Inter ne zove dva puta!

Inter ne zove dva puta!

Prva pomisao mladog srpskog golmana Vladana Đekića kada je saznao da se trostruki evropski šampion interesuje za njegove usluge.

"Nisam ni znao da me prate još od 2014. Bio sam sa pionirskom reprezentacijom koju je sastavio Milan Đuričić i desilo se da je skaut Intera posmatrao utakmicu protiv Austrije. To je isti čovek koji je otkrio Balotelija. Da su znali da posedujem hrvatski pasoš možda bih već tada završio u Italiji", priča Đekić za MONDO.

Bitno je bilo da se nađe u tefteru tako velikog kluba. Oni se posle lako raspitaju za administrativne detalje:

"Kada su me pozvali na razgovor bio sam ubeđen da je šala. Prolazio sam tada kroz težak period zbog problema sa Zvezdom i bio sam u klasičnoj minus fazi. Odlazak u Milano shvatio sam kao jednu lepu avanturu. Mislio sam da me zovu na probu, ispostavilo se da imaju veoma ozbiljne planove sa mnom. Tek kad sam stavio paraf na ugovor u prisustvu roditelja, postao sam svestan prilike koja mi se pružila".

Život se promenio iz korena. Fudbal iz ljubavi i entuzijazma preko noći se pretvorio u profesionalni posao. Toliko ozbiljan da je zarada jednog klinca od 17 godina tri puta veća od zajedničke plate majke i oca.

"Novac me ne zanima. Sve što zaradim šaljem mojima za Beograd. Tata je nedavno kupio auto i nije bilo srećnijeg deteta od mene".

Nema još pravo na ličnu kartu, a razmišlja trezvenije od većine fudbalera koji su na zalasku karijere. Brzo se adaptirao na život u novoj sredini.

"Milano je sličan Beogradu. Čak se i zime lakše podnose jer nema snega. U početku je bilo straha. Više od života u velikom gradu nego od konkurencije na terenu. Brzo je prošlo. Moderna tehnologija olakšava komunikaciju sa Srbijom. Prihvatili su me fantastično u vili (tako se zove internat u kojem treniraju Interovi kadeti). Imao sam veliku pomoć od Borisa Rapajića, sina poznatog hrvatskog fudbalera koji je ostavio veliki trag u italijanskom fudbalu".

Postao je deo sportskog i kulturnog života svetske prestonice mode i glamura.

Odlazak na premijeru filma "PELE" u milanskom bioskopu Odeon, doživljaj je koji se ne zaboravlja:

"O njemu mi je otac pričao bajke. Videti ga uživo predstavlja čast i privilegiju. Bili smo na projekciji zajedno sa vršnjacima iz Milana. Sreo sam Infantina, Kafua... Svi su oni bili u senci Kralja fudbala. Zamislite, on je u mojim godinama osvojio Svetsko prvenstvo. I to kao ključni čovek trijumfa, sa tri gola protiv Francuske u polufinalu i dva gola u finalu sa Švedskom".

Sve je u Interu organizovano do prefekcije. Čak i petlićima je sve obezbeđeno do najsitnijeg detalja. Zamislite kadeti. Ili "Alijevi", kako ih zovu u Italiji.

"Mene su već prekomandovali u Primaveru i to mi daje mogućnost da treniram u fudbalskom centru ’Đakinto Faketi’. Sve je kao u snovima. U teretani srećem i prvotimce Intera. Njihovi saveti su od neprocenjivog značaja".

Mnogo je vedeta u sastavu Roberta Manćinija, ali je samo jedna ostavila snažan utisak na mladog Srbina:

"Stevan Jovetić je posebna priča. Momak koji ima ogromno iskustvo i ne ustručava se da ga prenese na mlađe. Iako se radi o vrhunskom asu, imao sam utisak da razgovaram sa drugarom iz kraja. Bilo mi je čudno jer se radi o igraču koji je ranije umeo da me naljuti. Zajedno sa Ljajićem je često bio koban po moju Zvezdu. Sada ih posmatram iz jednog potpuno drugog ugla i sve deluje nestvarno. To su saveti koji deluju banalno, ali ostavljaju izuzetan utisak na nekoga ko je tek zakoračio u svet profesionalnog fudbala. Joveta mi je rekao da moram što pre da naučim italijanski jezik je to od krucijalnog značaja. Iste večeri sam upisao kurs i mogu vam reći da se već sada sjajno snalazim".

Pametnom ne treba reći dvaput. Fin, odmeren, kulturnih manira, sa vaspitanjem koje je poneo iz porodičnog doma, Vladan je veoma brzo postao ljubimac Interovih trenera u mlađim kategorijama.

"Imam obezbeđene tri avionske karte godišnje za let do Beograda. Kada su mi prvi put savetovali da skoknem do kuće i odmorim dva-tri dana, nije mi se išlo. Fokusiran sam na rad i želim što pre opravdam njihova očekivanja. Ne izlazim puno ni ovde u Milanu. Omogućili su mi da pohađam školu između treninga. Na meni je samo da razmišljam o terenu. Da li neko u mojim godinama može da poželi idealnije uslove za napredak u karijeri?".

Upoznao je Murilja i D’Ambrozija. Sa Felipeom Melom je čak odigrao jednu utakmicu u Primaveri. Na redu je Handanović:

"Uzor svima nama koji čekamo svoju šansu u Interu. Bravurozan golman. Brz, skočan, fantastičnog refleksa, odlične kontrole lopte nogama. Težim tome da dostignem njegov nivo. Često skupljam lopte iza gola i uživam u svakom Samirovom potezu. Od zagrevanja, preko utakmice, do načina na koji se ponaša po završetku susreta".

Đekićevo vreme tek dolazi. Ili je došlo. U komšijskom taboru, momak njegove generacije već uveliko brani na glavnoj sceni.

"Donaruma je definitivno novi Bufon italijanskog fudbala. Imao je sreću da naleti na Mihajlovića koji se ne libi da pruži šansu klincima. Nadovezala se ogromna podrška ljudi iz kluba, pa medija, navijača... Skinuo je sa gola jednog iskusnog golmana koji je branio Ligu šampiona sa Realom i legendu kluba kao što je Abijati. Svaka mu čast. Uliva nadu svima nama koji želimo što pre do prvog tima. Isto je i sa De Heom. Zatim, Rajković. Nadam se da će uskoro otići u Englesku i eksplodirati. Dolazi vreme mladih golmana u svetskom fudbalu".

Apostrofira Đorđa Nikolića i Borisa Radunovića, uveravajući da Srbija ne mora da brine za buduću "jedinicu". Ne krije reprezentativne ambicije i tvrdi da ga ne zanima igranje za Italiju, Hrvatsku ili Crnu Goru. Živi u Milanu, a nije pratio finale Lige šampiona.

"Već drugi put mi spektakl izmiče za dlaku. Pre tri godine sam bio na spisku Zvezdinih klinaca za put u London. Gasprom je u poslednjem trenutku promenio odluku i poveo generaciju ’98 umesto moje. Propustio sam Bajern i Dortmund. Sada Real i Barsu zbog turnira u Venetu. I to baš moj Real zbog koga sam i počeo da branim. Preciznije zbog čoveka koga su oterali iz Reala. Neprevaziđenog Ikera Kasiljasa".

Još preciznije, Vlada je počeo da brani zbog oca. Bivši golman je napunio kuću rukavicama i mlađi sin je jednog dana ukrao "par" i uputio se na trening.

"Baš tako, ukrao! Otac je bio protiv toga da treniram fudbal. Majka me je krišom odvela na trening i uslovila da ne smem da napuštam karate. Bilo je suđeno da neko nastavi golmanskim putem, jer je stariji brat brzo batalio rukavice i posvetio se studijama u Njujorku".

Počeo je u školi fudbala ’Perspektiva’ kod Željka Čankovića. Zatim Zvezda i stažiranje kod Branka Katića, Milorada Marića, Zorana Ljujića. Glavnih trenera Cvijetina Blagojevića i Marka Mitrovića.

"Tomi Milićeviću dugujem zahvalnost jer me selektirao, a Viborgu Koceiću jer me naučio svim golmanskim tajnama. Odlazio sam kod njega na doradu bez znanja ljudi iz Zvezde. To niko ne može da mi zameri jer sam na treningu i mečevima uvek davao maksimum. Savet koji mi je dao Koceja nosim uvek sa sobom: ’Kad staneš na gol, zaboravljaš da postoji bilo ko sa strane: trener, majka, otac, agent, navijač, predsednik, direktor. Sam si svoj gazda i sve zavisi samo od tebe’".

Debitovao je na turniru u Švajcarskoj. Nije očekivao da mu samopouzdanje bude odmah na visokom nivou. Pobedili su 1:0. Delovao je sigurno i pouzdano. Isto kao i šest meseci ranije sa Zvezdom na turniru u Bijeljini.

"Zvezda ostaje moja prva ljubav. Žao mi je što se sve završilo na taj način da sam morao da odem iz kluba i potražim sreću daleko od Srbije. Kada sam skupljao lopte na utakmici seniorskog tima Intera protiv Kjeva i video mlaku reakciju navijača kod pobedonsonog gola u finišu meča, shvatio sam značaj Delija. Ništa ne može da se meri sa tim hukom Zvezdinih navijača. Voleo bih da se vratim jednog dana. Možda i na kraju karijere... nikad se ne zna".

Razmišlja na duže staze. Pametno i mudro. Karijera je kratka. Proleti dok kažeš "Inter".

(razgovor vodio: Nebojša Petrović)