Generalni direktor Crvene zvezde, Zvezdan Terzić, nedavno je izneo u javnost plan prema kojem bi, za ulazak u Ligu šampiona, trebalo podići kredit od kog bi klub mogao da dovede četiri-pet zvučnih imena za godišnju platu od oko 800.000 evra.

To je skoro četiri puta više od gornje granice aktuelnog sastava crveno-belih, gde samo dvojica ili trojica igrača zarađuju preko 200.000.

Terzić je želeo da uputi na to da igrači koji mogu kvalitetom da uvedu klub u Ligu šampiona koštaju znatno više i od Luisa Ibanjeza, Uga Vijeire, Mičela Donalda, Damjana Le Taleka, itd.

Jedan od tih igrača, koji mogu da naprave razliku u kvalifikacijama, jeste i Marko Marin, bivši reprezentativac Nemačke, i dalje igrač Čelsija po ugovoru koji važi do 2017. godine, ali trenutno na pozajmici u turskom Trabzonsporu. "Sportski žurnal" nije prvi list koji dovodi Marina u vezu sa Crvenom zvezdom, za koju navija, ali jeste poslednji.

U broju od ponedeljka, u ovom sportskom listu objavljen je tekst u kojem se, uz posredstvo agencije "Lian sports", koja blisko sarađuje i s Terzićem, Marinov dolazak na "Marakanu" narednog leta navodi kao moguć, uz podsećanje da je u Turskoj pomalo daleko od očiju evropske javnosti, shodno rezultatima Trabzona i da bi mu Crvena zvezda pružila priliku da se vrati u centar zbivanja, kroz kvalifikacije i možda učešće u Ligi šampiona ili Ligi Evrope.

Postoji li mogućnost da se ovaj transfer dogodi narednog leta, pitali smo dobro upućenu osobu u karijeru i razmišljanja nemačkog fudbalera našeg porekla. MONDO iz bliskih izvora Marinu saznaje da je takva mogućnost, iako je dobro poznato da ofanzivni vezista strasno navija za Crvenu zvezdu, prilično mala.

Razlog? Plata.

Marinu po ugovoru s Čelsijem, koji ga je Verderu platio 8,2 miliona evra, potom ostavio u Bremenu na pozajmici, pa slao dalje Sevilji, Fiorentini, Anderlehtu i Trabzonsporu, zarađuje 35.000 funti nedeljno, odnosno 2.336.000 evra godišnje.

Dok je stvar dogovora između Čelsija i kluba koji pozajmljuje igrača koliko će procenata njegove zagarantovane plate ko isplaćivati, a trend je da klub iz Londona preuzima veći deo na sebe kada su mladi igrači u pitanju, dok prepušta obavezu drugim klubovima kada pozajmljuje starije, formirane fudbalere, Marinova plata bar do isteka 2017. morala bi da iznosi 35.000 funti nedeljno.

S obzirom na to da Trabzon svoje zvezde plaća sa sedam cifara, pa tako Oskar Kardoso i Onur Kivrak zarađuju 2,5 miliona evra, Žoze Bosingva 1,2, itd, Turci su verovatno preuzeli na sebe i kompletnu (ili bar veći deo) Marinovu platu.

Izvor MONDA tvrdi da on sa 27 godina nije raspoložen da igra za manje od toga i da je, citiramo, "to tri puta manje od onoga što je Crvena zvezda spremna da ponudi".

Dakle, kontakti postoje, Crvena zvezda puca na veliko i zaista želi da napadne Ligu šampiona sa zvučnim pojačanjima, ali za Marina bi bilo neophodno da se odvoji više novca.

Pored toga, Trabzon ima pravo preče kupovine za 2,5 miliona evra na kraju sezone, posle čega bi on seo za sto i pregovarao sa Turcima oko novih uslova saradnje i, možda, povišice.

Ovako rečeno, deluje kao da Crvena zvezda nema izgleda da dovede ovako zvučno pojačanje, ali trebalo bi biti oprezan, jer se takav utisak sticao i kada je dolazio Miloš Ninković, pa i aktuelni trener Miodrag Božović. Uostalom, Terzić će imati priliku i da sedne s Marinom i razgovara u "četiri oka" utoliko što on često dolazi u Beograd, na treninge sa našim fitnes stručnjakom Aleksandrom Stajkovcem, po čijem programu radi i individualno u Turskoj.

Šanse su male, ali postoje.