/Od izveštača MONDA/

Ovaj čovek je sada "zapucao" iz Sent Luisa do Holandije da bi posetio brata od strica (takođe veliki partizanovac), ali pre svega da bi gledao Partizan.

"Ja sam na hodočašću", kaže u šali, mada je utisak da se uopšte ne šali.

Poklopile su mu se kockice, ženi je "prodao priču" i eto ga u Holandiji.

"Ko zna kad ću opet moći ovako, a i moram da smislim drugu priču za ženu", kaže kroz osmeh.

Poslednji put je gledao Partizan uživo protiv OFK Beograda, kada su crno-beli deklasirali tim sa Karaburme 25. aprila 1993. godine, rezultatom 5:1.

"Sećam se da je Zahović dao dva gola", dodaje.

Potom je počeo rat, a on je, koju godinu kasnije, otišao u Ameriku.

Ipak, kod njega ne važi ono "daleko od očiju daleko od srca". Štaviše! Prati svaku utakmicu Partizana preko televizije ili interneta, često u društvu drugih partizanovaca koji žive u okolini grada u kojem živi.

"Ima nas baš mnogo, pogotovo u Čikagu. Koliko sam čuo, i oni će doći na utakmicu sa AZ Alkmarom".

S obzirom na vremensku razliku, jasno je da im nije lako da orni odu na posao.

"Nama na istočnoj obali je lakše, jer ustajemo ranije, odgledamo Partizan, pa na posao. Onima sa zapadne obale SAD je teže. Ali, mi sve podređujemo Partizanu", kaže Alen.

Ovaj bivši rukometaš ("otišao sam na dve nedelje u Grčku - ostao sam sedam godina"), koji ima četrdesetak godina, prati apsolutno sve o Partizanu, a pošto on nije u mogućnosti da ga gleda uživo, onda drugima to omogućava.

Kako? On kupi određeni broj sezonskih ulaznica i poklanja ih najboljim đacima preko prijatelja u Srbiji!

Na treningu Partizana veče pred utakmicu bio je u trenerci sa grbom Partizana koju je, kaže sam napravio, jer u Americi nema gde da kupi.

"Tresem se od uzbuđenja! Znaš šta je za mene ovo, čoveče!", kaže ovaj zaljubljenik u Partizan.