„Moja snaga je to što sam svestan da nisam najveći talenat, da tehnički nisam najbolji, ali sam učio da ljudi koji mnogo rade i pametno rade."
Neven Subotić je čovek koji ima mnogo toga da kaže. To su znali i u nemačkom "Kikeru", pošto je nekadašnji reprezentativac Srbije upravo sa njima razgovarao o brojnim temama, kako onih koji se tiču karijere defanzivca Union Berlina, tako i onih životnih.
Momak koji je prošao neubičajen put do vrha, od ranog odlaska u Nemačku i potom SAD, do velikih uspeha u Borusiji Dortmund, otkrio je način na koji razmišlja, kako donosi odluke i šta su mu prioriteti. Jedno je jasno - nije tipičan fudbaler.
Kao tinejdžer je otišao u Ameriku i tamo upisao koledž. Ipak, tamo se nije osećao kao svoj na svome.
„Nova sloboda koju sam iskusio u SAD sa 17 godina mi je bila impresivno iskustvo. Ali, taj stil života na koledžu nije bio za mene. Bio sam fokusiran na fudbal, želeo sam da postanem profesionalac. Zato sam napustio koledž posle jednog semestra“, objašnjava Subotić.
Vrlo mlad je njegov talenat bio primećen i tada je otpočeo uspon momka rođenog u Banjaluci.
„Na Svetskom prvenstvu za igrače do 17 godina u Peruu, upoznao sam čoveka koji je imao veze sa nemačkim klubovima i hteo je da mi organizuje probe. U leto 2006. imao sam probu u Majncu od nedelju dana, koja se rastegla na dva meseca. Hteli su pre svega mentalno da me testiraju. Dve godine kasnije već sam bio u Dortmundu“.
Subotić je po odlasku u Nemačku u dva kluba sarađivao sa Jirgenom Klopom, od ove sedmice i zvanično najboljim trenerom sveta u izboru FIFA.
„Imao sam čvrstu veru u njega. Otvorio mi je oči i pokazao mi šta je neophodno da bih uspeo na profesionalnom nivou. Imao sam osećaj da ako neko može da me dovede do toga, to je onda Klop", rekao je i nastavio o svom vremenu provedenom u Dortmundu.
„Bilo je lepih trenutaka, ali je pre svega to bilo vreme za učenje. Tu sam naučio šta je potrebno za timske uspehe. Mi smo u tunelu već vodili 2:0 protiv svakog, jer smo u svakom trenutku znali da možemo da se oslonimo jedan na drugog. Pored toga, imali smo ogroman motiv i veliki kvalitet tima."
Ipak, reklo bi se da je njegova vrlina i što mu glava "nije u oblacima".
„Moja snaga je to što sam svestan da nisam najveći talenat, da tehnički nisam najbolji, ali sam učio da ljudi koji mnogo rade i pametno rade, mogu da ostvare svoje snove. A, izazovi su mi zabavna stvar. Kao Union Berlin sada."
Kako je uopšte došlo do tog transfera u tim debitanta u Bundesligi?
"Imam ceo spisak kriterijuma koji proveravam pre nego što izaberem klub. Na njemu su razvoj kluba, kontinuitet trenerskog rada. Nemam želju da idem u klub koji menja trenera na svaka dva meseca. Bitno mi je i kakav profil igrača traži šef struke, jer ako se u taj ne uklapam, onda neću ni da idem u taj klub. Koristim više različitih izvora, da bih sklopio celu sliku: pričam sa trenerom, sportskim direktorom i sa što više igrača. I posle toga procenjujem da li je to sredina za mene. Union Berlin je jedan od retkih klubova koji se uklapao u tu celu sliku. Novac mi je tek na dnu lestvice. Najviše želim da igram", kaže reprezentativac Srbije na 36 utakmica.
Međutim, Subotić još jednom potvrđuje da ne razmišlja kao prosečan fudbaler.
„Koristim metro za prevoz, kao i hiljade građana Berlina svakog dana. Postoji mnogo stvari kojih sam se svesno odrekao u životu. Imao sam nekoliko automobila, kuću sa velikom baštom. Ali u jednom momentu sam shvatio da mi sve to smeta. Da je to zabluda. Prodao sam kuću i automobile i ta sloboda mi je sjajna. Sad mi je prednost da imam što manje toga. I od tada mogu slobodno da usmerim svoje misli ka mnogo važnijim stvarima“, objasnio je Neven Subotić.