Dan uoči "večitog derbija", 151. duela Crvene zvezde i Partizana, treneri oba tima Miodrag Božović i Ivan Tomić bili su gosti studenata DIF-a.

Razgovor više nego zanimljiv, ista takva pitanja, ali i odgovori. Božović i Tomić su govorili o težini trenerskog posla, šta svaki stručnjak treba da bude istovremeno (Božović je pomenuo da trener treba da bude i trener, ali i otac, brat, prijatelj, psiholog), kako se opuštaju posle utakmica (trener Zvezde kaže da je domaća loza - lek!), kako izgleda njihov dan, zašto su treneri u Srbiji "potrošna roba"...

Miodrag Božović je imao interesantan odgovor i na pitanje kakav odnos sa medijima u Srbiji ima, ali i o svojoj budućnosti u Zvezdi.

Pročitajte!

Koje odlike mora da poseduje trener?

Tomić: "Trener je prvenstveno menadžer. Mora na najbolji način da upravlja velikim brojem ljudi. Da poseduje autoritet do koga dolazi znanjem a ne zvanjem trenera. Da na pravi način komunicira sa medijima i ljudima iz kluba. Svako obraćanje da ima svoj cilj. Da poseduje alate pomoću kojih na najbrži način dolazi do stila i načina igre".

Božović: "Trener mora da bude taličan u modernom fudbalu. Nemate mnogo vremena na raspolaganju, morate da imate sreće u početku. Da zaslužite miran rad. Poznavanje fiziologije, pedagogije, filozofije, demagogije... Da napravite atmosferu u svlačionici i u klubu. Pravi primer je Murinjo. Odakle god da je odlazio, igrači su plakali".

Na koji način izgleda običan radni dan trenera Zvezde i Partizana?

Božović: "Ustajem u 8h, trening je u 11h, stižem sat i po pre treninga na stadion. Sednem sa saradnicima i napravim dogovor oko treninga. Čekamo doktora sa izveštajem ko može ko ne, stavljam sve na papir. Posle treninga sledi razgovor sa nekim igračima. Zatim ručak, popodnevni odmor u hotelu na stadionu sve do drugog treninga koji je obično oko 18. Ne idemo u karantin jer mislim da je to psihološki teret za igrače. Trudim se da ih ne opteretim nepotrebnim obavezama".

Tomić: "Slično kao kod kolege. Dva sata pre treninga sastanak u svlačionici. Kafica i neformalni razgovori iz života. Našalimo se jer mi je bitno da ne bude samo fudbal glavna tema. Zatim analiza prethodne ili priprema naredne utakmice. Razgovor sa trenerima specijalistima, asistentima. Doktor dolazi 45 minuta pre početka treninga koji nas obaveštava o nepredviđenim situacijama za taj dan. Sumiramo utiske na Teleoptiku posle treninga. Trening u 17, večera u 20h".

Odnos sa medijima, novinarima?

Božović: "Uvek sam otvoren za rad sa medijima. Sedam godina u Rusiji nisam imao nikakav probelm sa novinarima. To je bitan segment trenerskog psola. Saradnja sa ljudima i prenošenje narodu slike o sebi. Ovde me je iznenadila negativna rekacija prema meni, koja je počela posle eliminacije od Kairata. Novinari su izgubili kompas. Ne zanima ih informacija, nego senzacija. Dočekali su me na nož. Ne smeta mi kritika sa profesionalne, osim ona sa ljudske strane. Ovde nemate mnogo pravih medija, samo onih koje se bave Farmom i Parovima. Kojekakvim budalama i njihovim izjavama. Ko je koga ubio ili silovao. Ušao sam u sukob koji meni nikako ne odgovara. Evo sada pišu da imam krizu igre i rezultata. Posle 26 utakmica, 22 pobede i 4 nerešene. Čekaju sad da izgubim pa da me napadnu. Neće dobiti priliku".

Tomić: "U radu sa medijima, imao sam prilike sa edukativnim centrom da boravim u Nionu gde je to bila jedna od tema. Tu moramo da budemo svoji i koliko god je moguće iskreni. Ljudi sa strane lako prepoznaju kako neki tim igra jer se razumeju u fudbal. Zato ne smem da ih lažem".

O stresu i načinu na koji provode vreme posle utakmice?

Božović: "Ostanemo posle utakmice sat-dva u mojoj kancelariji. Imamo domaću lozu iz moje Crne Gore. Ako smo dobili popijemo po dve-tri, ako izgubimo - isto! To je najbolji antistres. Veliki je pritisak posle utakmice i najbolje je da pobegnete kući i da se malo smirite".

Tomić: "Energija se mnogo utroši za vreme utakmice. Nivo fudbalske predstave utiče na potrošnju energije. Nešto slično kao u Zvezdi. Provedemo određeno vreme u kancelariji, da se hidrira ko koliko može. Posle toga sa porodicom u prirodu ili neki film za opuštanje. Trenerski posao vas uzima 24 sata. Sa tom profesijom ležeš i budiš se".

Prednost talentu ili marljivosti?

Tomić: "Talenat bez marljivosti nije vredan. I obrnuto. Nemoguće je odgovoriti na to pitanje. Jedno bez drugog nema vrednost za vrhunski profesionalni nivo".

Božović: "Isto mislim kao kolega Tomić. Nemam šta da dodam".

Način upravljanja grupom?

Božović: "Davno su prošla vremna kada nekoga držite pod kontrolom uz pomoć strogoće i straha. To se kad tad obije o glavu. Morate da usadite igračima u glavu da budu svesni onoga što vi radite. Nekad otac, nekad, brat, nekad savetnik. Tu ste da im pomognete da nađu pravi pravac. Nikada nisam imao sukob sa igračima. Čak i kad imam neki mali, nisam sujetan i brzo zaboravim".

Tomić: "Sarađivao sam sa Kapelom. Imao je ideju da se defanzivni prekidi brane čovek čoveka, a ne zonski. Nasledio je trenera koji je to branio zonski. Kapiten je rekao da je više za zonski način, prva utakmica bila je neka situacija kod kornera i šansa za protinika posle greške. Sutradan je došao i rekao, branimo čovek-čoveka. Imao je svoju grupu od 15 igrača, oni drugi ga nisu ni zanimali. Ja sam recimo bio u toj drugoj grupi i osetio sam to na svojoj koži. Ja sam više za miks između Kapela i Zemana. Apsolutno su različiti po svakom pitanju. Po stilu igre, saradnji sa medijima. Zato je najbolja sredina".

Savet mladima?

Tomić: "Da budu posvećeni i da budu svoji. Ako naiđu na prepreke i vide da su pogrešili, naravno da će korigovati greške. Ali da znaju da su pogrešili zbog sopstvenih grešaka. Ako pogreše zbog uticaja nekoga sa strane, gube svoj identitet. A to je najgore u ovom poslu".

Božović: "Obrazovanje na prvom mestu. Zatim da pratite dešavanja u savremenom sportu. I na kraju upornost. Ništa se ne postiže preko noći".

Da li je česta promena trenera loša po naš fudbal?

Božović: "Ne postoji trener sa čarobnim štapićem. Treba im dati šansu i vreme. Kod nas nema strpljenja, jer se rezultati traže juče. Krivi su pre svega čelnici jer nemaju sluha za trenere".

Tomić: "U srpskom klupskom fudbalu ne postoji stabilnost. Osim u Čukaričkom. Drugi klubovi preživljavaju. Čak i Zvezda i Partizan imaju finansijske probleme. Ljudi koji rukovode klubovima su pod velikim pritiscima i nemaju vremena da planski priđu projektu. To dovodi i do smene trenera. Ako trener želi da sprovede atraktivan način igre, neophodno je vreme. Dolazimo do ’vrzinog kola’ u kojem je nemoguće napraviti kontinuitet. Igrači su često u situaciji da i ne znaju ko im je više trener".

Da li je teško motivisati igrače koji imaju ogromnu bodovnu prednost?

Božović: "Bilo nam je dosadno u poslednje vreme. Sreća da je u subotu Derbi. To je utakmica u kojoj moja uloga nije presudna. Ne znam šta bi bilo da je opet Borac iz Čačka. Tamo su nas sjajno ugostili, ali sve drugo je bilo blagi užas. Trava, teren... Kad su dali gol, ostala je samo jedna lopta, pa smo je jurili".

O značaju fizičke pripreme u modernom fubdalu:

Tomić: "Izuzetno važna. Svi smo bili svedoci meča Atletiko - Barsa. Postoji na internetu trening Atletika. On sve objašnjava".

Božović o totalnoj ofanzivi u Derbiju:

"Igrač koji je spremna fizički, spreman je i psihički i taktički. Ja sam radim fizičku pripremu i sve sa loptom. Nemam nikakvog specijalistu. Zvezda i ne zna drugačije, osim ofanzivno. Oni obećavaju da će krenuti napadački. Tako ćemo i mi. Pa gde se sretnemo".

Da li je teže u Derbiju biti u ulozi trenera ili igrača?

Božović: "Teže je biti trener. Jer, kao igrač mislite samo o sebi. Trener ima ispred sebe orkestar koji mora da uštima".

Tomić: "Slažem se da je teže trenerima. Želim svojim igračim da prenesem da im je sutra najlekša utakmice u kojoj treba da uživaju".

Božović o budućnosti: "Titula još nije obezbeđena. Gde god postoji matematika, čovek mora da se plaši. Što se tiče moje karijere, ne mogu još uvek da kažem da ću i sledeće godine biti trener Crvene zvezde".

(Nebojša Petrović)