/Nebojša Šatara, mondo.ba/

Zvjezdan Misimović (34), rođen u Nemačkoj, poreklom iz sela pored Gradiške na Savi, jedan je od najboljih fudbalera u istoriji Bosne i Hercegovine, ali i kompletne bivše Jugoslavije.

U klupskoj karijeri je branio boje Bajerna, Bohuma, Nirnberga, Volfsburga, Galatasaraja, moskovskog Dinama i kineskih klubova Guižu Rene i Peking (Beiđing) Rene, gde je pre nekoliko dana "okačio kopačke o klin".

Njegov otac Ostoja, trbuhom za kruhom otišao je u Minhen, gde se rodio Zvjezdan, a kao veliki navijač Crvene zvezde, sinu je dao ime po beogradskom klubu.

Možemo samo da zamislimo koliko je bio ponosan kad je mali zelenooki dečak pokazao vanserijski talenat za pikanje lopte, da je i najveći gigant u Bavarskoj pokazao interes i dao stipendiju njegovom sinu.

Prirodno, kad neko nastupa u dresu Bajerna u bilo kojim starosnim kategorijama, Savez je odreagovao i pozvao mladog Zvjezdana u nacionalni tim SR Jugoslavije (U-18).

Na Evropskom prvenstvu u Finskoj, Miske je dao pobedonosni gol "plavih" protiv Ukrajine, a bio je i strelac protiv selekcije domaćina, kojoj su omladinci na čelu sa Nemanjom Vidićem, utrpali osam komada...

Usledio je i poziv u mladu U-21 reprezentaciju, čiji je selektor bio Vladimir Petrović Pižon.

"Zvezdina zvezda", četvrta po redu, Zvjezdanu je dao priliku protiv Francuza i to pri rezultatu 0:3, kako je i okončan meč, da bi u svlačionici pale preteške reči: "Debeo si, spor, nije fudbal za tebe, dečko".

S obzirom na to da od tog dana više nije bilo nikakvog kontakta sa Savezom, a crveni pasoš bivše države je istekao, uskočio je Hasan Salihamidžić i preporučio Misimovića tadašnjem selektoru Bosne i Hercegovine Blažu Sliškoviću.

A Baka nije bio kratkovid kao Pižon - pozvao je Misketa, koji se i njemu i BiH odužio na najbolji mogući način.


Iako je zvanično drugi na "večnoj listi" sa 84 nastupa, iza prgavog Emira Spahića ili takođe vicešampion na golgeterskoj listi, iza Edina Džeka, jasno je svima onima koji iole razumeju fudbal, da je Miske ipak i bio i ostao broj jedan među popularnim "zmajevima".

Bez uvrede za Spahića, koji je svojim neretko i kabadahijskim pristupom, od galame do šamara, zavodio red i uterivao patriotizam u kosti mladih igrača, za razliku od smirenog i ponekad čak i stidljivog Misketa, jasno je da se Misimovićev autoritet rodio na zelenom tepihu, filigranskim asistencijama, sjajnim slobodnim udarcima ili pasovima koji su rešavali utakmice.

Postigao je čak i 25 golova, manje od Džeka, ali je barem polovinu "spakovao" sadašnjem kapitenu u njegovoj sjajnoj karijeri. Posebno dok su "žarili i palili" Bundes ligom noseći zeleni dres Volfsburga.

Kakav majstor je bio u Bundes ligi možda ponajbolje ilustruje podatak da je na 157 utakmica postigao 37 golova i upisao čak 57 asistencija.

Zvjezdan Misimović neispunjena želja Crvena zvezda
1/1
Vidi galeriju
MONDO/Samir Cacan ...


Kruna reprezentativne karijere stigla je odlaskom na Mundijal u Brazilu, gde je nedostatak sportske sreće i jedan sudijski previd, onemogućio "zmajevima" prolazak u drugi krug.

Po povratku iz Brazila oprostio se od dresa BiH, bez prevelike pompe i neke posebne ceremonije, a zaslužio je brojne počasti, možda čak i da se zenički stadion "Bilino polje" jednog dana nazove njegovim imenom.

Da se ne lažemo, u pitanju je "nemoguća misija", posebno jer se i BiH često maćehinski odnosila prema Misketu - od oduzimanja kapitenske trake u korist Spahića, preko optužbe nekadašnjeg selektora BiH Miroslava Ćire Blaževića da je "mozak" nacionalnog tima na nagovor vrha Republike Srpske (Srbije, Rusije, Vatikana, Soroša, Masona, Iluminata...), namerno odigrao loše u baražu protiv Portugala.

Uzalud se Miske branio da to što Ćiro govori "ne bi ni pas s maslom pojeo", ali jasno je svima da je uvek napad bio najbolja odbrana i da se prosuto perje teško može pokupiti sve do poslednjeg perca.

No, vratimo se na njegovu prvu ljubav, a znamo iz iskustva, da se sve može promeniti - žena, brak, država, političko uverenje... Ali se nikad ne može i ne sme prestati navijati za klub iz detinjstva.

Crvena zvezda i Misimović se, na žalost, nikad nisu sreli u istom dresu zbog raznoraznih razloga.

A, Zvjezdan nije dobio priliku ni da zaigra na Zvezdinom terenu - u čuvenoj utakmici na "Marakani" protiv Srbije i Crne Gore (1:0), na kraju kvalifikacija za Mundijal 2006. godine u Nemačkoj, sedeo je na klupi za rezerve i nije osetio travnjak stadiona o kojem je sanjao kao dečak.

Eh, kad bi samo bilo volje i da su neka druga vremena, u kojima nije bitan nacionalni predznak, možda bi mogla da bude odigrana jedna oproštajna utakmica, upravo na njegovoj voljenoj "Marakani" odnosno stadionu "Rajko Mitić".

Neka Zvezdin protivnik bude državni tim BiH, pa bi Miske mogao da barem jedno poluvreme odigra u crveno-belom dresu.

Znam da je to realno, taman toliko da vam svima koji svakog vikenda igrate kladionicu prođe tiket, ali kakav bi bio svet da nema "sumanutih" ideja i idealista?

Verovatno, ravna ploča, koju na leđima nose slonovi i kornjače...