"Nema više onog 'engleskog fudbala'. Mislim da ne postoji. Nema više svoj autentičan stil".

Nedavno je selektor reprezentacije Španije Visente del Boske "opljuvao" Premijer ligu i žestoko im zamerio na gubitku identiteta.

Bila je to prepoznatljiva igra dugim loptama, fudbal gde se cenila snaga, muška igra sa malo dodira lopte. Uzimanjem "od svakog stila po malo" izgubio se onaj klasičan ostrvski fudbal, ali je to bila neminovnost kako bi Premijer liga napredovala i ostala najpopularnije fudbalsko takmičenje na svetu.

A, ako je jedna "sitnica" iz bogate tradicije sačuvana, onda je to "Boxing day" (Boksing dej).

Dan posle katoličkog Božića rezervisan je za fudbal. Neizbežan je i za one koje uopšte ne zanima. Tradicionalno se u Engleskoj igra čitavo kolo na taj dan. Od prve do poslednje lige. Od prve kafe, preko porodičnog ručka, do večernje užine. Čitav dan samo fudbal...

Čak i za one koji nisu vernici, ovo je crveno slovo u kalendaru. Ili plavo, ili crno-belo…

Dok je ljubiteljima fudbala u Srbiji, i širom Evrope gde je ova Liga najpopularnija, to jedan od omiljenih perioda oko Nove godine, verovali ili ne - postoje i ljudi koji ga ne vole, da ne upotrebimo neku težu reč. Ne važi za sve ta praznična euforija.

Za fudbalere i menadžere klubova važi za najstresniji period godine, iako praznici upravo služe za odmor, opuštanje i zaboravljanje problema. Njima je to pak nepoznanica.Tri utakmice u šest dana, nostalgija za "normalnim" načinom na koji su do tada proslavljali Novu godinu, odvojenost od porodice zbog karantina…

Kazaće mnogi – surovi kapitalizam.

Dok će se igrači i menadžeri smeškati i govoriti pred kamerama da uživaju u tome da igraju, odnosno rade, na dan koji su do sada navikli da provode u krugu najbližih – nije baš tako. Ponekom će se oteti iskreno "Zamrzeo sam Božić", kao što je Lesterovom nemačkom štoperu Robertu Hutu,a sve zato što i fudbalerima nedostaje da na trenutak ponovo budu "obični ljudi".

Dok fudbalski navijači u toku utakmice maštaju kako bi se rado, kao u onim lošim tinejdžerskim filmovima, uz pomoć jake želje zamenili tela sa nekim od fudbalera, baš taj fudbaler, koji u jednom danu zaradi koliko i običan čovek za godinu dana, u tom trenutku ramišlja kako bi voleo da se izvali u fotelju ispred televizora i ne radi ama baš ništa.

Tek da nam na sekund bude žao…

Iskreno žalimo ipak zbog jedne druge stvari. Dok se tokom čitave godine u kojoj čitamo koliko fudbalske zvezde zarađuju od jednog tvita, ili znamo imena njihovih devojaka i koja su kola slupali prošle sedmice, a trudimo se da ipak zaboravimo da je to smer ka kome moderni fudbal nemilosrdno sprinta, taj dan posle Božića nas bez ikakvog pardona podseća na samo jednu stvar:

"Fudbal je zabava".

Tog dana ga ne gledamo ni zbog taktike, fudbalskih veština pojedinih igrača, kluba za koji navijamo, atmosfere na stadionima, niti zbog srpskih igrača koji su na terenu. Gledamo ga iz čiste zabave, a po mogućstvu priželjkujemo da bude što više golova. A, fudbal kao zabava, ne znamo tačno zbog čega, jednostavno ima manju vrednost.

Za koga je "Boksing dej" idealan praznik?

Isključivo za one koji planiraju da taj dan provedu uz televizor. Nije idealan čak ni za navijače u Engleskoj. Poseta porodice za praznike, tradicionalno prejedanje i opijanje, ali i ograničen gradski prevoz ne pogoduju ni onima koji bi taj dan hteli da provedu na stadionu omiljenog kluba. Gostujući navijači i ne razmišljaju o polasku na put, osim ako se ne radi o gradskom derbiju.

Spakovani na omiljenu fotelju, uz omiljene grickalice navijaču priželjkuju obaranje rekorda iz 1963. godine kada je na 10 mečeva postignuto čak 56 golova, a s obzirom na ovogodišnju tradiciju velikog broja golova, ni ovako visoko postavljena lestvica nije nedostižna.

Spomenuli smo na početku da je Del Boske kritikovao Premijer ligu da se fudbalski značajno promenila zbog "priliva inostranih fudbalera i mnogo različitih stilova", ali da li bi to moglo i da utiče na menjanje tradicije kakva je "Boksing dej"?

Mnogi igrači baš zbog ovako teškog perioda oko Nove godine jednostavno "padnu" u nastavku sezone, mnogi su zbog toga odbili da dođu u Premijer ligu, a čuvanje svežine za nastavak sezone jednostavno nije moguće u ovakvom periodu.

U poslednje vreme često se može čuti i da je ova tradicija kobna po engleski reprezentativni, ali i klupski fudbal u evropskim takmičenjima. Najglasniji je Luj van Gal…

"Nema zimske pauze i to je najzlobnija stvar u engleskoj kulturi. Ne odgovara klubovima, a ni nacionalnom timu. To treba promeniti. Znate zašto Engleska nije osvojila ništa godinama? Zato što svi igrači iscrpljeni na kraju sezone", kazao je pre dva meseca Luj van Gal.

Još jedan novajlija u Premijer ligi koji će tek iskusiti "surovost" rasporeda Jirgen Klop, navikao je na zimsku pauzu u Bundes ligi, pa je zbog toga morao da otkaže rezervisano skijanje u Švajcarskoj.

"Na Božić je obično cela porodica zajedno i mislim samo na poklone i slične stvari. Ove godine neće biti poklona, a ne želim ništa poklanjati ni u Premijer ligi. Ne mogu da se opustim i gledam božićne filmove, već moramo da nastavimo sa radom. Ne možemo biti slobodni na Božić, ali sigurno je da ćemo imati trening ranije, oko 10 sati, tako da igrači mogu da provedu dan sa porodicom", kazao je prošle nedelje Jirgen Klop.

Sjajna stvar, po one koji upravljaju novcem, je i to što je fudbal u Velikoj Britaniji za "Boksing dej" mnogo duža tradicija od velikih svota novca koje se kreću u ovim krugovima, pa je realnije da ćemo u ovom periodu godine gledati više utakmica, nego što će i Englezi na pauzu.

Amerikanci već dugo znaju kako iskoristiti praznike, ne isključivo samo svoje, kako bi i na tome zaradili i proširili svoju publiku, a ako uzmemo u obzir da se i u Premijer ligi obrće sve veći i veći novac, nikoga ne bi iznenadilo da u narednim sezonama vidimo makar specijalno dizajnirane dresove za ovaj praznik.

Da se zajedno zabavimo, nije greh... Bar se nadamo.

(Milutin Vujičić - MONDO)