Najbogatija liga sveta bi mogla da ima sličnu borbu za trofej kao prošlog proleća, ali jednu sezonu ne čine dva tima.
Uvodni deo Premijer lige je za nama. Prošlo je šest kola i sada se stvari polako zahuktavaju. Broj odigranih mečeva je dovoljno mali da kažemo da je još uvek rano predviđati gde će ko završiti, ali i dovoljno velik da možemo da izvlačimo određene zaključke.
Zato je utisak da će ova sezona Premijer lige, ukupno gledano, biti zanimljivija i bolja od prošle.
Da, trka za trofej u kojoj se dva tima bore do poslednjeg minuta sezone pritom obarajući rekorde po broju osvojenih bodova teško da će biti nadmašena. Ipak, u ligi se pored Mančester sitija i Liverpula nalazi još 18 timova.
"Velika šestorka" je slabija nego prošle godine
Vrlo rano tokom sezone - za neke čak i pre nego što se lopta zakotrljala širom Ostrva - postalo je jasno da će se Mančester siti i Liverpul ponovo boriti za trofej. Posle ukupno devet sati fudbala, taj utisak se nije menjao, ali je nedvosmisleno postalo jasno da će takozvana "velika šestorka" biti slabija nego prošle godine.
Naznake toga dobili smo ovog proleća, kada su se Totenhem, Čelsi, Arsenal i Mančester junajted "utrkivali" ko će pre da se kvalifikuje za Ligu Evrope. Leto nije mnogo toga promenilo.
Spursi su u nekom svom limbu (više reči o tome kasnije), Čelsi prolazi tranziciju sa Frenkom Lampardom i bez prava na dovođenje igrača, dok su "tobdžije" i "đavoli" u konstantnom stanju haosa.
Samo jedan gol koji su postigli igrači Čelsija nije bio delo izdanka njihove akademije - Ngolo Kante protiv Liverpula proteklog vikenda.
Lampardova ekipa je izgubila Edena Azara i to je dovoljan argument, ali je njih daleko interesantnije gledati ove godine nego pod Mauricijem Sarijem. Lampard je daleko od savršenog trenera, naročito ovako rano u njegovoj karijeri, ali napadačka igra sa Tamijem Abrahamom i Mejsonom Mauntom je donela mladalački polet.
Čelsi će i dalje u mnogo čemu biti naivan, što za neutralne posmatrače nije nužno loše.
O Mančester junajtedu i njihovom predvidivom napadu smo pisali pre par dana, a remi protiv Ročdejla u Liga kupu (i pobeda na penale) još jedan su pokazatelj da timu Olea Gunara Solskjera nedostaje kvalitet u napadu, na sredini i na klupi. Lep učinak za silno utrošeni novac?
U Arsenalu Unaji Emeri i dalje ne uspeva da pronađe način na koji će njegova ekipa igrati. Ostali su im problemi od prošle sezone - neizbalansiranost u kvalitetu odbrane i napada - pa će njihovi navijači i ubuduće često biti frustrirani.
To što je "šestorka" ukupno slabija nego pre moglo bi da bude interesantno i zbog trke za Ligu šampiona, ali i zbog timova koji se nadaju da mogu da razbiju taj "monopol" najbogatijih.
Novajlije pokazuju hrabrost
Iz Čempionšipa su pristigli Aston Vila, Šefild junajted i Norič. Prvi od tri tima je svoju hrabrost pokazao na sličan način kao i Fulam prošle godine - trošenjem oko 100 i više miliona evra - dok preostala dva to čine na terenu.
Ni "oštrice" ni "kanarinci" nisu previše zagledali u svoj instant povećani bankovni saldo, već su rešenja tražili na drugačiji način.
Norič je već pokazao i protiv Mančester sitija i Liverpula da ih ne zanima ko je sa druge strane i da planiraju da igraju na svoj način. Njihov agresivni presing nekad donosi, a nekad i odnosi mnogo, baš kao u ta dva susreta.
Šefild i Norič su već ostvarili po 2 pobede, isto koliko i Čelsi, Totenhem i Mančester junajted.
Ipak, u Noriču su spremni da "poginu" od svog mača. Drže se ideala Danijela Farkea i oni su jedna od "must watch" ekipa ove sezone. To su bili u prvih šest kola, nema razloga da tako i ne ostane. Uostalom, ako vam je potreban razlog za zabavu, Temu Puki je jedan prilično dobar.
Šefild, sa druge strane, igra neki svoj fudbal. Kris Vajlder je konačno dobio priliku da se dokaže i u Premijer ligi i njegov tim je pokazao da će biti drugačiji od ostalih.
U formaciji 3-5-2 su uveli novinu da bočni štoperi odlaze visoko po bokovima i menjaju mesta sa krilnim bekovima, što je timove poput Kristal Palasa i Evertona itekako uspelo da zbuni.
Prošle sezone je Fulam bio u potpunom rasulu od početka do kraja sezone, a Hadersfild daleko najslabiji tim lige. Zato su ovosezonske novajlije još jedan "plus" u odnosu na 2018/19.
Šta će biti sa "izazivačima"?
U engleskim medijima su se pred početak sezone pominjala tri tima kao potencijalni izazivači "velike šestorke", ekipe koje bi mogle da se ušunjaju do najviših pozicija - Lester, Everton i Vulverhempton.
Već sada je postalo jasno koji od ta tri tima bi zapravo to mogao da učini. "Lisice" Brendana Rodžersa su daleko najbolje počele sezonu i posle uzbudljivog leta, njih bi mogla da očekuje i vrlo uzbudljiva sezona.
Prvi poraz su upisali protiv Mančester junajteda, ali su remizirali sa Čelsijem i savladali Totenhem. Uz to su preskočili obe prepreke u Liga kupu i dosta je pozitivnih stvari u tom timu.
Lester ima jedan od najmlađih timova lige - prošle godine su bili ubedljivo prvi po broju minuta koje su na terenu proveli igrači do 23 godine - i to je sasvim dovoljno da ih zapazite. Džejms Madison praktično "pleše" ove sezone, na krilima silnih vesti da ga veći engleski klubovi već prate.
Vezni red je pojačan zvaničnom kupovinom Jurija Tilemansa i dovođenjem Denisa Prata iz Sampdorije, dok se mladi Hamza Čuduri ne ističe samo svojom frizurom već i talentom. Jedino što bi moglo da zabrinjava je igra Ajozea Pereza, plaćenog čak 30 miliona evra.
No, Everton i Vulvsi nisu u tako dobroj situaciji. Marko Silva je na Mersisajdu već pod pritiskom, a kako i ne bi, kada njegov tim ni posle tri prelazna roka na terenu ne izgleda dovoljno dobro. "Karamele" i dalje imaju defanzivnih problema koji Silvu prate u gotovo svakom klubu, a upisana su i dva poraza protiv novopridošlih premijerligaša.
Vulsi imaju problem zvani "Liga Evrope" i koliko god da se očekivalo da oni ne budu poput Barnlija prošle sezone, za sada se muče igranjem na dva velika fronta. Osim poraza od Brage na svom terenu, Vulvsi nemaju pobedu u prvenstvu, već samo četiri remija i dva poraza.
Ekipa Nuna Espirita Santa je uglavnom delovala umorno i defanzivna struktura tima nije onako čvrsta kao ranije. Samo su tri tima ove sezone kreirala manje šansi od Vulvsa, pa će biti vrlo itneresantno videti kako Portugalac namerava da reši te probleme igrajući u ritmu četvrtak-nedelja.
Totenhem je propustio trenutak
Lako je sada reći da su "pevci" tokom leta mogli da naprave svojevrsni reset, ali sada su nam i određene stvari unutar kluba daleko poznatije nego tada. Maurisio Poketino je posle poraza od Lestera i ispadanja iz Liga kupa od četvrtoligaša Kolčestera otkrio svoje nezadovoljstvo.
"Kada imate nesređenu ekipu uvek je teško i gubite vreme, a onda vam je potrebno vreme da nadoknadite vreme koje ste izgubili. Mi smo sada u takvoj situaciji. Možda je naša igra dobra, ali nam je potrebno više energije zajedništva, a ne da imamo različite planove u ekipi", naveo je nedavno Argentinac u razgovoru za "BBC".
Konkretno, određeni igrači - pre svih Kristijan Eriksen - nisu bili srećni što su ostali deo kluba, a to se moglo donekle naslutiti letošnjim pisanjima medija.
Spursi sada rizikuju da ostanu i bez Poketina i nekolicine najvažnijih igrača, umesto da je tokom leta bar napravljen određen rez. Da je Eriksen otišao, to bi bio veliki udarac za ekipu - videli smo to svaki put kada Danac nije na terenu - ali bi se bar izbeglo ovakvo narušavanje hemije tima.
Totenhemu već godinama nedostaju pravi lideri u timu, a priča se i o nezadovoljstvu Jana Fertongena, Tobija Alderverelda i Serža Orijea. Šta se zapravo dešava "iza kulisa" ne možemo tačno da znamo, ali su svi ovi "ispodpovršinski" problemi učinili da finale Lige šampiona deluje kao da je daleko dalja prošlost od ova nepuna četiri meseca.
Do kraja su ostala još čak 32 kola i prva ozbiljnija kriza u klubu je na pomolu posle duže vremena. Kako će se "pevci" sa time izboriti na terenu i van njega? Hoće li po prvi put posle pet godina napustiti mesta koja vode u Ligu šampiona?