Menjamo selektora godišnje već skoro deceniju. I? Gde smo stigli?

Fudbalski reprezentativac Srbije Zoran Tošić, uz kapitena Branislava Ivanovića igrač sa najviše utakmica u sadašnjem sastavu, izjavom da je za osam godina promenio devet selektora indirektno je ukazao na osnovni problem A tima - nedostatak kontinuiteta.

"Mišljenja sam, a mislim da je tako i kod ostalih da bi trebalo da pružimo podršku jednom čoveku", izjavio je Tošić, koji je debitovao kod Havijera Klementea, a potom su ga trenirali Miroslav Đukić, Radomir Antić, Vladimir Petrović, Radovan Ćurčić, Siniša Mihajlović, Ljubinko Drulović, Dik Advokat i sada opet Ćurčić.

U tom periodu, ili preciznije otkad je Srbija samostalna država, od 2006. godine, državni fudbalski tim igrao je samo na jednom velikom takmičenju, Mundijalu u Južnoj Africi 2010.

Za isto vreme, prve komšije Hrvati, propustili su samo jedno veliko takmičenje, upravo Mundijal u Južnoj Africi, a promenili su samo četiri selektora, s tim da je Slaven Bilić radio u kontinuitetu šest godina (2006-2012).


Ili možda još bolji primer su Nemci, koji od 2006. godine imaju istog selektora, Joakima Leva, koji je prethodno bio pomoćnik Jirgenu Klinsmanu, pa onda i ne čudi što su baš oni svetski šampioni. Isto važi i za Špance, Luis Aragones je osvojio tittulu prvaka Evrope 2008, potom ga je nasledio Visente Del Boske, koji je punih osam godina na kormilu tima, osvojivši i Svetsko i Evropsko prvenstvo, a ostao je na funkciji i posle neuspeha na Mundijalu u Brazilu.

Upravo zato, direktor A reprezentacije Srbije Savo Milošević insistira da Radovan Churčić ostaje na mestu selektora u kvalifikacijama za Mundijal u Rusiji, a i igrači se slažu da nikako ne bi voleli ponovo da se navikavaju na nekog novog i nove metode rada.

"Postavili smo sistem u prethodne tri-četiri godine u FSS kada su u pitanju mlađe kategorije. Evidentno je da taj sistem funkcioniše bolje nego što je ikad funkcionisao. Churčić je deo tog sistema koji se pokazao kao uspešan. On je selektor zato što to zaslužuje, zato što je pokazao da ima kvalitet, zato što traje u sistemu FSS već tri godine i zato što je upravo taj kontinuitet garant, da u budućnosti možemo da očekujemo rezultat", izjavio je Milošević u nedavnom intervjuu Tanjugu.

Ipak, pitanje je da li će tako i ostati, s obzirom na to da u Fudbalskom savezu Srbije slede izbori, a sa smenom rukovodstva, ukoliko uopšte do nje dođe, sve opcije su otvorene, pa i dolazak novog selektora.

Takva "šok terapija" pokazala se uspešnom 2008. godine u slučaju Radomira Antića, koji se samo nekoliko dana uoči starta kvalifikacija za Južnu Afriku zamenio Miroslava Djukića, ali i značajno neuspešna šest godina kasnije u slučaju Dika Advokata.

Da li je vreme za ključnu reč – kontinuitet?

Na kraju, treba postaviti pitanje i šta nam je u istom periodu doneo kontinuitet, ali na čelnim funkcijama Fudbalskog saveza Srbije?

Igrači su se menjali, neki su odlazili sami jer više nisu želeli da budu deo nacionalnog tima, neki su sklanjani jer nisu bili podobni ili ih drugi nisu želeli, trošiti dalje reči o tome da su se selektori menjali suvišno je. Kada nije bilo rezultata, a uglavnom ih nije bilo, znalo se ko je kriv - selektor! I pojedini igrači...

A, poređenja radi, kada su predsednici FSS u pitanju, od 2006. do danas imali smo dvojicu – Zvezdana Terzića (2006-2008) i Tomislava Karadžića (2008-????).