Nemanja Vidić je pre nešto više od tri i po godine odlučio da označi kraj svoje igračke karijere. Sada, kada su se stvari slegle, legendarni srpski defanzivac je razgovarao za britanski "The Athletic" o napadačima koji su promenili njegovu karijeru.
U dugačkom razgovoru sa Endijem Mitenom, novinarom koji godinama pomno prati Mančester junajted, nekadašnji kapiten tog kluba imao je šta da kaže o protivnicima sa kojima se suretao, šta je od koga naučio i sa kime se sve mučio iz različitih razloga.
Na samom početku razgovora, momak iz Užica je istakao svoj karakter, kao nešto što mu je pomoglo u karijeri.
"Ne smeta mi da stvari radim na teži način. Pogledajte me kao igrača. Mislite li da je bilo lako igrati u Beogradu kada je moja zemlja bila bombardovana? Ili kada su bombe padale u mom rodnom gradu blizu moje porodice? Ili odlazak u Rusiju kada sam bio mlad?"
Na pitanje ko je bio prvi igrač protiv kojeg je igrao, a da je pomislio "e, ovo je teško", Vidić je imao spreman zanimljiv odgovor.
"Oliver Birof. Igrao je za Kjevo, a ja sam imao 19 godina i nastupao sam za Crvenu zvezdu. Bio je veliki igrač, najbolji strelac u Seriji A. Moj posao je bio da ga zaustavim i odradio sam dobar posao. Igrali smo 0:0 na svom terenu i pobedili 2:0 u gostima, u prvom kolu Kupa UEFA. On je bio odličan u vazduhu i morao sam da pokažem koliko sam dobar. Bio je snažan, a ja sam bio dete. Znao je kako se da se kreće i bio je inteligentan", napominje Vidić.
Drugi igrač kojeg je istakao bio je Filipo Inzagi.
"Italija u Napulju, igramo sam za Srbiju 2002. godine (tada se zemlja i dalje zvala Jugoslavija, prim.aut). Imali su Totija, Del Pjera, Nestu i u takvim mečevima znate da će oni dominirati. Važila je reputacija za Napulj da su navijači glasni i zastrašujući, ali kada ste igrali za Zvezdu, ne mogu vas uplašiti. Možda samo prvih deset minuta na Seltik parku... U Napulju sam čuvao Filipa Inzagija. Nije bio odličan na lopti, igrač koji će vas predriblati, ali u šesnaestercu je bilo najteže držati oko na njega. Imao je najbolje kretanje, uvek je bio na pravom mestu."
Kako onda zaustaviti takvog igrača?
"Teško je reći. Morate da imate osećaj za prostor. U šesnaestercu nije sve u snazi, već u pozicioniranju. Mislim da su pozicioniranje i tajming bili moje najveće vrline. Bilo je bržih od mene i koji su skakali više od mene, ali ja sam imao tajming. Igrali smo 1:1 protiv Italije i posle te utakmice sam osetio da ljudi govore "Ovaj igrač bi mogao da nastupa za najjače timove Evrope."
Vidić je razgovarao i o svom periodu u Spartaku u Moskvi i kako mu je igranje u Rusiji pomoglo, kao dobra odskočna daska pred odlazak u najjače lige Evrope. Pominjao je brzinu Andreja Aršavina i talentovanog Vagnera Lava, da bi se potom usredsredio na dolazak na Ostrvo.
"Moje prvo iskustvo u Engleskoj je bio Piter Krauč. Bilo je "Šta ću sad sa njim?" Onda sam video Krega Belamija pored, koji je bio vrlo brz. Utrčavao bi u prazan prostor. Krauč bi skakao u vis. Nikada nisam video da se tako igra fudbal. Nikada nisam igrao protiv klasične "devetke" koji je uz sebe imao vrlo brzog igrača. Bila je to teška utakmica, igrao sam pored Vesa Brauna i izgubili smo 1:0."
Razgovor nije mogao da prođe bez spominjanja Didijea Drogbe. Vidić ga je još ranije istakao kao jednog od najtežih igrača protiv kojih je igrao.
"Drogba je bio sjajan, vrlo inteligentan i "uvlačio" bi se u glavu defanzivcima. Bio je jak, ali je i razmišljao unapred. Svoju snagu je dobro koristio. Drogba bi bio uz vas ceo meč i bio bi još bolji da nije imao toliko povreda. Bilo je teško zaustaviti ga. Igrao sam protiv njega kada smo obojica bili na vrhuncu", rekao je i potom se osvrnuo na finale Lige šampiona 2008. u Moskvi, kada su njih dvojica imali "svoj momenat".
"Drogba je hteo da me udari tokom te utakmice. Isprva sam pomislio šta to radi, a onda sam krenuo ka njemu. Bio sam glup, a bio je i on. On je dobio crveni karton. Video sam ga deset godina kasnije u Moskvi, tokom Svetskog prvenstva. Rukovali smo se i pozdravili. Poštovao sam ga kao fudbalera i čoveka. Terali smo jedan drugog da budemo bolji."
Raul se najbolje kretao. Vrlo je pametan. Tada sam se prvi put susreo sa igračem koji stoji iza defanzivaca. Čekao bi iza i onda bi se vratio iz ofsajda da uzme loptu.
Vidić napominje da je za svakog štopera bitno da ima svog partnera i u probrano društvo stavlja Mladena Krstajića, Nenada Lalatovića i Rija Ferdinanda.
Na pitanje "Fernando Tores ili Serhio Aguero", Vidić je ponudio zanimljivo viđenje o Argentincu.
"Aguero na primer izgleda kao da nije zainteresovan za igru na terenu, a onda bi napravio sprint - bum! Ubeđen sam da je on bio rođen kao štoper, jer zna gde će lopta doći i gde može da napadne. U šesnaestercu ima nisko težište i to mu pomaže u promeni pravca. Brzo šutira. Igrao sam protiv njega kada su nas dobili 4:1 u onoj sezoni sa Dejvidom Mojesom. To je bila moja najgora utakmica za Junajted", priseća se nekadašnji kapiten Crvenih đavola.
Mančester junajted je 2009. imao priliku da postane prvi klub u novom formatu Lige šampiona koji je odbranio trofej, ali na kraju nisu uspeli. Razlog je bila Barselona Pepa Gvardiole.
"Barselona se više plašila nas, nego mi njih. Imali su sjajan tim i bili su bolji od nas. Mesi je kod Gvardiole počeo da igra u sredini i ceo tim je igrao za njega. Postao je nepredvidljiviji nego kad je bio na krilu. Teško je priznati, ali bili su bolji. Mi smo imali sjajan tim te 2009. i mogli smo bolje. Rim je bio ključan za Gvardiolinu Barselonu", zaključuje Vidić.