Početni šok i nevericu zamenila su sećanja na zajedničke dane na radnom mestu, a to je u Mićinom slučaju najmanje bila redakcija, kojih je za života promenio nekoliko, već češće stadion, novinarska loža, pomoćni teren na kom su trenirale generacije fudbalera Crvene zvezde, Fudbalski savez Srbije, odnosno Jugoslavije...

Danas nas je, u 61. godini, napustio kolega starog novinarskog kova od kog smo mi mlađi imali šta da naučimo, čujemo i usvojimo.

Mića Pašić je radio u najvažnijim sektorima u jugoslovenskom i srpskom novinarstvu, pored izveštavanja sa najvećih sportskih događaja i fudbalskih utakmica, on je bio i svojevrstan savremenik najvećih uspona i strmoglavih padova Fudbalskog kluba Crvena zvezda, na čijim sam treninzima najčešće i razgovarao s njim.

U poslednje vreme radio je kao urednik sportske redakcije portala Srbija Danas, ali se zapravo radilo o dugogodišnjem iskusnom sportski novinaru, koji je ostavio dubok trag u nekoliko beogradskih redakcija (Večernje novosti, Frankfurtske vesti, Sport, Kurir sport, Sportal.rs).

Znao je i šta znači biti novinar, a potom i kako je to biti urednik, ali ga urednička funckija nikada nije sputavala da se vrati tamo gde novinari nastaju – na teren!

Svi koji su sarađivali sa njim pamte ga kao velikog prijatelja, dobrog, duhovitog čoveka i izuzetnog profesionalca, koji je često znao konkurenciju da iznenadi "vrućom" informacijom iz sektora koji je okupirao njegovu pažnju, a to su bili događaji na adresi Ljutice Bogdana 1 a.

Zbog svega toga, pamtićemo ga i kao dobitnika jednog od najvećih novinarskih priznanja, nagrade "Zlatno pero", za 2006. godinu.

Iza sebe je ostavio suprugu Kaću i dva sina, Stefana i Uroša.

Vreme i mesto sahrane biće naknadno saopšteni.

Večna ti slava, Milane.

Redakcija portala Mondo.