Tog 9. oktobra 1999. godine u Zagrebu je odigrana utakmica o kojoj se i danas priča.
Hrvatska i tadašnja SR Jugoslavija (Srbija i Crna Gora) igrale su na Maksimiru kvalifikacioni meč za plasman na Evropsko prvenstvo 2000. godine u Belgiji i Holandiji.
Utakmica koja je bila mnogo više od samog sportskog događaja. Za Srbiju i Crnu Goru, koje su još vidale sveže rane od NATO bombardovanja, i u vrlo turbulentno političko vreme kada se već nagoveštavao kraj režima Slobodana Miloševića, bilo je važno da tu utakmicu ne izgube, ne samo zbog takmičarskog značaja. Za Hrvatsku, pak, takođe značajna - bila je SVE.
Hrvatski novinari su se raspisali, a glavna pioruka je bila: "Možete da izgubite bilo koju utakmicu, čak i da igrate sa Maltom nerešeno, ali ovu ne smete!".
Bio je to sudar dve fenomenalne ekipe, sastavljene od samih asova. Kada bi se od tih majstora napravio jedan tim... pa, realno je da bi se borio u finalu nekog velikog takmičenja.
HRVATSKA: Dražen Ladić, Tomislav Rukavina, Robert Kovač, Igor Tudor, Robert Jarni, Goran Jurić, Aljoša Asanović, Zvonimir Soldo, Davor Šuker, Mario Stanić, Alen Bokšić (igrali su još: Igor Bišćan, Josip Simić, Milan Rapaić). Selektor: Miroslav Blažević.
SR JUGOSLAVIJA: Ivica Kralj, Zoran Mirković, Miroslav Đukić, Goran Đorović, Siniša Mihajlović, Slaviša Jokanović, Albert Nađ, Dejan Stanković, Dragan Stojković, Predrag Mijatović, Savo Milošević (igrali su još: Dražen Bolić, Ljubinko Drulović, Dejan Savićević). Selektor: Vujadin Boškov.
Ova utakmica imala je i neke detalje koji se i danas prepričavaju.
Najpre, legendarna izjava Dejana Savićevića, današnjeg predsednika Fudbalskog saveza Crne Gore.
"Dejo" je davao izjavu ispred hotela u Zagrebu kada ga je prekinuo prolaznik, koji mu je nešto pogrdno dobacivao. Usledilo je čuveno: "Je*** te u usta, šrkbava, dođi purgeru", a kada je završio verbalno propucavanje, Savićević je nastavio da daje izjavu kao da se ništa nije dogodilo.
"Nisam bio u Zagrebu nekih 8, 9 godina, kada se desilo sve ono čudo i onaj rat... Nemam neki specijalan osećaj, obezbeđenje je na nivou, nema straha. To kako oni misle da smo mi krivi, tako i mi mislimo da su oni... To me uopšte ne interesuje i ne tangira. Ko su oni? Pa, pričamo o Hrvatima, ne o Makedoncima", rekao je Savićević, pa je krenuo u verbalni obračun sa navijačem.
Još jedan bitan detalj dogodio se na terenu.
Zoran "Bata" Mirković i Robert Jarni bili su u duelu. Mirković je pao, a sudija je dosudio prekršaj za "plave" (to je bio nadimak svih jugoslovenskih selekcija). Jarni se iznervirao, smatrao je da prekršaja nije bilo, prišao je Mirkoviću da ga vređa, a jugoslovenski defanzivac je uhvatio Jarnija za "muškost".
Mirkovićev ne baš mudar potez koštao je reprezentaciju Jugoslavije. Dobio je crveni karton, a posle meča se izvinjavao saigračima i naciji, i zahvaljivao im se što su izdržali sa desetoricom na terenu.
Kada je izlazio sa terena stadiona Maksimir", iznervirani i uvek borbeni Mirković podigao je tri prsta i pokazao ih prema domaćoj publici, koja je, naravno, bila dodatno pobesnela...
Iako je ostavio drugove na cedilu, Mirković je u očima nacije bio heroj, pa mu je skovana pesmica: "Ljubi te, Batica".
O UTAKMICI
Hrvatska je povela u 20. minutu, posle sjajne akcije Davora Šukera i realizatora Alena Bokšića. Ali, samo pet minuta kasnije, hladan tuš za hrvatske navijače na Maksimiru - Peđa Mijatović poravnava.
A onda još veći šok - u 31. minutu, najmlađi akter maksimirskog duela, Dejan Stanković svojim najneobičnijim golom u karijeri (leđima!), dovodi Jugoslaviju u vođstvo, da bi početkom drigog dela, Mario Stanić doneo Hrvatskoj izjednačenje.
Bilo je to i konačnih 2:2, a SR Jugoslavija je potom obezbedila plasman na EURO 2000.