Dok je bus sa crveno-belima polako kretao nazad ka Beogradu, bez ikakvih problema prošli smo administrativni prelaz i zaputili se u obilazak Mitrovice, pa na ručak u motel "Izvor" kod Rajkovog prijatelja Vite Jokića.
/tekst: Jovan Terzić, fotografije: Stefan Stojanović/
"Rano jutro, uranak, ja napuštam zamak..."
Heh, nažalost, danas smo mnogo daleko od junaka i vitezova o kojima u svojoj pesmi govore momci iz "Beogradskog sindikata", ali zaista smo se u sredu s prvim sunčevim zracima zaputili na Kosovo i Metohiju.
Reč je o autobusu novinara, fotoreportera i snimatelja koji su pošli na izveštavanje sa fudbalske utakmice Kupa Srbije između Trepče i Crvene zvezde.
Ona nije odigrana, ali je nas tridesetak, ipak, bez ikakvih problema stiglo do Kosovske Mitrovice.
Kako se autobus bližio administrativnom prelazu Jarinje, sve glasnije bile su priče da trećeligaš neće ugostiti srpskog šampiona u Žitkovcu, naselju opštine Zvečan, u kom inače igra kao domaćin pošto je Olimpijski stadion u Kosovskoj Mitrovici uzurpirao klub osnovan 1999. godine kao albanska verzija Trepče.
Kasnije, stadion je nazvan "Adem Jašari", po osnivaču albanske terorističke organizacije UČK.
Razlog neigranja je bio političke prirode - zabrana kosovske policije fudbalerima Crvene zvezde da uđu na teritoriju južne srpske pokrajine!
Na Jarinje smo iz Beograda stigli nešto pre podneva, dvadesetak minuta pre autobusa sa igračima i stručnim štabom crveno-belih.
Usput smo prošli grupu od stotinak Zvezdinih navijača, a po dolasku na administrativni prelaz autobus je parkiran pored puta.
"Au, sad kreće pičvajz", videvši poveću grupu kako izlazi iz autobusa, najavio je jedan od lokalca sedeći za stolom ispred usamljene kafane na stotinak metara od policijskog punkta.
Nije se, međutim, uopšte osećala tenzija.
Srpski policajci bili su vrlo korektni prema predstavnicima medija, pa i po dolasku pomenute grupe navijača, kao i još hjih pedesetak, koji su im se pridružili stigavši iz Mitrovice, Zvečana i okolnih mesta.
U međuvremenu se pojavila i ekspedicija crveno-belih.
Da nešto nije kako treba, u Kosovskoj Mitrovici najbolje se može primetiti po izuzetno velikom broju policajaca koji patroliraju gradom. U blizini mosta, sa severne strane, parkiran je bio džip sa italijanskom zastavom. Reč je o pripadnicima KFOR-a koji su zamolili da ih ne snimamo, ali je jedan od njih bio raspoložen da popriča.
"Znam da je trebalo da bude utakmica danas. Ja, inače, navijam za Lacio. Sergej je sjajan, a dobar je i Marušić", rekao je uz osmeh.
Prednjačio je džip u kom su bili generalni direktor Zvezdan Terzić i prvi čovek filijale Grafičar, Slobodan Govedarica. Posle kratkog razgovora sa policajcem, jasno je bilo da autobus neće proći.
Nekoliko pesama zajedno sa navijačima, slikanje, izjave i - nazad.
Fudbaleri su krenuli put Beograda, pošto će utakmica šesnaestine finala Kupa biti odigrana danas u 15 časova u Sportskom centru FSS u Staroj Pazovi.
Novinari su, na predlog kolege Rajka Delibašića, rođenog i odraslog u Kosovskoj Mitrovici, ipak, nastavili put.
Bez ikakvih problema prošli smo administrativni prelaz i zaputili se u obilazak Mitrovice, pa na ručak u motel "Izvor" kod Rajkovog prijatelja Vite Jokića, nekadašnjeg fudbalera Trepče i saveznog sudije.
Bila je to odlična ideja starijeg kolege.
Ne zbog sjajnih (i povećih) ćevapa, duvan čvaraka ili poljutih kiselih paprika, već zbog prilike da pojedine kolege po prvi put osete atmosferu života na otuđenoj srpskoj zemlji.
* pogledajte fotke sa ovog putovanja *
Kada je Kosovska Mitrovica u pitanju, kako to izgleda možda je najbolje opisao pomenuti Vito Jokić:
"Jesmo u getu, ali živi smo još. Nemoj' loše utiske da ponesete odavde".
I zaista, bez obzira na tešku životnu situaciju, meštani Kosovske Mitrovice spremni su da zastanu, odgovore vam na pitanje, da popričaju, nasmeju se, našale...
Bez obzira da li su se nekuda zaputili ili sede u brojnim kafićima glavne ulice (Kralja Petra), okićene srpskim zastavama, a koja se spušta direktno na most iznad Ibra koji vodi ka dosta drugačijem, nama manje poznatom, južnom delu grada i stadionu "Adem Jašari".
Tamo ćemo, možda, neki drugi put. Kad dođu bolja vremena...