Against modern football: Ovo je Bilbao!

Piše: Milutin Vujičić

Čudno je biti Bask. Taj misteriozni narod smestio sa dve strane Pirineja.

Pričaju nesvakidašnjim jezikom - euskara, koji sa svim tim "čk", "ks" i "tč" kombinacijama glasova zvuči kao da je namerno napravljen da bude neprijateljski. Da "pljuješ" sagovornika.

"Na granici Španije i Francuske, a opet bez francuskih manira i španskog šarma". Tako pričaju o njima.

Najčudnije je biti Bask za vreme leta. Kiša pada gotovo svakog dana, tako da oni nisu zaokupljeni udovoljavanju turistima na plažama i baš ih briga za letnji prelazni rok. Ovo poslednje odnosi se na navijače Atletiko Bilbaoa koji leto mogu i da prespavaju.

Tokom leta ostaju bez omiljene razonode mnogih fudbalskih navijača. Nema prelistavanja novina, čitanja foruma i "rifrešovanja" portala u potrazi za novim transfer glasinama. Njima je lako, znaju koliko je uzak taj korpus igrača koji njihov klub može da dovede - ograničen je na ne tako veliki broj fudbalera, a postoji lepa verovatnoća da ste novog napadača već sreli u redu za talose ili ste se mimoišli dok ste bežali od pomahnitalih bikova na ulicama Pamplone.

**********************************************************************
Da li ste znali...

...da je Atletik Bilbao od 1898. do 2008. godine isključivao mogućnost reklamiranja na dresu, a da je od 2001. do 2009. klub sam "šio" dresove?

**********************************************************************

Novi idol navijača je verovatno već počeo da igra fudbal u mlađim kategorijama Atletik Bilbaoa ili je tu, negde u blizini. Od početka mu je usađena ljubav prema crveno-belim bojama njegove "reprezentacije”. Zato je toliko teško njihovom fudbaleru da promeni klub. Suze Andera Erere i Arica Aduriza su iskrene, za njih poljubac u grb ne znači koliko i prislanjanje usana na šolju jutarnje kafe…

"Radije bih plakao sa vama nego se radovao sa drugima", rekao je nedavno Iker Muniain, Bilbaovo dete.

Gde uopšte žive Baski?

U Španiji, u pokrajinama Baskija i Navara, i u Francuskoj u pokrajini Severna Baskija. Na tom području živi malo više od dva miliona ljudi, ali se tek oko polovine njih na popisu izjasni kao "Bask". Uzmete u obzir i koliko fudbalera ima u milion stanovnika i imate spisak želja čelnika Bilbaoa!

Baski takođe žive i u Južnoj Americi, ali se uglavnom tamo ne izjašnjavaju tako, mada verovatno pamtite slučaj da je pre nekoliko godina za Bilbao igrao i odlični štoper Fernando Amorebijeta koji je rođen u Venecueli, ali je odrastao u Baskiji.

Atletik Bilbao od svog osnivanja ima pravilo da u klubu mogu igrati samo fudbaleri koji imaju "baskijske krvi". I to pravilo više od sto godina nije prekršeno. Samo, s vremena na vreme, postaje malo fleksibilnije, taman toliko da klub zadrži autentičnost, ali i prvoligaški status koji nikada nije izgubio.

Nikad. Nunca.

**********************************************************************
Da li ste znali...

...da su samo Real, Barselona i Atletiko trofejniji španski klubovi od Bilbaoa, a da samo Real, Barsa i Bilbao nikada nisu ispadali iz Primere, u kojoj Atletik igra od osnivanja lige 1929. godine?

**********************************************************************

Da biste danas igrali fudbal za Atletik Bilbao potrebno je da je neko od roditelja Bask ili, a to je ta korekcija o kojoj smo govorili, da ste rođeni ili odrasli na području Baskije. Nije bitna ni boja kože, za Bilbao danas igraju i tamnoputi fudbaleri.

Navijače Bilbaoa nikada nećete ubediti da da je potrebno da klub kupuje Brazilce, Argentince, Italijane kako bi, u takmičarskom smislu, ostao kompetetivan s rivalima iz Primere. Nema dileme oko toga da li im je potreban "nebask" u timu kako bi osvojili titulu i potukli Barselonu i Real Madrid.

"Ako smo ovako dobri sada, zamislite šta bi bilo da dovedemo nekoga iz inostranstva?"

To nikada nećete čuti iz usta navijača Bilbaoa. Ne, oni bi, čak je i istraživanje pokazalo, radije prihvatili da klub ispadne u drugu ligu nego da se prekrši "sveto pravilo".

Njih baš briga za trofeje i nadmetanje sa Realom i Barselonom, oni svoj klub vole baš zbog te autentičnosti. Njima nije želja da postanu "giganti", oni su po njihovom shvatanju već bolji od tih klubova.

Oni su jedinstveni i samozadovoljni sobom. Kakvi god bili, kakav god fudbal igrali i koliko nisko pali, postoji nešto što je samo po sebi dovoljno važno, da će svi stati iza te ideje (čitaj: kluba). Atletik predstavlja njihov identitet koji je toliko često u istoriji Španije bio potčinjen i gotovo nepriznat.

Zašto je sada još teže prekršiti ovo pravilo? Zato što ga je i rival Real Sosijedad imao do 1989. godine, a onda su kupili prvog stranca – Irca Džona Oldridža.

Navijači Bilbaoa se od tada osećaju još posebnije jer navijaju za "jedini pravi baskijski klub". Ruganje rivalu koji je iz takmičarskih razloga prekršio "ideje osnivača", a potom uraditi isto samo godinama kasnije, značilo bi da su u Atletiku licemeri.

Jasno vam je da nikome ne bi palo na pamet da dirne u ponos navijača, a jasno vam je i šta bi mu se dogodilo da proba.

**********************************************************************
Da li ste znali...

...da su fudbaleri Atletik Bilbaoa dobili nadimak "lavovi" zbog – legende o svetom mučeniku Mamantu (Mammes na španskom)? Stadion kluba nalazi se blizu bazilike posvećene Svetom Mamantu (San Mammesu), svecu čije ime slave i pravoslavci i katolici. Priča o njemu počinje u Hristovo doba, kada su Mamantove roditelje, u trenutku kada mu je majka još bila trudna, Rimljani bacili u tamnicu jer su propovedali hrišćanstvo.

Prema predanju, majka malog Mamanta porodila se u takmici i potom izdahnula, a Rimljani su pristali da bebu ustupe lokalnom velmoži, koji je dečaka odgajao krišom u duhu – hrišćanstva. Kažu da dečak nije izgovorio nijednu reč dok nije navršio pet godina, kada je rekao: Mama! I tako je dobio ime.

Kasnije, nakon što je pred rimskim carem odbio da se odrekne Hrista, izbegao je dve egzekucije pre nego što je ponovo uhvaćen i bačem u ring s lavovima. Predanje o Svetom Mamantu kaže da je uspeo čudom da pripitom ove zveri i izbegne sigurnu smrt.

**********************************************************************

Nije sve u istoriji Bilbaoa bilo idealno kao tog četvrtka 13. avgusta na "San Mamesu”. Na titulu se čekalo 31 godinu, i za to vreme bilo je velikih uspona i padova. Čak ni stadion nije više isti. Barselona je ponižena na novom "San Mamesu" koji je onaj stari, naravno istog imena, poslao u zasluženu penziju na stogodišnjicu njegovog postojanja.

U sudaru dva ponosna naroda, Katalonaca i Baska, za Superkup države u kojoj se nalaze i iz koje žele da odu, dobio je tim kome ovaj trofej znači mnogo više. Bilbao je isprašio Barselonu 4:0 uz het-trik lokalnog heroja Arica Adurica.

U utorak su se ulice Bilbaoa crvenele kao nikada do sad. Nije u pitanju nečija krv, Barselonina "guzica", niti festival "La Tomatina" - kada se hiljade ljudi gađa paradajzima – ne! U pitanju su bili navijači Atletika, koji uz fanove Betisa važe za najvatrenije u Španiji.

Rekli biste – proslava, k'o proslava? Ide autobus, igrači mašu izmorenim navijačima, koji su se prethodne noći napili, pa im ne prija 40 stepeni Celzijusovih, sa razglasa se čuje "Campeones Campeones ole ole ole" dok najskuplje plaćene zvezde tima pucaju "selfije" sa krova busa... Ne.

Ovo je ličilo na doček reprezentacije!

Baš tako su izgledale ulice Beograda kada je Srbija pre dva meseca osvojila Svetsko prvenstvo u fudbalu za igrače do 20 godina. Baš tako je izgledao Stokholm kada je mlada reprezentacija Švedske postala prvak Evrope ovog leta... Baš tako je izgledalo Sarajevo kada je Bosna i Hercegovina osvojila košarkaško prvenstvo Evrope za igrače do 16 godina.

Tako izgledaju proslave titula onih koji nisu navikli da je svake godine "med i mleko".

A od sutra, novi korak ka preživljavanju na surovom fudbalskom tržištu, na kojem postoje ljudi koji "ne pitaju šta košta". I, dok igrače Bilbaoa mogu da dobiju uglavnom samo uplatom "izlazne klauzule", gde klub nema pravo da kaže: "Ne", već samo fudbaler, nešto i dalje nema cenu.

To je osećaj kad istrčiš na "San Mames", pored kojeg si išao u školu, a sa tribina stigne huk lokalpatriota i promaja izazvana "vrtenjem" 50.000 crveno-belih šalova, sa zelenom crtom koja vas podseća gde ste:

"Ovo je Baskija, ovo je Bilbao".