/piše: Nebojša Šatara, Banjaluka - Mondo.ba/
U svakom zlu ima nečeg dobrog.
Tako je defanzivca Lacija Frančeska Aćerbija opaka bolest vratila sa stranputice u kojoj je potpuno zanemario karijeru, počeo da pije i pao poprilično nisko...
"Otrežnjenje" je došlo u vidu raka testisa sa kojim se suočio dok je nastupao u Sasuolu pre šest godina. Tada je rešio da pobedi zloćudnu bolest i vrati se onome što jedino zna i voli - fudbalu.
Od januara do marta je išao na hemoterapije, potom je operisan, a kad je sve prevazišao - ušao je u istoriju italijanskog fudbala.
Odigrao je najviše mečeva u seriji od prvog do poslednjeg minuta, bez da je zamenjen. Čak 149 puta zaredom dočekao je poslednji sudijski zvižduk na terenu, bez da je u međuvremenu počeo utakmicu ulaskom sa klupe.
"Dok sam igrao u Milanu 2012. godine, umro mi je otac i tada sam dotakao dno. Zaboravio sam da na fudbal i zbog čega igram. Počeo sam da pijem, verujte mi - popio sam sve! Znam da ovo zvuči kao paradoks, ali bolest mi je spasila život. Dobio sam motiv da se borim, da prevaziđem sve. To je bio novi početak, gledao sam na svet svet oko sebe onako kako ga ranije nikada nisam video", pričao je Aćerbi za rimsku "La Republiku".
U karijeri, Aćerbi je još branio boje Ređine, Đenove i Kjeva.
Prema njegovim rečima, ma koliko to bilo čudno, bolest mu je pomogla da prevaziđe lične probleme.
Probleme za koje misli da su ga vodili pravo u... smrt.
"Prestao sam da razmišljam o velikim stvarima, fokusirao sam se na osnovne potrebe i počeo da živim dan za danom. Međutim, tek sada imam i planove. Želim da igram do 38. godine, a zatim da postanem trener", dodao je fudbaler rimskog Lacija, koji je u međuvremenu postao i reprezentativac Italije.