Posle pobede Sevilje nad Fiorentinom u polufinalu Lige Evrope prošle sezone, ukupnim rezultatom 5:0, trener španskog kluba, Bask, Unai Emeri, utrčao je na teren i zagrlio Hoakina.

Njegov zemljak, u tom trenutku igrač ljubičastih iz Firence, bio je pomalo zatečen...

Emeri mu je rekao...

"Potrošili smo tri dana samo na to kako da te zaustavimo, prvo smo gledali video snimke, a onda radili to na terenu".

Hoakin je mogao samo da slegne ramenima i kaže...

"Da, da... Znam".

On je samo jedan od "malog miliona" igrača koje je Emeri, zajedno sa svojim saradnicima u Sevilji, analizirao do najsitnijih detalja. Način na koji on priprema mečeve učinili su od njega jedinog trenera u istoriji fudbala koji je sa istim timom, tri sezone zaredom, uspeo da osvoji neki od evro-kupova.

U Seviljinom slučaju, to je Liga Evrope, koju je pod vođstvom Emerija prošle srede osvojila i treći put uzastopno, a ukupno peti put računajući i 2006. i 2007. godinu.

Kako? Možda će vam ovaj razgovor sa Emerijem otkloniti neke od dilema koje imate vezano za uspehe tima sa "Ramon Sančez Pichuana".

"Pred svaku utakmicu potrošim i do 12 sati samo pripremajući video snimak", rekao je Emeri.

"Video je veoma važan. Naporno radimo i trudimo se da igrači imaju najbolje moguće informaciije u video formatu. U tih sat vremena igrači moraju da razumeju sve ono što sam ja video tokom 12 sati pregledavanja snimaka".

Malo pre pomenute scene na terenu, Hoakina su pitali za Emerija, sa kojim je svojevremeno sarađivao u Valensiji.

"Emeri pušta toliko video snimaka da mi uvek ponestane kokica", slikovito je rekao brzonogi fudbaler.

"On je opsednut fudbalom, to je na neki način njegova bolest. On je jedan od najboljih trenera sa kojim sam radio. Sarađivali smo tri godine, četvrtu više nisam mogao", sa osmehom se nadovezao Hoakin, upućujući na to koliko je rad sa Emerijem zahtevan.

Emerijev otac i deda bili su fudbaleri, odrastao je u porodici u kojoj se o fudbalu pričalo za doručkom, ručkom i večerom i on se kao klinac nakupio tolikom količinom entuzijazma, poput Obeliksa koji je upao u kazan sa čarobnim napitkom, da je svakom njegovom fudbaleru kasnije postalo jasno koliko je fudbal sveta reč u trenerovom vokabularu.

Kaže da kao mali nije mogao da "skine oči" sa legende Real Sosijedada, Roberta Lopeza Ufartea i da je on bio jedna od inspiracija da već sa 34 godine postane tener.

Ipak, prirodno skroman, Emeri je u jednom razgovoru ispričao da mu nikada nije padalo napamet da će se naći za okruglim stolom na UEFA tehničkom sastanku, sa najvećim trenerima na svetu.

"Kad god bismo došli, Aleks Ferguson bio bi glavni", prokomentarisao je.



"Fudbal doživljavam kao strast i emociju", kaže Emeri.

"Moj otac je uvek govorio da moraš da ceniš i poštuješ poverenje koje ti je dato i odgovornost koju su preuzeo na sebe", prisetio se Emeri reči oca Huana, koji je preminuo prošle godine u ovo vreme.

"Kada treniram neki tim, ozbiljno shvatam odgovornost koju sam preuzeo, jer znam da su ljudi verovali u mene kada su me postavljali i da tamo negde postoje hiljade navijača čije emocije zavise u velikoj meri od toga kako mi obavljamo svoj posao", ispričao je.

Vratimo se video snimcima... On ne priprema samo jednosatni video koji prikazuje igračima u sali za sastanke, već povremeno, u zavisnosti od situacije, priprema i specijalne snimke za pojedince. Uz video ide i nekoliko osnovnih zapažanja, pa čak i slika na kojima se vidi nešto od onoga na šta trener želi da ukaže svojim adutima.

Emeri je ispričao da je u nekoliko navrata posumnjao da neki njegovi igrači ne rade domaći zadatak...

"Pitao sam ga: 'Jesi li video ono?' i odgovorio mi je: 'Jesam šefe, ne brinite'. Ono što nije znao je da na disku nije bilo ničega", rekao je Emeri, ali nije otkrio ime i kaznu za dotičnog, koji je "pao" na glupost.

A, snimci koje Emeri daje igračima retko kada traju duže od desetak minuta...

"Uvek sam im govorio o tome kada sam imao 16 ili 18 godina... Išao bih u školu i imao sat vremena latinskog, matematike, filosofije, engleskog, sat vremena ovoga, sat vremena ne znam više ni sam čega... To je šest sati. Ovde, dođete i čeka vas sat vremena fudbala. Sat! Fudbala! Sat vremena fudbala, a valjda volite fudbal? Tako da to sa video snimcima zaista nije nešto preterano, bar ja tako mislim", obrazložio je.

"Radi se o procesu koji generiše ujedinjenje unutar tima i pojavu međusobnog poštovanja. Ili ćemo da radimo svi zajedno na nekoj ideji ili hajde da samo nabijemo tu loptu što jače", prokomentarisao je ovaj mladi stručnjak.

"Na kraju, iako u početku uglavnom bude opiranja, igrači budu ti koji dođu i traže da gledamo snimke, traže da im napravim skauting igrača i to je jedna od najboljih stvari koje mogu da se dogode. Kada počnete da radite otprilike četvorica vas slušaju, kada nastavite s obukom, onda recimo njih 14 počne da radi na sebi u tom smislu i ako budete uporni i nastavite da ih edukujete i edukujete, počnu da shvate kako napreduju, da to funkcioniše i da ste počeli da pobeđujete, tako da brzo sva 24 učestvuju".

A, kod Emerija igrači napreduju. I pobeđuju. I osvajaju. I ostvaruju velike transfere. Broj igrača koji je napravio ozbiljne karijere posle rada sa Emerijem je impresivan: Ivan Rakitić, David Albelda, Hesus Navas, Alvaro Negredo, David Silva, Huan Mata...

"Silva je verovatno najbolji igrač s kojim sam radio, on je činio da igramo", setio se Emeri zajedničkih dana na "Mestalji" sa sadašnjim "plejmejkerom" Mančester sitija.

"A Mata je najbistriji igrač, onaj koji najbrže razmišlja na terenu", dodao je o asu Mančester junajteda.

"Mata je pametan, veoma lukav, najlukaviji od svih".

Jedan od igrača koji nisu zadovoljili Emerija je mladi Đerar Delofeu, kojeg je Barselona pre pozajmica u Evertonu "držala" jednu sezonu u Sevilji. Delofeu i Emeri su se rastali, ali se čini da je mladić dobio savršen i iskren savet, možda u tom trenutku bolan, ali svakako dragocen za budućnost.



Da li će ga primeniti? Videćemo...

"On ima neverovatne kvalitete, ali mu nedostaju neke stvari. Stavite ga da igra jedan na jedan i... Pffff", prokomentarisao je, ali napomenuo.

"Ali, naterati ga da igra timski, sa saigračima, na celom terenu... To je teško. Nije dovoljno zreo, a i nema dovoljno kapaciteta da sebe žrtvuje. Rekao sam mu: 'Postoji mnogo igrača koje mami ugovor kakav ti imaš, to su ljudi sa manje talenta od tebe, ali daleko više gladi za uspehom. Ibora, Kariso, Vitolo... Oni znaju šta je potrebno da bi došli tu gde jesu. Ti još to nisi iskusio... Kada budeš, stasaćeš kao igrač. Iskreno ti to želim. Ako ne ovde, onda negde drugde'", prepričao je Emeri razgovor sa talentovanim španskim fudbalerom.

"Kada sam došao u Sevilju, prvo što su mi ljudi rekli je bilo: 'Unai, igrati u Ligi šampiona, kao što si radio sa Valensijom, to je lepo, ali ti i dalje nemaš nikakvog iskustva u osvajanju trofeja'. I bili su u pravu. Ali, sada imam. I osetio sam kako to izgleda. I, ako već pitate, najbolja stvar je što osećam da je to zaista nešto zajedničko, što je deo svih nas. Mi ne možemo da budemo top tim zbog budžeta. Ali, možete da rastete, to je divan osećaj", rekao je i dodao:

"Svaka radost počinje sa iluzijom, nadom, snom o osvajanju titule".

"Ramon Sančez Pichuan" je jedinstven stadion, uz "San Mames" i "Visente Kalderon" verovatno stadion sa najtoplijom komunikacijom između "terena" i "tribina".

"Navijači žele da njihove emocije budu vidljive. Kako to da izazovete? Tako što ćete im preneti vašu strast, intenzitet, ofanzivu, golove, nadmetanje, pobede... To ih budi. Morate da pobeđujete. Morate da učinite da oni nastave da gaje svoje iluzije", rekao je.

"Fudbal je emocija. Postoji ekonomski aspekt i on je možda superioran, ali ono što navijači zaista žele je da uživaju gledajući svoj tim. Ako imate novac, a ne izazivate pozitivne emocije onda je sve uzaludno. Ako učestvujete u Ligi šampiona i ispadnete odmah u grupi, tako što ćete izgubiti sve utakmice, svaki navijač će vam reči: 'Naravno, zaradio si 20 miliona evra, ali to meni ne znači ništa".

Emerija do kraja sezone očekuje još jedno veliko finale – ono s Barselonom u Kupu kralja.

To takmičenje Sevilja je poslednji i peti put osvojila 2010. godine, kada je trener bio Antonio Alvarez. Možda je vreme da mu se Emeri pridruži i donese na "Pichuan" prvi španski trofej, posle tri evropska...