Nije kriv samo Zoran, odgovornost za loše rezultate je i na igračima, posebno na upravi. Kao i kada su se zasluge delile na jednake delove kod plasmana u Ligu Evropu ili osvojene titule, tako je i sada, kada je sve krenulo nizbrdo.

S jednom razlikom!

U kriznim situacijama kola se, ipak, prvo lome preko leđa trenera.

Čudno leto za Partizan... Napad efikasan, odbrana bez primljenog gola. Igra precizna, tečna, brza...

Padali su redom Dila Gori u Beogradu (1:0), Metalac u Humskoj (4:0), opet Gruzijci, ovaj put u Goriju (2:0), Jagodina je pregažena na travi stadiona Partizana - 6:0. Optimizam je rastao i kod najvećih, uvek nezadovoljnih sitničara među crno-belim pristalicama.

I onda, tamo gde joj mesto nije, tačka!

Doduše, Partizan je sijao još u Bukureštu i u revanšu sa Rumunima, ali se pojavila prva sumnja da blistavost šampiona polako nestaje.

Cena uspeha u Evropi bila je blamaža u Novom Pazaru. Skupo plaćen nedostatka profesionalizma.

Prvi dan avgusta 2015. pamtiće se po skandaloznoj odluci trenera Zorana Milinkovića, jer se promena kompletnog sastava u odnosu na prethodni meč u prestonici Rumunije samo tako može nazvati. Razumljiva je bila želja da se eliminiše Steaua i obezbedi mesto pod evropskim nebom, odmori tim za drugi meč. Ali, potceniti protivnika i omalovažiti domaće takmičenje do te mere - bilo je, ipak, previše.

E, tu je sve počelo.

Poraz prvi, poraz drugi, treći...



Posle Jagodine je Partizan odigrao još deset utakmica i na svakoj primio najmanje gol. U prvenstvu je od šest mečeva izgubio tri. Novi Pazar, Vojvodina i Crvena zvezda su aktuelnom prvaku dali po tri komada, a pobede u duelima sa Spatakom, Borcem i OFK Beogradom izvojevane su teškom mukom. Svi su uspeli da savladaju Živka Živkovića barem jednom.

Potpun slom usledio je u 149. "večitom derbiju", kada se definitivno odstupilo od ideje ofanzivnog i napadačkog Partizana i pribeglo bojažljivom traženju "nule", alibija za nastavak bitisanja u klubu. Nije Milinković izgovorio, ali deluje da želeo reći "da nam je neko ponudio nerešeno..."

Uostalom, remi je svakako bolji od poraza.

Kako, međutim, objasniti navijačima Partizana da su sa bodovnim zasostatkom došli na stadion "Rajko Mitić" da se brane? Jedan klasičan napadač, dva zadnja vezna po prvi put ove sezone i to protiv Zvezde. Ni protiv Steaue, ni sa BATE-om. Možda i nije toliko teško, jer šta su drugo očekivali posle 25. aprila!?

Umesto pobede mnogo jačeg Partizana protiv pogubljene Zvezde u poslednjem okršaju prošlog proleća, "siguricom" sa najisturenijim Petrom Grbićem (!) se stiglo do cilja - 0:0. Ako tada nije napao najvećeg rivala, s obzirom na to da je u tom trenutku odnos snaga bio očigledno na strani "valjka", zašto bi sada kada je Zvezda neuporedivo jača?

"Razbijanje" BATE-a je konačno moralo da nametne pitanja. Da li trener Partizana vidi isto što i ostali? Šta u stvari želi? Nije tako davno bilo ni finale Kupa protiv Čukaričkog...

Prekid u "večitom derbiju" naveo je na još jedno pitanje - šta se dešava u ekipi kada Milinković nemo stoji sa strane dok se njegovi asistenti Ilija Stolica i Zoran Lončar svojski trude da objasne kako dalje i da motivišu anemične i posrnule fudbalere?

"Nije nam pošlo za nogom da damo golove iz čistih šansi, igračima Zvezde jeste i to su razlozi našeg poraza", vrlo tanko objašnjenje šefa stručnog štaba Partizana za poraz.

"Nema smene u Partizanu. Milinković je trener i mi mu i dalje verujemo. Nećemo ga menjati", izjavio je čelnik Partizana Miloš Vazura dan posle kraha u derbiju.

Verovatno svestan odgovornosti i činjenice da su on i njegovi saradnici loše odradili prelazni rok.


Ovog leta imali su priliku za još jednu lekciju od "večitog" rivala - kako se bez novca ili sa minimalnom potrošnjom budžeta stvara tim. Ranijih godina je Partizan po pravilu dobijao bitke upravo u periodu sklapanja tima, sada su crveno-beli bili bolji.

Valeri Božinov - pokazao tek delić od očekivanja.

Marko Jevtović - ima potencijal, ali još zelen za velika dela i vođu na sredini terena.

Nikola Trujić - za njega, prema mišljenju trenera, nije bilo mesta ni u protokolu za tim.

Alen Stevanović, Nikola Leković, Aleksandar Subić - premalo vremena da bi pokazali da li imaju kvalitet za crno-beli dres.

Kosović, Golubović, Lukić, Glavčić - klinci prekomandovani ovog leta u prvi tim ni blizu njega u subotu uveče.

Fabrisio... e, Fabriso.

O odbrani Partizana, čiji je deo korpulentni Brazilac, sve govori činjenica - 12 primljenih golova na šest utakmica Superlige. Nepouzdana, spora, panična, lako rešiva za protivnike. Ko god je napao crno-bele uspeo je da postigne barem jedan gol. I Spartak, i OFK Beograd, i Borac... Od utakmice sa "ćuranima", Partizan je prosečno davao dva pogotka po meču, ali je i primao isto toliko!

Podatak koji se ne pamti u klubu. Neki će reći: Vreme je za promene! Jer...

"Letele su glave" u Humskoj za mnogo benignije poraze. Sada, očigledno, neće još. Nova uprava, nova pravila.

Ali, zar nije Marko Nikolić smenjen kada je Zvezda prišla na "minus dva"? Milinković ostaje iako je posle "plus četiri" stigao do "minus osam" u odnosu na Zvezdu. Tačno je, ima Partizan utakmicu manje, međutim, da li neko sme da upiše tri sigurna boda protiv Rada...

Možda strpljivi čelnici baš posle meča sa "građevinarima" svhate da je promena neminovna. Ali, tada će možda već biti kasno.

"Ne mogu, a da ne volim Milinkovića kada je naš. Ipak, ljubav i posao su dve stvari, mislim da je vreme da menjamo trenera", ostavio je jedan stariji navijač Partizana komentar posle derbija.