Voleli su ga navijači Crvene zvezde, a onda su ga prezreli. Potom su ga obožavali navijači Partizana. Milko Đurovski, neponovljivi lik iz fudbalske istorije dva najveća fudbalska kluba u Srbiji i nekadašnjoj Jugoslaviji, jedan je od, ne mnogih, fudbalera koji su nosili dresove oba kluba.

Bio je "jeres", a i dalje je, da igrač pređe iz tabora jednog u tabor drugog "večitog rivala". Ipak, Milko Đurovski je bio bomba 80-ih godina prošlog veka, kada se naljutio na Crvenu zvezdu i iz inata prešao u Partizan. Takav je bio Milko Đurovski.

Kada je došao na izložbu posvećenu 70-oj godišnjici postojanja dva kluba, u okviru izložbe "Paralel", Milko je u Mikser house ušao sa bratom Boškom Đurovskim, nekadašnjim igračem i trenerom Crvene zvezde. Srdačno se pozdravio Milko sa legendama oba kluba - sa jedne strane Draganom Džajićem, Dušanom Savićem, Zoranom Filipovićem, Stanislavom Karasijem, sa druge Ivanom Ćurkovićem, Momčilom "Mocom" Vukotićem, Goranom Stevanovićem, Gordanom Petrićem...

Sa plafona Miksera (a to možete da vidite ako se prošetate do kluba u Savamali) vise veliki posteri, zapravo naslovne strane "Tempa", nekada obaveznog štiva svih sportista i ljubitelja sporta. Milko se šalio sa ostalima: "Je l' ima mene negde?".

Karasi mu je, u šali, odgovorio: "Ma jok, nema te nigde, kao da si ti bitan".

Razgledao je mlađi Đurovski ne samo postere "Tempa" već i isečke iz štampe iz tog vremena, vratio se u mislima u ono vreme kada je bio "superstar", kada je čak i pevao i snimao ploče... Često je bio na naslovnim stranama ne samo "Tempa" već i drugih magazina, časopisa.

"Meni to nikad nije bilo važno, iako sam mnogo puta izlazio na naslovnim stranama raznih novina. Ma znate, ono vreme je bilo drugačije. Očigledno je bilo da su novine bile zainteresovane da nas stave na naslovne strane kako bi se što više prodavale. Dok sam bio u Zvezdi bio sam malo lud, dobro ne lud, zanimljiv, ustvari, bio sam blizak sa navijačima, jer su to voleli i onda su kupovali novine da bi pročitali nešto neobično, neku 'glupost'. U ono vreme ja sam bio malo drugačiji, verovatno sam zato i bio popularan. Meni nije bilo tako važno da budem na naslovnim stranama, ali sam bio interesantan novinarima, medijima, navijačima", prisetio se Milko onog vremena, koje se s pravom može nazvati "romantičnim" (u odnosu na ovo danas).



U razgovoru za MONDO, Đurovski je uporedio ono i današnje vreme.

"Bilo je drugačije. Mi smo više igrači iz ljubavi, zbog navijača. Sada se igra više zbog para. To nije nostalgija, to vreme više ne može da se vrati, ali bilo je fenomenalno. Bilo je mnogo više publike na stadionima, za karte je bila jagma, ljudi su prodavali sve živo da bi došli do karte. Danas, i kad ti neko ponudi kartu, ima onih koji kažu: 'Ma, neću da idem'. To nije nostalgija, nekada je bio kvalitet".

Danas je mnogo drugačije...

"Nekada su navijači imali svoje idole. Danas ih nemaju. Nekada je to, među navijačima Zvezde bio Dule Savić, pa ja, voleli su i druge, vezivali su se za njih. Danas za to nema vremena, nema kvaliteta,
ovi današnji fudbaleri hoće što pre da odu u inostranstvo. Kad sam ja kao dete igrao fudbal ispred zgrade, uvek sam govorio: 'Ja sam Džaja, ja sam Dule'... a danas klinci hoće da budu Mesi, Ronaldo... Nema naših, domaćih idola", analizirao je Milko.

Milko Đurovski je poslednjih godina trener. A da li bi voleo da jednog dana bude trener Zvezde ili Partizana?

"Bilo bi glupo da kažem da ne bih voleo, ali mnogo je teško. Pre svega, trener Zvezde ne mogu da budem, jer sam igrao za Zvezdu, pa prešao u Partizan i to navijači ne mogu da mi oproste. Što se tiče Partizana...  ja sam uvek govorio da navijam za Zvezdu, još kao mali sam navijao za Zvezdu. Ali, volim i Partizan, proveo sam lepo vreme u Partizanu, proživeo sam lepo vreme. Ljudi me i ne shvataju. Ja sam od malena navijao za Zvezdu, ali igrao sam u Partizanu. Neverovatno je, ali volim i jedan i drugi klub. Međutim, ja sam zvezdaš i onda je teško da budeš trener Partizana. Ja sam oduvek bio takav, govorio sam šta mislim i pričam onako kako jeste i ne foliram se. Ne bih sad rekao: Volim Partizan, samo da bih bio trener Partizana. Ne, to ne bih rekao. Ali, ja sam uvek spreman i voleo bih da budem i trener Zvezde i trener Partizana, ali mnogo je teško iz ovih razloga koje sam naveo".


Pogledajte fotografije sa izložbe "70 godina im je tek..." kojom je otvoren Festival "Paralel"

Mondo/ Stefan Stojanović Mikser House