Već na prvoj utakmici na Đuzepe Meaci, Stevan Jovetić (26) pokazao je kolikoće biti pojačanje za Inter. U poslednjim trenucima utakmice protiv Atalante, zatresao je mrežu ta konačnih 1:0 i digao stadion na noge.

Spektakularan način da se počne u novom klubu.

Pripremajući se za naredni meč i gostovanje Karpiju (nedelja, 20.45), Crnogorac je dao opširan intervju za list "Gazeta delo Sport", u kojem je osmehom odgovorio na konstataciju novinara:

- "Nerazuri" su ti uvek bili sudbina. Ili slučajnošću ili kroz tvoje majstorije.

"Da li aludirate na moj prvi gol u Seriji A?", pitanjem je odgovorio novi ljubimac navijača Intera.

"Zapravo, u pravu ste. Postigao sam protiv Atalante (prvi gol) i u dresu Fiorentine, sa penala i to je bilo za pobedu 2:1. Pre neko veče, takođe je protivnik bio tim iz Bergama, a sticaj okolnosti je i to da sam igrao i za Partizan u prijateljskoj utakmici protiv Intera pre osam godina. Tada je takođe trener bio Roberto Manćini", podsetio se.

Ovako je izgledao gol kojeg se Jovetić setio.


Prvi susret u kojem je bio na istoj strani sa navijačima Intera protekao je odlično.

"Prošao sam kroz sličnu situaciju i u Firenci, kada sam postigao gol protiv Sportinga, kojim smo ušli u Ligu šampiona. Sjajan je osećaj pogoditi na takav način, na samo minut do kraja debija na mom novom stadionu... Svi su bili van sebe od sreće. Čak i ja. Činilo mi se da svi navijači hoće da me zagrle. Osetio sam se praktično kao da su svi dole, sa mnom na terenu", prisetio se Jovetić momenta koji neće zaboraviti.

Na njegovim leđima je sada "desetka". Prethodno je nosio Mateo Kovačić. Kako je tako brzo prešao na leđa Crnogorca?

"Kao prvo, Mateo, koji mi je prijatelj, otišao je iz kluba. Na dan njegovog prelaska u Real Madrid, pomislio sam da tražim nešto za šta nikad nisam imao hrabrosti. Osmicu sam uvek nosio zbog (Predraga) Mijatovića i (Dejana) Savićevića. Onda sam nosio '35', koji sam zadužio u Partizanu, jer su drugi brojevi bili zauzeti".

Sada je vreme za "najtežu" cifru na leđima.

"Odlučio sam da probam i da zatražim taj broj. Pitao sam tim menadžera Andreu Romea, pitao sam i klupskog menadžera Dejana Stankovića, koji mi je kao stariji brat, a pitao sam i Havijera Zanetija (sada visokog funkcionera kluba) da li je moguće da promenim broj".

"Broj '10' bio je slobodan, dozvolili su mi da ga obučem i san mi se ostvario",

Šta je još sanjao kao klinac, odrastajući i tokom NATO agresije.

"Fudbal. Uvek sam sanjao i maštao o fudbalu... Imao sam oko 10 godiina i igrali bismo na ulicama Podgorice. U određenom trenutku, svakog dana bi se čule sirene. To nije bio zvuk sudije koji duva u pištaljku, već zvuk upozorenja da će bombe padati po Crnoj Gori i po mom gradu"

"Tada bismo potrčali. Sklanjali bismo se u kuće i zajedno bismo se molili da nas ne pogode bombe koje je bacao NATO. Kada odrastate u takvoj situacijii, postanete manje plašljivi od brojnih stvari", dodao je Jovetić.

Sada je stigao u Italiju kao potpuno zrela osoba. Za sobom ima iskustvo i igranja fudbala na Ostrvu, gde mu nije uspelo da ostavi dublji trag u Mančester sitiju. Ne samo njegovom krivicom.

"Sazreo sam mnogo ovih godina. Iskustva koja sam proživeo su me očvrsla i naučio sam mnogo od zvezda sa kojima sam proveo vreme u Mančester sitiju. Učio sam i iz sopstvenih grešaka i čak i iz stvari koje sam dobro uradio. Karakterno, postao sam opušteniji i stekao više samopouzdanja pred golom", zaključio je Crnogorac.



U opširnom intervjuu, Jovetić je otkrio da ga je Manćinijev poziv ovog leta zatekao na jednoj crnogorskoj plaži.

"Tačno je. Menadžer mi je to nakadno rekao. Sve je išlo ka tome da će se transfer zaista i dogoditi, ali sam ostao u Firenci još godinu. Ovog leta, Manćini me je pozvao dok sam bio na plaži u Crnoj Gori. Čim me je pozvao, sportski direktor Pijero Osilijo je takođe okrenuo moj broj i obojica su mi objasnili da su u Interu pravili planove sa mnom".

"Kad sam prekinuo vezu, zastao sam na trenutak pre nego što sam doneo odluku da li je Inter pravo mesto za mene. Sada znam da ja sam u najboljem klubu za mene, zato što nema dileme da je jedan od najboljih i najvažnijih u Evropi. Mislim da je Inter bio prvi put zainteresovan za mene pre dve ili tri godine, još dok sam bio u Fiorentini"

Sada je vreme da među "nerazurima" ponese veliku odgovornost. Može li Inter do titule?

"Stanite na tom mestu. Ta reč ne bi smela biti pomenuta, jer postoje drugi konkurenti za to, kao što su Juventus, Roma, Napoli, Fiorentina,  Milan, Lacio... Treće mesto je dostižno i dovoljno smo snažni da se borimo za to", spustio je loptu vešti napadač.

Titulu ne može da obeća, ali može da obeća da neće ponovo pustiti kosu.

"Nema šanse da to uradim. Mogu da potvrdim da ću sačuvati ovu frizuru. Bio je to užasan izgled", spreman je da se našali na svoj račun.



Kada bi morao da opiše sam sebe, kako bi to uradio? Kako bi odgovorio na leksikonska pitanja?

"Svestan sam činjenice da sam nekim klincima sam možda već sad idol, kao što su Andrej Ševčenko, Savićević i Mijatović bili meni.... U suštini, da nisam uspeo kao fudbaler, pokušao bih da budem teniser".

"Imam devojku i gledam filmove sa Staloneom i Di Kaprijom. Pratim i američke TV serije i redovno igram Plejstejšn"

Za kraj, otkrio je i jedan svoj običaj na terenu.

"Posle gola Atalanti, prvi poziv sam dobio od majke i oca. I dalje imam privezak oko vrata koji mi je kum dao na krštenju. Uvek ga poljubim kada izađem na teren".