I novinari navijaju.

Svuda u svetu, pa i kod nas.

Imaju klubove na koje se baš lože, koji su im dragi, simpatični, prema kojima su ravnodušni i, naravno, one koji ne mogu da smisle. Iako na to nemaju pravo, kada sednu da rade svoj posao...

Kao i kod prosečnog fudbalskog navijača, i prosečan sportski novinar nekad ima racionalne, a nekad potpuno iracionalne razloge zbog čega će skočiti i udariti nogom u sto kada neki klub postigne gol, odnosno zadovoljno se smeškati kada ga neko primi...

Ništa drugačije nije ni kod nas u redakciji, da se ne lažemo.

Zato smo, dan nakon završetka prvog kola kvalifikacija za Ligu šampiona, odlučili da sa vama podelimo – krajnje lično i pristrasno – kome pojedinačno želimo uspeh ove sezone, a kome ne.

A, pod pretpostavkom da vas je zanimalo ko u redakciji navija za Crvenu zvezdu, a ko za Partizan? Tu smo podeljeni, pola-pola!

IVAN BOGUNOVIĆ

Uspeh želim... Valensiji.

Zbog uspomene na najuzbudljiviji tim Evrope sa prelaza 20. u 21. vek: Mendijeta, Đerar, Kili Gonzales, Klaudio Lopez, Angloma, Karboni... Zbog atmosfere na Mestalji, zbog vizuelnog imidža Valensije, slepog miša na grbu. Mada nije realno da ove sezone imaju veliki domet, jer sadašnja ekipa ne može toj iz 2000. ni da vezuje kopačke.

Neuspeh želim... Bajernu.

Da bi se ubrzao odlazak Pepa Gvardiole, koji je ionako prilično izvestan leta 2016. Katalonac na kormilu ponosa Bavarske? Fudbal jeste bio preteča globalizacije, ali ova saradnja je od početka delovala nekako neprirodno, pa i nepotrebno, nakon što je ekipa pod vođstvom Jupa Hajnkesa dostigla vrhunac. Posle dve pune sezone može se reći da je Bajern sa Gvardiolom više izgubio, nego što je dobio, na polju igre i na polju rezultata.

NIKOLA JANKOVIĆ

Uspeh želim... Valensiji.

Najviše bih voleo da ove sezone u Ligi šampiona domira Inter. A, da... Njih nema. Dobro, onda Liverpul... Da, da... Ni njih nema. Kad su ta dva kluba u pitanju, mogao bih da obrazlažem do sutra, ovako moraću da se odlučim za Valensiju. Zašto? Malo zbog perioda o kom je Bogun već pisao, a malo zbog toga što je Primeri potreban još neko ko će udarati po ušima Real i Barsu, pored Čola Simeonea. Zamislite polufinale Lige šampiona Valensija – Atletiko, a Ronaldo i Mesi pred TV ekranima? Za promenu...

Neuspeh želim... Juventusu.

To je bar lako i veoma je lično. Juventusu želim neuspeh zbog "milion" stvari, a neke od njih su: 1998. godina, penal nad Ronaldom na Dele Alpiju, Lućano Mođi, Pjerluiđi Paireto, Pjetro Ćekareli, Đanluka Paparesta, Masimo De Santis... Zbog toga što su svi oni doveli do toga da se "Derbi Italije" ne igra u sezoni 2006/07. Za mene je Juve, oduvek, bio sinonim za "gaženje preko drugih na putu do uspeha". Nisam ni fan Mančester junajteda, ali njihove uspehe poštujem iznad svega.

VLADIMIR SUKDOLAK

Uspeh želim... Atletiko Madridu.

Simpatije su mi u ovogodišnjem izdanju Lige šampiona okrenute ka madridskom Atletiku. Volim fudbalsku filozofiju Dijega Simeonea i način na koji je pretprošle sezone uspeo da skine sa trona Barselonu i Real. To ne da nije lako, već ni godinu i po posle i dalje ne verujem šta je uradio. Da ne zaboravimo da je "jorgandžijama" falilo samo malo više fortune u finalu Lige šampiona protiv Reala. Šteta! Ne mislim da ove godine mogu da ponove taj rezultat, ali su me definitivno kupili.

Neuspeh želim... Bogatima.

U takmičarskom, sportskom smislu želim im mnogo neuspeha: Mančester junajtedu, Real Madridu, Čelsiju, Mančester sitiju i od nedavno (poslednjih nekoliko sezona) Bajernu. Nemam čime drugo da obrazložim, osim - duhom igre protiv sirove kapitalizacije sporta!

JOVAN TERZIĆ

Uspeh želim... Barseloni.

Nemam neke velike simpatije prema klubu od ranije, ali me poslednjih godina oduševljava njihov način igre (ofanzivan, tehnički savršen) i sistem rada (La Masija i prilagođavanje taktici prvog tima). Verujem da mogu i ove sezone do finala, u kojem bih voleo da se sastanu sa Bajernom. Bio bi to spektakl i utakmica kakva davno nije viđena.

Neuspeh želim... Dinamu i Realu.

Zašto Dinamo? Pa, "da komšiji crkne krava". I Real Madrid. Bez dileme jedan od najvećih klubova ikada, ali poslednjih godina mnogo više podređen pojedincima (ne samo Kristijanu Ronaldu), nego timu. Kao da im je cilj da budu uspešniji na marketinškom polju nego na takmičarskom, pa im se dešava da dovode igrače više zbog sponzora, nego zbog potrebe za jačanjem neke pozicije u timu.

MLADEN ŠOLAK

(Izvinjavamo se, on je na Eurobasketu, ima prečih problema trenutno, od toga gde će oprati prljave majice, do toga u kojoj je pekari najbolji kroasan. Ako smemo da govorimo u njegovo ime, verovatno bi uspeh poželeo Realu i to preko Barsine grbače. Toliko ga, bar, poznajemo...)

GORAN ARBUTINA

Uspeh želim... Atletiko Madridu.

Volio bih da Atletiko Madrid dogura što dalje, a razlozi su lični i brojni. Osim onoga da od dva madridska kluba uvijek navijam za onaj "manji", onaj siromašniji, iako je teško govoriti o Atletiko Madridu kao siromašnom klubu, tu je i činjenica da su njegove boje crveno-bijele. Zatim, posjeta Visente Kalderonu koju ne platiš već ti upišu ime i prezime i broj lične karte makar ona bila i bosanska, mnogo je prisnija od kupovine "ture" na mnogo raskošnijem Santjago Bernabeu. Ima i do toga da sam sticajem čudnih okolnosti stajao na travi Kalderona, upoznao neke igrače, a na kraju krajeva ko ne bi volio ekipu koju vodi Čolo Simeone?

Neuspeh želim... Bajernu.

Isto tako, ko ne bi volio Jirgena Klopa? Istina, njemački stručnjak nije više na klupi Borusije Dortmund, niti je Borusija u Ligi šampiona, ali ono što je on radio sa tom ekipom, ta strast prema fudbalu je razlog zbog kojeg ne volim Bajern Minhen. Svjestan sam da se moja želja da Bajern stane u ranoj fazi Lige šampiona sigurno neće ostvariti, ali Bajern je klub za kojeg ne mogu da navijam. Ništa Bavarci ne rade nedozvoljeno, ali ipak ga ne volim, jer je oteo Borusiji najbolje igrače, jer je dominantan u Bundesligi, jer za njega igra meni totalno antipatični Holanđanin Arjen Roben, mada njegove fudbalske kvalitete ni u ludilu ne osporavam. I na kraju, taj isti Bajern više sam cijenio prije dolaska Gvardiole, ne zato što ne volim Gvardiolu, naprotiv, već zato što se nekako očekuje da s njim sve bude kao u Barseloni. A, ne ide to baš tako.

NEBOJŠA ŠATARA

Uspeh želim... Čelsiju.

Nijedan zaluđenik u filozofiju "za gol više" nije pretjerani ljubitelj "parkiranog autobusa" s kakvim je Žote Murinjo dva puta osvojao trofej Lige šampiona - s Portom i Interom. Ali, ako ćemo pričati o etici u fudbalu, gdje bi nas to odvelo? Bez obzira što ga optužuju da je Nikola Makijaveli modernog fudbala i što mu ove godine na "Stemford bridžu" nije krenulo u Premijer ligi kako je planirao, Murinjo ima kapacitet da opet podigne "ušati" pehar. Uprkos kinjenju ogromne većine svjetskih medija, najvažnije od svega je šta o njemu misle najbliži saradnici i igrači, a još se nije našao gotovo niko, osim onih koje je otjerao, da su o Portugalcu rekli ijednu ružnu riječ. To znači, da sa svim igračima ima odlične odnose, čak ga i oni koji su napustili Čelsi i dalje kontaktiraju za najbanalnije stvari i savjete.

Neuspeh želim... Mančester junajtedu.

Da li bi to učinio recimo Luj van Gal? Sumnjam... Upravo zbog međuljudskih odnosa, ali i postavke igre u kojoj se ni majstori poput Vejna Runija ne snalaze ili zbog činjenice da postavi Maruana Felainija u vrh napada, nadam se da će Mančester junajted stati već u grupnoj fazi i da će proračunatog Holanđanina otjerati s klupe "crvenih đavola" prvom prilikom.

MILUTIN VUJIČIĆ

Uspeh želim... Sevilji.

Voleo bih da to bude Sevilja, iako je realna prognoza da neće proći ni jaku grupu sa Juventusom i Mančester sitijem. Prethodne dve godine su dominirali u takmičenju koje im najbolje leži – Liga Evropa, a najbolje partije su pružali u nokaut fazi, pa bi bilo izuzetno zanimljivo videti ih da pomute planove "velikima", ako prođu grupu. Nikome neće biti lako na "Sančez Pishuanu", jer tamo se i Real i Barselona mnogo namuče. Takođe, dopada mi se njihova transfer politika u kojoj se insistira na minimalnim investicijama, pa su Ljorentea i Konopljanku doveli bez odštete.

Neuspeh želim... Mančesterima.

Mančester siti i Mančester junajted. Mislim da je Englezima potrebna lekcija za otrežnjenje jer previše lako shvataju Ligu šampiona, a posebno grupnu fazu. Nepoštovanje klubova iz ostatka Evrope podseća na reprezentaciju Engleske pre 50-ih, a rano ispadanje premijerligaša i drugu godinu zaredom, donelo bi paniku među i nateralo te klubove da vide gde greše. Nije daleko ni "spadanje" na tri kluba u Ligi šampiona, pa će naučiti da cene i poštuju protivnike. Nije tako davno bilo kada su imali tri predstavnika u polufinalima...

Kao što vidite, i mi imamo svoje mane (čitaj: niske strasti), ali je najvažnije da se to ne vidi u tekstovima. A, verujte, nije nimalno lako nekad!

S čijim se odgovorima najviše slažete?