Srpski golman Dragan Žilić svojim briljantnim odbranama naterao je pripadnike riječke "Armade" da skandiraju njegovo ime, iako je po dolasku 2005. godine bio dočekan na "nož" uz vrlo ružno vredjanje i pretnje.
Tri godine kasnije, dok na miru ispija kafu pred redovni trening, tvrdi da nikad nije zažalio što se posle rodne Kikinde, novosadske Vojvodine, epizode u sofijskom CSKA i Sartidu iz Smedereva, na kraju obreo na "Kantridi".
"Ono što te ne slomi, sigurno te ojača", uz smešak započinje intervju za MONDO Dragan Žilić u klubu riječkog stadiona.
Podsećanja radi, ekstremni deo riječkih navijača optužio je Žilića da je nosio šajkaču sa četničkom kokardom, te da je prilikom gostovanja tadašnje reprezentacije SR Jugoslavije u Zagrebu (2:2) kada su "plavi" izborili EURO 2000, dizao tri prsta (kao da je to neki greh?!), što je jako uvredilo "Armadu".
"Ma te optužbe su bile vrlo neozbiljne sa njihove strane. Na sreću, većina ljubitelja fudbala nije podržala stavove tog ekstremnog dela 'Armade', ali moram priznati da su smirivanju strasti doprinele i moje dobre partije. Što se tiče saigrača, nikad takvih problema nisam imao. Svi su me podržavali u ove tri sezone. Slobodno mogu reći da sam postao jedan od stubova ekipe. Sad sam i po godinama najstariji, pa me zaista svi poštuju", rekao je Žilić, što potvrdjuje i većina osoblja kluba, koji su u nekoliko navrata, uz izvinjenje, prekidali intervju i dolazili da stisnu ruku srpskog "čuvara mreže".
Iako je sakupio više od 30 nastupa za reprezentaciju SRJ i SCG, i 2006. godine branio u životnoj formi, blamažu "plavih" na Mundijalu u Nemačkoj je ispratio sa televizije. Većina fudbalskih stručnjaka u Srbiji i celokupna srpska javnost zahtevala je od tadašnjeg selektora Ilije Petkovića da Žilić bude na spisku reprezentativaca, ali se to ipak nije dogodilo.
"Petković je objasnio razloge zašto me nije uvrstio u sastav. Nije želeo da menja ekipu koja je tada superiorno prošla kvalifikacije sa samo jednim primljenim golom. To je bilo korektno s njegove strane. Naravno, voleo bi da sam bio deo tima, ali..."
I posle toga usledila je ponuda državnog tima Bosne i Hercegovine, da postane njihov prvi čuvar mreže, što ga je, prema sopstvenom priznanju, jako obradovalo.
"Tadašnji kormilar BiH Fuad Muzurović, jedan veliki čovek i trener, šokirao me ponudom. Iskreno mu se zahvaljujem i ovim putem zbog ukazanog poverenja, ali nisam mogao da prelomim. Taj angažman bi mi sigurno podigao cenu, ali Srbija je moja zemlja i nje se nikad ne bi odrekao", kaže Žilić.
Tri godine kasnije, dok na miru ispija kafu pred redovni trening, tvrdi da nikad nije zažalio što se posle rodne Kikinde, novosadske Vojvodine, epizode u sofijskom CSKA i Sartidu iz Smedereva, na kraju obreo na "Kantridi".
"Ono što te ne slomi, sigurno te ojača", uz smešak započinje intervju za MONDO Dragan Žilić u klubu riječkog stadiona.
Podsećanja radi, ekstremni deo riječkih navijača optužio je Žilića da je nosio šajkaču sa četničkom kokardom, te da je prilikom gostovanja tadašnje reprezentacije SR Jugoslavije u Zagrebu (2:2) kada su "plavi" izborili EURO 2000, dizao tri prsta (kao da je to neki greh?!), što je jako uvredilo "Armadu".
"Ma te optužbe su bile vrlo neozbiljne sa njihove strane. Na sreću, većina ljubitelja fudbala nije podržala stavove tog ekstremnog dela 'Armade', ali moram priznati da su smirivanju strasti doprinele i moje dobre partije. Što se tiče saigrača, nikad takvih problema nisam imao. Svi su me podržavali u ove tri sezone. Slobodno mogu reći da sam postao jedan od stubova ekipe. Sad sam i po godinama najstariji, pa me zaista svi poštuju", rekao je Žilić, što potvrdjuje i većina osoblja kluba, koji su u nekoliko navrata, uz izvinjenje, prekidali intervju i dolazili da stisnu ruku srpskog "čuvara mreže".
Iako je sakupio više od 30 nastupa za reprezentaciju SRJ i SCG, i 2006. godine branio u životnoj formi, blamažu "plavih" na Mundijalu u Nemačkoj je ispratio sa televizije. Većina fudbalskih stručnjaka u Srbiji i celokupna srpska javnost zahtevala je od tadašnjeg selektora Ilije Petkovića da Žilić bude na spisku reprezentativaca, ali se to ipak nije dogodilo.
"Petković je objasnio razloge zašto me nije uvrstio u sastav. Nije želeo da menja ekipu koja je tada superiorno prošla kvalifikacije sa samo jednim primljenim golom. To je bilo korektno s njegove strane. Naravno, voleo bi da sam bio deo tima, ali..."
I posle toga usledila je ponuda državnog tima Bosne i Hercegovine, da postane njihov prvi čuvar mreže, što ga je, prema sopstvenom priznanju, jako obradovalo.
"Tadašnji kormilar BiH Fuad Muzurović, jedan veliki čovek i trener, šokirao me ponudom. Iskreno mu se zahvaljujem i ovim putem zbog ukazanog poverenja, ali nisam mogao da prelomim. Taj angažman bi mi sigurno podigao cenu, ali Srbija je moja zemlja i nje se nikad ne bi odrekao", kaže Žilić.
Podrška Đukiću
Zbog toga se i nada da će do kraja karijere barem jedanput obući dres nacionalne selekcije, možda baš kod novog selektora "orlova" Miroslava Đukića, koga poznaje iz igračkih dana, kada je Žilić bio na početku, a Đuka završavao reprezentativnu karijeru.
"Zasad nema poziva, ali svim srcem navijam za Đukine momke, i želim im sve najbolje na Olimpijadi u Pekingu i u kvalifikacijama za SP 2010. u Južnoj Africi. Medjutim, iskreno govoreći nisam optimista. Veoma cenim Đukića koji je nesumnjivo odličan stručnjak, što je i dokazao u mladoj reprezentaciji i Partizanu, ali mislim da mu predstoji jako težak posao, prvenstveno zbog svega što se dešavalo u poslednje vreme. Mislim na previranja u FSS, bekstvo bivšeg predsednika Zvezdana Terzića, hapšenje Dragana Džajića i druge ružne stvari".
Prema njegovim rečima, glavni nedostatak Srba, u odnosu na recimo Hrvate, nije kako mnogi tvrde manjak "nacionalnog ponosa", već činjenica da "kockasti" uspevaju da sakriju sav "prljav veš" u i oko reprezentacije, dok to nije bio slučaj u dosadašnjim okupljanjima naših igrača pod vodjstvom Petkovića, ali i Havijera Klementea.
"Đukić je, uveren sam, kadar da sve te ružne stvari u reprezentaciji drži u svojim rukama. Poznajem ga desetak godina, ima 'šlifa' da mnoge zvezdice iz reprezentacije spusti i podredi jednom cilju, a to je plasman na Mundijal. Medjutim, problem su stvari izvan ekipe, u FSS i sve što sam prethodno pomenuo, na koje ne može da utiče. Doduše, nije dobro krenuo nerešenim dvobojima sa Makedonijom i Kinom, ali ako i ne bude uspešan u ovom ciklusu, treba mu dati šansu u narednom. Mada kod nas u slučaju najmanjeg neuspeha uvek se traži 'glava' selektora", podvukao je golman Riječana.
Osim toga, Žilić kao razloge hrvatskog reprezentativnog uspeha vidi i u odličnom stručnjaku Slavenu Biliću, bez koga "vatreni" sigurno ne bi dva puta pobedili Englesku u kvalifikacijama za EURO 2008.
"Zasluge za uspeh Hrvatske u najvećem delu leže u selektoru Biliću, koji je uspeo da spoji mladost i iskustvo, te vrlo profesionalno drži konce u svojim rukama. Takodje, iako je po rejtingu UEFA, njihova liga slabija od srpske (Srbija 21. Hrvatska 27), ovde igrači duže ostaju u svojim klubovima, barem nekoliko sezona, pa tek kasnije idu u inostranstvo. Primer Luke Modrića dovoljno govori. Iz Crvene zvezde ili Partizana, igrači napuštaju zemlju sa 18 godina. Čini mi se da je Partizan prodao Fiorentini mladog Crnogorca Stevana Jovetića, iako je tek postao punoletan. Tako se ne može graditi nekakav veliki uspeh".
"Zasad nema poziva, ali svim srcem navijam za Đukine momke, i želim im sve najbolje na Olimpijadi u Pekingu i u kvalifikacijama za SP 2010. u Južnoj Africi. Medjutim, iskreno govoreći nisam optimista. Veoma cenim Đukića koji je nesumnjivo odličan stručnjak, što je i dokazao u mladoj reprezentaciji i Partizanu, ali mislim da mu predstoji jako težak posao, prvenstveno zbog svega što se dešavalo u poslednje vreme. Mislim na previranja u FSS, bekstvo bivšeg predsednika Zvezdana Terzića, hapšenje Dragana Džajića i druge ružne stvari".
Prema njegovim rečima, glavni nedostatak Srba, u odnosu na recimo Hrvate, nije kako mnogi tvrde manjak "nacionalnog ponosa", već činjenica da "kockasti" uspevaju da sakriju sav "prljav veš" u i oko reprezentacije, dok to nije bio slučaj u dosadašnjim okupljanjima naših igrača pod vodjstvom Petkovića, ali i Havijera Klementea.
"Đukić je, uveren sam, kadar da sve te ružne stvari u reprezentaciji drži u svojim rukama. Poznajem ga desetak godina, ima 'šlifa' da mnoge zvezdice iz reprezentacije spusti i podredi jednom cilju, a to je plasman na Mundijal. Medjutim, problem su stvari izvan ekipe, u FSS i sve što sam prethodno pomenuo, na koje ne može da utiče. Doduše, nije dobro krenuo nerešenim dvobojima sa Makedonijom i Kinom, ali ako i ne bude uspešan u ovom ciklusu, treba mu dati šansu u narednom. Mada kod nas u slučaju najmanjeg neuspeha uvek se traži 'glava' selektora", podvukao je golman Riječana.
Osim toga, Žilić kao razloge hrvatskog reprezentativnog uspeha vidi i u odličnom stručnjaku Slavenu Biliću, bez koga "vatreni" sigurno ne bi dva puta pobedili Englesku u kvalifikacijama za EURO 2008.
"Zasluge za uspeh Hrvatske u najvećem delu leže u selektoru Biliću, koji je uspeo da spoji mladost i iskustvo, te vrlo profesionalno drži konce u svojim rukama. Takodje, iako je po rejtingu UEFA, njihova liga slabija od srpske (Srbija 21. Hrvatska 27), ovde igrači duže ostaju u svojim klubovima, barem nekoliko sezona, pa tek kasnije idu u inostranstvo. Primer Luke Modrića dovoljno govori. Iz Crvene zvezde ili Partizana, igrači napuštaju zemlju sa 18 godina. Čini mi se da je Partizan prodao Fiorentini mladog Crnogorca Stevana Jovetića, iako je tek postao punoletan. Tako se ne može graditi nekakav veliki uspeh".
Uvek za regionalnu ligu
Na pitanje kako unaprediti srpski fudbal, i da li bi podržao ideju regionalne lige, po uzoru na košarkašku NLB, Žilić naglašava da bi takvo takmičenje sigurno vratilo atraktivnost, i navijače na tribine, ali dodaje da bi time trebalo da se pozabave stručnjaci iz svih oblasti, ekonomisti, sociolozi...
"Pre dve godine sam podržao ideju stvaranja regionalne fudbalske lige, ali i tada i sada mislim da su huligani na svim stranama najveća prepreka realizaciji te ideje. Drugo je pitanje, šta bi mi dobili, a šta izgubili u tom takmičenju. Time treba da se bave eksperti. Jedno je sigurno, liga bivše Jugoslavije je bila neuporedivo kvalitetnija. Osim klubova 'velike četvorke' bilo je još mnogo timova poput, Sarajeva, Željezničara, Veleža, Olimpije, Vardara, Rijeke... koji nisu lagano gubili utakmice".
Žilića ugovor za "fiumane" veže još jednu sezonu, ali još uvek nije siguran hoće li ovog leta ostati ili napustiti Rijeku, tačnije Opatiju, gde živi sa suprugom i dvoje dece.
"Sačekajmo prvo kraj sezone pa ćemo videti šta i kako dalje. Još uvek imamo šansu da se domognemo Kupa UEFA, iako očekivati bodove protiv Dinama na Maksimiru, nije realno. 'Modri' će želeti da pobedom proslave titulu, a osim toga oprašta se Modrić, tako da će biti jako teško. Ipak, čak i u slučaju poraza imamo šansu da kroz Intertoto Kup izborimo nastup u Evropi".
Njegove godine, sugerišu da se nalazi u zenitu igračke karijere, međutim Žilić podvlači da nema nameru da ide u penziju sve dok se, kako navodi, oseća kao mladić.
"Imam 34 godine, ali u svetu ima mnogo primera da golmani brane i u četvrtdesetoj. Ne daj Bože neke povrede, ali dokle god mogu da branim na visokom nivou, odnosno onom koji mene zadovoljava, neću da 'kačim kopačke o klin'. A sad, gde bih voleo da završim karijeru, pa naravno u jednom od naša dva najveća kluba, ali o tome je iluzorno govoriti. Moguće je da se jednog dana vratim u Srbiju i kao trener, ali ponavljam, dokle god se osećam kao mladić neću prekidati karijeru", zaključio je Žilić, koji je na vrlo zanimljiv način ušao i u istoriju hrvatskog fudbala.
"Pa osim što sam prvi Srbin iz Srbije, koji je zaigrao u HNL-u, ušao sam u istoriju kao prvi golman, koji je zatresao mrežu otkako postoji ova liga, i to iz igre. Bilo je to u Kupu na lokalnom derbiju sa četvrtoligašem Konavlama, na vrlo 'vrućem terenu', gde sam u sudijskoj nadoknadi glavom doneo pobedu i spasao svoj tim velike bruke", otkrio je Žilić.
(Nebojša Šatara, MONDO)
"Pre dve godine sam podržao ideju stvaranja regionalne fudbalske lige, ali i tada i sada mislim da su huligani na svim stranama najveća prepreka realizaciji te ideje. Drugo je pitanje, šta bi mi dobili, a šta izgubili u tom takmičenju. Time treba da se bave eksperti. Jedno je sigurno, liga bivše Jugoslavije je bila neuporedivo kvalitetnija. Osim klubova 'velike četvorke' bilo je još mnogo timova poput, Sarajeva, Željezničara, Veleža, Olimpije, Vardara, Rijeke... koji nisu lagano gubili utakmice".
Žilića ugovor za "fiumane" veže još jednu sezonu, ali još uvek nije siguran hoće li ovog leta ostati ili napustiti Rijeku, tačnije Opatiju, gde živi sa suprugom i dvoje dece.
"Sačekajmo prvo kraj sezone pa ćemo videti šta i kako dalje. Još uvek imamo šansu da se domognemo Kupa UEFA, iako očekivati bodove protiv Dinama na Maksimiru, nije realno. 'Modri' će želeti da pobedom proslave titulu, a osim toga oprašta se Modrić, tako da će biti jako teško. Ipak, čak i u slučaju poraza imamo šansu da kroz Intertoto Kup izborimo nastup u Evropi".
Njegove godine, sugerišu da se nalazi u zenitu igračke karijere, međutim Žilić podvlači da nema nameru da ide u penziju sve dok se, kako navodi, oseća kao mladić.
"Imam 34 godine, ali u svetu ima mnogo primera da golmani brane i u četvrtdesetoj. Ne daj Bože neke povrede, ali dokle god mogu da branim na visokom nivou, odnosno onom koji mene zadovoljava, neću da 'kačim kopačke o klin'. A sad, gde bih voleo da završim karijeru, pa naravno u jednom od naša dva najveća kluba, ali o tome je iluzorno govoriti. Moguće je da se jednog dana vratim u Srbiju i kao trener, ali ponavljam, dokle god se osećam kao mladić neću prekidati karijeru", zaključio je Žilić, koji je na vrlo zanimljiv način ušao i u istoriju hrvatskog fudbala.
"Pa osim što sam prvi Srbin iz Srbije, koji je zaigrao u HNL-u, ušao sam u istoriju kao prvi golman, koji je zatresao mrežu otkako postoji ova liga, i to iz igre. Bilo je to u Kupu na lokalnom derbiju sa četvrtoligašem Konavlama, na vrlo 'vrućem terenu', gde sam u sudijskoj nadoknadi glavom doneo pobedu i spasao svoj tim velike bruke", otkrio je Žilić.
(Nebojša Šatara, MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.