Velibor Vasović - advokat u kopačkama

Velibor Vasović - ratnik u kopačkama, na terenu, ali i van njega.

Bio je član čuvene generacije "Partizanovih beba", koja je igrala finale Kupa evropskih šampiona 1966. godine protiv Real Madrida u Briselu (1:2) i iako je tada da gol za vođstvo Partizana označen je kao "jedan od krivaca" za to što se crno-beli nisu tada popeli na krov Evrope. A po mnogima je trebalo.

Vasović je za 12 godina profesionalnog bavljenja fudbalom osvojio je 11 titula u Jugoslaviji i Holandiji, a samo 1969. godine je ostao bez trofeja!

Posle tri osvojene titule šampiona Jugoslavije sa Partizanom, klubom u kojem je i počeo karijeru, Vasović je prešao u Crvenu zvezdu. Jer... nešto su ga naljutili u Partizanu. U toj sezoni sa Zvezdom osvaja opet šampionsku titulu Jugoslavije, što mu je četvrta zaredom. Odigrao je svega 13 utakmica.

"Ponudili su mi mnogo bolje uslove. Dobio sam za prelazak tadašnjih pet miliona dinara, tri odmah, a dva nesto kasnije. Takva je bila pogodba", govorio je Vasović. Za tih pet miliona, 60-ih godina prošlog veka, mogla su tada da se kupe dva mercedesa.

Naredne sezone se vratio u Partizan sa kojim je ponovo osvojio titulu šampiona Jugoslavije 1964/65. A naredna godina je bila ona čuvena kada je Partizan rušio sve u pohodu na trofej prvaka Evrope (redom su padali: Nant, Verder, Sparta iz Praga i Mančester junajted). Dogodila se i ta briselska noć i raznorazne priče o tome da su igrači Partizana "prodali" titulu Realu.

Popularni "Vaske" je bio prilično svojeglav fudbaler i čovek, koji je držao do sebe. U nezvaničnim razgovorima, otkrilo se godinama kasnije, upravo na pitanje da li je Partizan "prodao" finale Realu, Vasović je ovako odgovorio:

"Ne, nego je Vladica Kovačević igrao sa upalom pluća i temperaturom 38,5 i igrao je Milan Galić tek doveden iz vojske, posle osam meseci bez treninga! Igrali su jer su generali tako hteli. Mislili su: ‘Nema problema, Vaske će udenuti gol, onda će dvojici polomiti noge i sve će biti u red’. E, neće Vaske da lomi noge kad se nekom ćefne!".

Koliko je Vasović bio veliko ime govori i to što je, nakon što se raspala i rasturila generacija "Partizanovih beba", on prešao u holandski Ajaks i postao je prvi Srbin koji je primio pehar namenjen osvajaču Kupa evropskih šampiona. Bilo je to 1971. godine.

Dobio je značajna priznanja u inostranstvu. Gradonačelnik Amsterdama mu je dao najveće pojedinacno odlikovanje, srebrnu plaketu grada. Jevrejski nacionalni fond posadio je drvo sa Vasovićevim imenom u Izraelu, u Parku kraljice Vilhemine.

Vasović je jedini Srbin koji je igrao i za Partizan i Crvenu zvezdu, ali i jedini koji je trenirao i Partizan i Crvenu zvezdu.

Osvojio je u Jugoslaviji zaredom pet titula šampiona, što, inače, nikome nije pošlo za rukom. Uspehe je nastavio i u Ajaksu sa pet titula i četiri kupa. Sa Ajaksom, u kojem je bio i kapiten, igrao je dva puta u finalu Kupa sampiona. Jedan je od retkih fudbalera koji je bio kapiten na dva finala KEŠ-a.

Vasović se svojevremeno prisetio vremena provedenog u Amsterdamu, ali i po tome kakva je bila jugoslovenska kultura.

"Kada se slavlje utisalo, kad su nam podelili priznanja, poklone, nagrade, vratio sam se u domovinu. Dolazio sam kao probuđen iz nekog lepog sna. Sačekalo me je tužno saznanje: niko me nije pozdravio u Beogradu. Mislim na onaj zvanični pozdrav preko nekog predstavnika sportskih foruma, nekog saveza, jer ja sam se ipak tada vraćao kao kapiten ekipe koja je upravo osvojila najveći evropski trofej", govorio je Vasović.

Vasovic je u dresu Partizana odigrao 300 utakmica, priblizno toliko i u dresu Ajaksa, kao i 33 meča u dresu reprezentacije Jugoslavije.

Odigrao je mnoge spektakularne utakmice, ali će se posebno pamtiti njegove partije u dresu Partizana protiv Mančester junajteda, koji je sa Čarltonom i Bestom bio jedan od najboljih klubova sveta, kao i meč protiv Sparte iz tadasnje Čehoslovačke.

Tada je Partizan 1966. godine pobedio čak 5:0!

"Koji su mi bili najdraži golovi? Možda onaj protiv Sparte i u finalu Kupa šampiona protiv Reala, ali ja sam tada bio i krivac za primljeni gol. Iako sam igrao na mestu centarhalfa u Ajaksu, bio sam i četvrti strelac. U jednom prvenstvu sam dao 11 golova", pričao je "Vaske".

SEĆANJA PARTIZANOVIH FUDBALERA - SOS KANAL

"Vaske" je držao do sebe, bio je svojeglav, nekad preko svih granica, a neretko je zbog toga i plaćao ceh. Dok je bio trener Crvene zvezde, pojedini igrači su se pobunili, bilo je tu i svađe, jer ih je Vasović primoravao da uče engleski, a njima se, eto, to nije dopadalo. Fudbaleri nisu popuštali, pa je Vasović na kraju morao da napusti Zvezdu. Posle su mu se mnogi ti igrači zahvaljivali.

Vasović, koji se posle igračke karijere okrenuo advokaturi, govorio je engleski, francuski, ruski i holandski.

U ovom osvrtu na život i karijeru, zaista, sjajnog fudbalera, "srpskog Bekenbauera", ne sme se zaboraviti ni njegov pokušaj da neke stvari promeni u srpskom i jugoslovenskom fudbalu.

Početkom devedesetih je zajedno sa nekolicinom bivših asova osnovao Udruženje za zaštitu i prosperitet jugoslovenskog fudbala. Uprkos medijskoj blokadi i stalnim podmetanjima, uspevao je da objasni šta hoće: promene u vrhu Fudbalskog saveza Jugoslavije (FSJ), smanjenje preglomazne Prve lige, poboljšanje kvaliteta fudbala i povratak publike na stadione, bolji rad sa mlađim selekcijama.

Ali, tadašnji vrh jugoslovenskog fudbala, predvođen "don" Miljanom Miljanićem bio je jak, da bi Miljanićevo vreme, konačno prestalo. Ali,Miljanića su zamenili njegovi ljudi, tako da se u srpskom i jugoslovenskom fudbalu ništa nije mnogo promenilo...

Vasović je bio kandidat za generalnog sekretara Fudbalskog saveza Jugoslavije, ali je izabran Branko Bulatović (kasnije ubijen u Beogradu).

Vasović je preminuo iznenada, 4. marta 2002. godine u Beogradu, od srčanog udara. Imao je 63 godine.