Ujedinjene nisu imale zapažen rezultat. Posle pohoda kroz kvalifikacije sa Ilijom Petkovićem, doživele su brodolom u Nemačkoj 2006. Sada opet plove ka mundijalskom horizontu. Iako, razjedinjene. Svaka svojom maršrutom. Svaka prema ličnim koordinatama. Svaka sa svojim kormilarom.

Srbija i Crna Gora su još daleko od Rusije. Ali imaju sjajno prolazno vreme posle prve tri prepreke.

Vetar im duva u jedra i sve svoje pratioce gledaju u retrovizoru. Dovoljno da počne stara dobra balkanska euforija.

"Slavlje je počelo još u Kopenhagenu", otkriva selektor crnogorske fudbalske reprezentacije Ljubiša Tumbaković u razgovoru sa našim kolumnistom Nebojšom Petrovićem.

"Bilo je euforije i na ulicama Podgorice, ali mi iz stručnog štaba i ljudi iz FS Crne Gore činimo sve da se atmosfera drži pod kontrolom. Tek su tri runde odigrane i bilo bi glupo da već sada vadimo karte za Rusiju. Retko koja reprezentacija iz bilo koje grupe u kvalifikacijama ne mašta da zauzme jedno od prva dva mesta. To vam je kao u nacionalnim ligama. Na početku bar 10 klubova gaji šampionske ambicije, na kraju knjiga spadne na dva ili tri slova. Istini za volju, prebrodili smo dva teška gostovanja. Doneli smo četiri boda iz Rumunije i Danske, iako smo igrali protiv glavnih favorita u grupi. Imamo zalihu koja nam uliva nadu i garantuje miran ambijent pred nastavak kvalifikacija. Po povratku iz Kluža sam rekao da nijedna euforija ne sme da traje duže od 24 sata. Isto važi i posle Kazahstana i Danske. Samo je to dobitna formula za Rusiju“.

Rumunija je donela i više od boda. Izjednačenje Jovetića samo dva minuta nakon rumunskog vođstva u 85. minutu dokazuje da Tumbina ekipa, pored kvaliteta, poseduje i karakter.

"To je temeljan rad celog saveza. Kada sam došao 1. februara, jasno sam stavio do znanja da naš plan mora da bude nacionalni projekat. Objasnio sam Dejanu Savićeviću šta bi trebalo da budu naši prioriteti. Stepenik po stepenik. Prvo da stabilizujemo tim i ostavimo dobar utisak u ovim kvalifikacijama. Tek posle toga da postavimo rezultatski cilj i budemo sigurni učesnici Evropskog prvenstva 2020. Srećom, uspesi su poranili. Još bolje. Svako radi svoj posao i rezultat nije izostao. Samo još da smirimo medijsku euforiju. Treba nam mir da ovo izguramo do kraja. Biće vremena za slavlje“.

Jedrimo odvojeno, ali razmišljamo isto. Mentalitet nema veze sa geografskim podelama. Tako je i Kazahstan mnogo opasniji od Danske. Zato ni sastanak pred tu prvu utakmicu nije trajao dugo. Samo je podsetio igrače na to kako se Srbija provela protiv bivše sovjetske republike.

"Mnogo komplikovana utakmica. Zaista zahteva specifičnu psihološku pripremu. Naravno da sam eksploatisao i te detalje. Opasno je kada se zaneseš posle uspeha na strani protiv kvalitetnog rivala, a čeka te duel sa tebi ravnim. Takvi mečevi traže nešto specijalno. Poručio sam im da razmišljaju o srpskom iskustvu iz duela sa Kazahstanom. Prvo poluvreme smo odigrali jako dobro a dali samo jedan gol. U drugom smo bili daleko slabiji a dali još četiri. U fudbalu ništa nije onako kako se čini na prvi pogled. Možda rezultat i jeste bio previsok, ali nam je dao snažan vetar u leđa pred meč sa Danskom".

U Kopenhagenu, kroz pakao do raja. Bećiraj pogodio, Danci promašivali, Božović letio i blistao, a Jovetić sve zasenio genijalnom asistencijom za pobedonosni gol:

"Stevan je fenomenalan igrač. Može da se kaže da već ima ozbiljne godine, ali pleni na terenu i pravi je vođa ove ekipe. Zaista mi nije jasno zbog čega ne igra u Interu. Shodno svojim kvalitetima, morao bi da bude lider i u klubu. Ponekad ne razumem neke svoje kolege. Joveta je igrač koji mami publiku na stadione. Igrači tog profila imaju nešto posebno. Svojom kreativnošću oplemenjuju čitavu ekpu. Iako ne igra tamo, kad god dođe na naše okupljanje puca od energije. Protiv Rumuna je ginuo na terenu i Bog ga je pogledao pa je dao gol u finišu. Protiv Kazahstana se opet sve vrtelo oko njega i opet je zatresao mrežu. Kruna svega u Kopenhagenu. Maestralan potez. Zbog takvih stvari se voli fudbal", priča Tumbaković u dahu i nastavlja:

"Teško je igrače koji nisu u takmičarskom tonusu vratiti u pravi ritam za samo dve utakmice u kratkom vremenskom periodu. Joveta snagom svog talenta i velikom željom da brani boje svoje zemlje nadoknađuje propušteno u klubu i uvek nađe način da sebe dodatno motiviše. Fantastičan momak".

Vešović za MONDO: Navijačima vratili veru u "sokolove"!

"Bonja" za MONDO: Cilj nam je jasan, želimo u Rusiju!

Okosnicu tima čine internacionalci. Eto još jedne sličnosti sa Srbijom. Samo golmani i Risto Radunović brane čast domaće lige. Nije ni Superliga Srbije bez svojih aduta.

"Janković, Kosović i Jovović su mladi reprezentativci. To je ta strategija. Selektorski posao nema veze sa onim svakodnevnim u klubu. Moram da vodim računa o tome šta će da ostane iza mene. Sva trojica su jako interesantni igrači. Predstavljaju budućnost crnogorskog fudbala. Ako budu igrali standardno u Partizanu i Napretku, već od Nove godine biće blizu moje startne postave. Na njima je da se dokazuju kroz proces treninga, na meni je da ih postavim na prava mesta. Bitno je da verujem u njih", kaže Tumbaković o tandemu iz Partizana i igraču Crvene zvezde na pozajmici u Napretku.

Nestvaran pogled na tabele tri kvalifikacione grupe. Srbija sa Irskom diktira tempo u svojoj, Crna Gora se šepuri na čelu svoje, dok Azerbejdžan, bez poraza, zaostaje samo dva boda za braniocem svetske titule.

Smeši li se to Tumbakoviću druženje sa Prosinečkim i Muslinom u Rusiji?

"Ovo podneblje je uvek imao kvalitetne trenere. Lično, mnogo cenim domaće stručnjake. Od Miljana Miljanića i Boškova, preko Antića i Ljupka Petrovića do ovih mlađih. Problem je u tome što izostaju rezultati na klupskom planu i nismo interesantni Evropi i svetu. Zato nas i nema na velikoj sceni. Tek kad dobijemo šansu, pokažemo koliko vredimo i šta umemo. Lepo je što se čitav region probudio. Dodao bih i Hrvatsku koja ima izuzetan tim. Bosanci takođe imaju sjajnog selektora (Meša Baždarević prim.aut). Doduše, Makedonce ne prate rezultati, ali se vidi napredak u njihovoj igri. Daj Bože da nas bude što više u Rusiji. Mnogo verujem u Srbiju i tvrdim da će od svih nas, ona najlakše obezbediti plasman na Svetsko prvenstvo".

Treninzi, sastanci, konferencije, utakmice... ima vremena da se baci pogled i na druge mečeve.

Uostalom, Tumbaković ima dve "svoje" reprezentacije na putu ka Rusiji:

"Srbija je igrala dva dana pre nas i ispratio sam obe utakmice. Djeluje to mnogo dobro. Imamo (Srbija) kvalitet koji je kad-tad morao da dođe do izražaja. Muslin se opredelio za jedan stil igre koji u nekim momentima nije lep, ali na duže staze može da donese rezultat. Srbija ima još više pojedinaca Jovetićevog nivoa. Dijapazon je mnogo širi nego u Crnoj Gori, što i selektoru daje mogućnost veće rotacije. Lakše mu je nego meni".

Ne bi ni Tumbi bilo teško da na raspolaganju ima Dušana Tadića:

"Uvek je posedovao vrhunski potencijal, samo ga je trebalo prepoznati. On je maestralan igrač. Nisam namerno hteo da ga apostrofiram u prethodnom odgovoru. Ta njegova kreativnost je neverovatna. Sećam ga se iz Vojvodine. Iako je tada igrao na drugoj poziciji, bio je pravo otkrovenje. On spada u tu grupu igrača zbog kojih se dolazi na tribine. Bio je nepravedno odsutan iz reprezentacije. Govorim ovo iz svog ugla, jer sam oduvek težio da u svom timu imam takve individualce. Gde god da sam radio, u Partizanu, AEK-u, pa čak i u Kini. Uvek samtražio da mi dovedu asove koji će da dižu navijače na noge. Takvi igrači prvo meni pružaju priliku da uživam pored klupe, a onda i publici koja zbog njih hrli na stadione".

Mnogo posla očekuje Tumbakovića do onog pravog užitka. Put do Rusije vodi preko gomile grebena. Naredni je u Jermeniji. Pogodite šta će reći Jovetiću i kompaniji u svlačionici pred izlazak na teren.

"Ta surova naša iskustva. Eto dodatnog motiva. Sarađujem sa igračima koji su zaista pošteni momci i pravi profesionalci. Jedva čekam novembarsko okupljanje".

Zategnite jedra. Vetar je idealan. Nešto se nazire na horizontu. Možda je Kremlj.