Bio je Van Bastenov miljenik. Zatim je zadivio Ruja Koštu u Benfiki do te mere da mu je legendarni Portugalac uručio svoju "desetku" i označio ga kao legitimnog naslednika na terenu.

Šteta što je Žorž Žezus imao drugačije poglede na fudbal. U njegovoj varijanti 4-4-2 nije bilo mesta za virtuoza iz Obrenovca. Spakovao je kofere i krenuo u evropsko putešestvije: Majnc, Sautempton, Anderleht...

Prošlog leta obreo se u Sampdoriji.

"Nedostaju mi još samo Francuska i Španija pa da zaokružim priču sa 'ligama petice'", kaže Filip Đuričić na početku razgovora sa našim kolumnistom Nebojšom Petrovićem i ne krije želju da jednog dana zaista zaigra u Ligi 1 ili Primeri.

"Anderleht je ostavio na mene najjači utisak. Sve mi se dopalo u Briselu, klub je sjajno organizovan i žao mi je što nismo našli zajednički jezik za nastavak saradnje", priznao je.

Sada je i definitivno fudbaler Sampdorije. Na insistiranje trenera Đampaola, rukovodsto je poslalo Pedra Pereiru u Lisabon i otkupilo ugovor srpskog internacionalca, tako da ne mora više da nastupa sa natpisom "pozajmljen" iznad glave, što je uvek i svuda otežavajuća okolnost.

"Veoma čudna situacija. Isti taj trener u početku nije ni računao na mene. Govorio je da sam mu tek četvrta opcija u timu, a posle samo četiri meseca tražio je da me kupe po bilo kojoj ceni. Nisam ni ja očekivao takav epilog. Da kucnem u drvo i da ne malerišem. Krenulo je kako treba".

Naročito u poslednja dva kola. Srbin je oba puta ušao sa klupe i promenio ritam utakmice. Protiv Bolonje je bio idejni tvorac trećeg uzastopnog trijumfa u prvenstvu…

"To je uspelo samo Juventusu, Napoliju i Romi. Svakako da nam pobednički niz uliva samopouzdanje", rekao je i okrenuo se narednim izazovima.

"U nedelju nam dolazi Kaljari, a posle toga Sasuolo i Palermo, nema razloga da sumnjamo u nastavak serije. Pregrmeli smo težak period, na sedam mečeva bez pobede u Seriji A nadovezala se i eliminacija iz Kupa. Bog nas je pogledao u duelu sa Romom, postigli smo dva gola u finišu susreta i ta pobeda nam je dala krila", rekao je i konstatovao:

"Dobio sam šansu protiv Milana i Bolonje i oba puta bio igrač utakmice".

Đuričić je u tim mečevima igrao u prepoznatljivom stilu: vrhunski pregled igre, brzo razmišljanje, pravovremeni pas. U više navrata imao je potez koji je lomio protivničku odbranu. Najpre u sredini terena, kasnije po boku. Odatle je i stigla asistencija Čehu Šiku za pobedonosni gol.

"Đampaolo forsira sistem 4-4-2 u rombu i ja sam daleko od gola, dalje nego inače. Iskreno, prija mi jer je lopta više u mojim nogama. Naravno da bih voleo da dolazim češće u zonu šuta. Asistencija mnogo znači, ali gol je gol. Najlepši osećaj na svetu", priznao je.



Biće prilike. Za sada svega devet mečeva u prvenstvu i dva u Kupu, sve na kašičicu. "A singioco", kažu Italijani. Ne tako davno, Fića bi izgubio nerve, odbrusio treneru i krenuo u novu avanturu.

"Naoružao sam se strpljenjem i shvatio da u nekim trenucima moram mudrije da reagujem. Nekoliko puta sam bio van protokola, ali nisam gubio volju. Radio sam još napornije na treningu i Đampaolo je prepoznao trud. Postojala je šansa i da napustim Sampdoriju, ali sam rešio da zapnem iz petnih žila i pokažem svima da imam kvalitet. Nije bilo lako izboriti se za mesto pored toliko konkurenata za moju poziciju u timu".

Mala bara, puna krokodila: Alvarez, Fernandez, pa stari prijatelj iz Anderlehta Praet, čak i Patrik Šik, jedno od otkrovenja šampionata, po vokaciji napadač, ali u tom trenutku prikladnije rešenje u veznom redu.

A, Đuričić? Kao i svi sa statusom "pozajmice", dugo je bio poslednja rupa na svirali. Slali su ga i na beka, da popunjava rupe tokom treninga.

Sve do…

"Derbija dela Laterna! Nezaboravan doživljaj", prisetio se debija.

"Bila mi je to prva, pa gradski derbi. Atmosfera nije na nivou meča Zvezda-Partizan, ali je svakako poseban osećaj. Velika je tradicija dva kluba, ali i ogromna netrpeljivost. Namestilo se da pobedimo i navijači su narednih 15 dana slavili na ulicama Đenove. Nije mala stvar biti deo tako velikog spektakla. Makar i ta tri minuta, koliko sam proveo na terenu".



Odmah zatim Juventus. Nešto duže u igri - 16 minuta. Ali sa znatno tužnijim epilogom.

"Izgubili smo 4:1. Juve je ubedljivo najjači tim u Seriji A i mislim da je trka za titulu već završena. Roma je zasluženo druga, a Napoli će treći da prođe kroz cilj. Inter i Lacio idu u Ligu Evrope", iskoristio je Đuričić ovo pitanje da iznese svoje viđenje i progonzira ishod šampionata.

Dakle, ništa od Mihinih evropskih ambicija sa Torinom?

"Nisam se dugo čuo sa Sinišom. Videli smo se na kratko kada su gostovali ovde na Marasiju. Nema tu šta puno da se kaže - čovek zna znanje. Radi sjajno i predviđam mu vrhunsku karijeru. Torino je deveti, ali nikada pre Mihe nisu igrali tako atraktivan i efikasan fudbal. Drago mi je što su u dobroj formi, mada bih voleo da uspore malo jer imamo zadatak da ih prestignemo u narednih nekoliko kola".

Đuričić je sa Mihajlovićem, iako mu je u reprezentaciji često menjao uloge, imao znatno drugačiji odnos nego sa Žezusom iz Benfike.

Kod Mihe je morao da se pomiri sa ulogom "lažne devetke". I opet bi, kada bi dobio poziv. Za državu se ne pita "zašto", već "gde" i "kada".

"Razmišljam korak po korak. Sada sam siguran da se ne bih ljutio ni na Đampaola ukoliko me ponovo skloni sa nekih mečeva. Izvukao sam pouke iz bliske prošlosti", priznaje Đuričić.

"Rad se uvek isplati i verujem da ću dobiti šansu koju zaslužujem. U tom slučaju ni reprezentacija neće biti daleko. Ne bih imao ništa protiv da se Srbija plasira u Rusiju, a da ja ne budem na spisku. Imamo veoma tešku grupu. Pokazali smo u prve četiri utakmice da smo najkvalitetnija ekipa, ali moramo da budemo oprezni. Tek predstoje mečevi odluke. Umeli smo ranije da zabrljamo protiv autsajdera, tako da Gruziju treba shvatiti maksimalno ozbiljno. Da prvo to preguramo, pa ćemo posle razmišljati o plasmanu na Svetsko prvenstvo".



Filip i kroz izjave deluje zrelije, odaje utisak stabilnog momka koji je doneo najvažniju životnu odluku. Sada - nema nazad, Smpdorija ne sme da bude još jedna usputna stanica.

"U Benfiki je pritisak bio neizdrživ. Od samog starta je krenulo loše, nisam se adaptirao ni na klub, ni na navijače. Imao sam totalno druga očekivanja u odnosu na ono što me je zateklo po dolasku u Lisabon. Već posle nekoliko meseci počeo sam da razmišljam o promeni sredine. Sad mi je glava konačno na mestu. Mogu da se opustim i potpuno se posvetim fudbalu. Doduše, sada sam i tri godine stariji, pa umem da se nosim sa pritiskom".

I može konačno da daje izjave za medije. Oslobodio se Benfike i nerazumne prakse portugalskog kluba. Nema više komplikovane procedure zakazivanja intervjua.

"Zato sam i otvorio dušu. Italijani su totalno opušteni za razliku od Portugalaca. O čemu god da govorimo, niko se neće naljutiti".

Filip Đuričić (Sampdorija) za MONDO: O Benfiki, Žezusu, Mihajloviću...
MN Press 



Čak i ako se pomene druženje sa večitim rivalima?

"Stvorili smo malu koloniju u Đenovi. Ima tu i Hrvata i Makedonaca. Družimo se i mnogo vremena provodimo zajedno. Nismo do sada imali nijednu neprijatnu situaciju. Pandev mi je prvi komšija. Đenova igra bolje nego prošle sezone, mada se u poslednje vreme nalazi u krizi rezultata. Lazović i Ninković pružaju odlične partije i to me raduje. Nadam se da navijači Sampdorije neće čitati ovaj intervju, ali oni su naši i ja kad god mogu navijam da pobede".

Onako... iskreno, bez trunke zavisti, dečački. Tu se nije promenio. Isti je onaj klinac iz Obrenovca koji u dresu Radničkog miluje loptu po blatnjavom terenu na Vašarištu maštajući da jednog dana postane Zidan. Ili bar Kaka.

"Odrastao sam, ali su idoli ostali isti. Zi-zu je legenda, a Brazilac je za mene najbolji igrač svih vremena".

Možda je Milan sledeća destinacija? Neka čekaju Francuska i Španija. Nije se Fića džabe naoružao strpljenjem.