Jirgen Klop ima najteži posao na svetu...

Jirgenu Klopu je ovoga oktobra pripao najteži posao na svetu.

Sličnost navijača Dortmunda i Liverpula, pun stadion i njihova posvećenost, dva velika industrijska grada, iskrena ljubav ka klubu i kada tom klubu ne ide, borba protiv "prljavog" arapskog, ruskog, američkog novca – sve je to ispričana romansirana bajka o dolasku Jirgena Klopa u Liverpul.

Ali prija takvo osveženje i svakome je bar malo drago što takve ljubavi postoje u modernom fudbalu.

Spoj Jirgena Klopa i Liverpula naslutili smo još od prvog trenutka kada smo ovog trenera videli kraj terena.

To je ljubav koja u teoriji mora da se desi. Kao u američkim tinejdžerskim filmovima gde je od početka jasno da će štreberka u tregerima završiti sa najvećom facom u školi.

Jing i Jang!

Međutim, ne dobiješ priliku da saznaš jesu živeli srećno do kraja života. Samo do maturske večeri.

Jirgen Klop je u teoriji idealan menadžer za Liverpul, ali za Liverpul od pre 15 ili 20 godina.

Za ono što Liverpul predstavlja, ali nije. Nažalost.

On u klub dolazi sa etiketom trenera koji "posrnule gigante izvlači iz blata", ali pitanje je da li i njegova pleća mogu da izvuku nekoga ko je toliko zaglibio.

Liverpul je čini se odavno prevazišao titulu posrnulog giganta i došao do one "Luzeri".

To je etiketa koja se najteže briše jer je zalepljena na čelo i koju vidiš kada se ujutru pogledaš u ogledalo. I boli.

Pogrešni ljudi su je skidali prethodnih godina, ma decenija, a šarmantni Nemac se "kasno" rodio...

Nije on došao da bude trener, a ni menadžer, on je čovek koji je određen da vrati identitet kluba.

Klop je bio toliko omiljen u Dortmundu da se nijednog trenutka svoje karijere nije bojao za poziciju na klupi i nije osećao pritisak. Čak ni u trenucima kada je Borusija milila po dnu tabele u jesen 2014. godine, čak ni tada niko nije ni pomislio da će taj čovek dobiti otkaz.

U Liverpulu je taj pritisak sveprisutan. Enfild miriše na razočaranje navijača.

I kako to da se ispravi?

Najveći problem sa kojim će se suočiti na početku je broj mediokriteta koje je prethodni menadžer Brendan Rodžers ostavio u klubu, a ako malo bolje pogledate igrače i uporedite sa ostalim timova, onda bi Brendanu trebalo i čestitati na uspehu i rezultatima koje je napravio sa Liverpulom.

Njegova najveća mana je u tome što nije ni upola dobar trener, koliko je loš menadžer.

To je stavka koju Jirgen mora da popravi u odnosu na Rodžersa: da ne kupuje bez plana i da ne preplaćuje mediokritete.

Jirgenov način fudbala, gegenpresing koji je igrao i usavršio u Dortmundu, ne odgovara taktički, ali ni karakteru igrača koje Liverpul u ovom trenutku ima u svom rosteru.

Postoji svega nekoliko igrača koji mogu da zadovolje njegov ukus, poput Martina Škrtela, Emrea Džana, Džoa Gomeza, Džordona Ajba i Džejmsa Milnera, savršenog "utility" igrača (nešto što je radio Kevin Groskrojc), i eventualno Džordana Hendersona.

Ostali igrači, a to je velika većina, nisu ono što Jirgen Klop želi u klubu, ali će za početak probati da izvuče maksimum od njih – jer se iz te kože ne može. Da je to hteo, preuzeo bi Mančester siti.

Najlakše bi bilo u jednom prelaznom roku oterati 20 i dovesti 20 igrača, ali tako ne funkcioniše nijedan klub. Od gomile (...) se ne pravi tim.

Ako mu je verovati, poštovaće Dortmund i neće pokušati da ga "osiromaši" kupovinom njihovih igrača, ali nije nemoguće da ipak pazari igrača koji bi temperamentom pomogao ekipi, a nije trenutno prva opcija kod Tomasa Tuhela koji u Dortmundu pravi "svoj fudbal".

Sven Bender se čini kao idealan dodatak timu, dok će sigurno pokušati da dovede i neka "low-cost" pojačanja iz Bundes lige, ali je u Premijer ligi vrlo teško napraviti konkurentan tim za titulu kada sa druge strane imate "kompanije" Čelsi, Mančester siti i junajted, pa i Arsenal, a da ne pričamo o timovima iz sredine tabele koji imaju veću kupovnu moć od njegovog prethodnog kluba Dortmunda.

Liverpul se mora transformisati u klub u koji top igrači žele da dolaze, a ne da talentovana deca željna funti beže u susedne gradove. Ne želi novog Levandovskog ili Sterlinga u Liverpulu iz budućnosti...

Klop je u ovom trenutku zanimljiviji dodatak učmaloj Premijer ligi nego Liverpulu, jer je za jedno instant osveženje, a za drugo priča u nastanku.

Dosadni treneri poput Van Gala, Pelegrinija ili Poketina koji nemaju gram harizme, ali i Arsena Vengera i Žozea Murinja koji su kukumavci u trenucima kada njihovom timu ne ide, ugušili su malo i draž engleskog fudbala u kojima su čak i "sukobi" u šablonima.

Čak je i Žoze Murinjo u sigurnom strahu od Jirgena Klopa, još uvek ne i Liverpula, jer je do sada bio "prva zvezda Premijer lige".

Sada, kada u zemlji ima potpunog pozitivca koji je svima simpatičan, i njegov ugled i samopouzdanje su na udaru.

Upravo bi Žoze "gospodin Specijalni" Murinjo mogao da bude signal da Jirgen "gospodin Normalni" Klop ide u pravom smeru sa Liverpulom.

Ako Portugalac pobegne iz Premijer lige u narednom periodu (Klop je obećao titulu za četiri godine) to je samo zato što je namirisao da je nova zvezda rođena i da se Enfildu smeši titula.

Postoji začin koji najbolje opisuje situaciju Jirgena Klopa i Liverpula.

Sigurno ste čuli za lovor, lovorov list, koji se dodaje najčešće u kuvana jela.

Ali, postoji jedna caka.

Ako lovorov list dodate na kraju, kada je jelo gotovo, formirano, ono neće primiti nikakav ukus ovog začina. Samo ako se doda na početku kuvanja može da ostavi svoju aromu, bude dominantno u jelu taman onoliko koliko treba da bi bilo savršeno.

Ukusno!

Jirgen Klop je došao "u čorbu" koja je davno još skuvana, da počinje da zagoreva. I u toj čorbi je svako bio mirođija, da je sada potpuno bljutavog ukusa.

Pobednicima Olimpijskih igara su davali vence od lovora, a sa jednim takvim oko glave dolazi i Klop u klub, ali bilo bi uzaludno da "ih kida" i ubacuje u ovaj bućkuriš.

Jirgen mora da "skuva novu čorbu". A to traje i traje.

Vredi ga sačekati i deceniju, ma koliko bili gladni, Skauzeri...

/Milutin Vujičić - MONDO/