), uz Balažica (89%), imao uspešnih pasova na utakmici, a njegov borbeni duh i spremnost su neprocenjivi za ovu ekipu.

Fizička spremnost je na strani beloruske ekipe, a trener BATE-a Aleksandar Jermakovič rekao je posle meča da "forma njegove ekipe nije u zenitu". "Ocenio bih našu trenutnu formu kao srednju", kaže on, priznajući da bi prihvatio rezultat 1:0 pre utakmice.

Ako je "fizika" na strani beloruskog šampiona, tehnika i pojedinalno znanje - nisu. Opšta ocena je da je Steaua, pogotovo u Beogradu, ostavila bolji utisak i da je opasnija od BATE-a. To, naravno, ne znači da BATE treba potceniti (štaviše!), ali da Partizan ima razloga za optimizam, za nadu.

Uostalom, ako je Steaua pala na Topčiderskom brdu, zašto ne bi i BATE?

Tako misli i kapetan aviona Air Serbia Stevan Ignjatović, koji je iz Beograda, pred samo poletanje, uzviknuo: "Krećemo u pobedu!". Kada se "čelična ptica" odvajala od piste u Minsku poželeo je ovo: "Izgubili smo, ali postoji revanš. Nadam se da se vidimo uskoro, da vas vozim do Barselone".

PROČITAJTE REPORTAŽU O MINSKU

Pogledajte galeriju iz Minska