Od 11 igrača koji su najviše igrali ove jeseni za Vojvodinu čak osam je i prošle godine nosilo dres Vojvodine, ali su rezultati izostali. Lalatović je ponovo izvukao maksimum od onoga što ima.
Vojvodina na poslednju reprezentativnu pauzu u 2019. godini ide sa druge pozicije u Superligi, što je promena za skoro 180 stepeni u odnosu na prošlu sezonu!
Klub iz Novog Sada "podigao" se posle bolnog poraza u Humskoj (0:4) slavivši na jednom od najtežih terena u Superligi. Mačva je poznata kao "tvrd domaćin" i stoga je Vojvodina očekivala komplikovanu utakmicu, ali još jednom se pokazalo da rani pogodak menja sve.
Bojan Matić je u 7. minutu "prelomio" utakmicu kada se lepo snašao u petercu rivala, a do kraja utakmice mreža reprezentativca Emila Rockova ostala je netaknuta.
Vojvodina je tako osvojila 33 boda iz 16 utakmica u Superligi ove sezone, koliko ima i Čukarički (meč manje) pošto je poražen u subotu od Napretka (3:1), tako da će bez obzira na rezultate u nedelju ostati prvi pratilac Crvene zvezde u šampionatu.
Interesantan je podatak da Vojvodina ima 10 pobeda u dosadašnjem toku prvenstva - što je učinak koji je imala za CELU prethodnu takmičarsku godinu od 37 utakmica.
Vojvodina je tokom jeseni 2018. godine ostvarila samo sedam pobeda, kada su je vodila tri trenera (Aleksandar Veselinović, Dragan Okuka i Radovan Krivokapić), i kada je bilo mnogo problema unutar kluba. Potom je došlo proleće, kada je bila još lošija. Klub je odlučio da Krivokapiću produži "v.d." status u stalni posao, a tek u poslednja tri kola preliminarne faze upisane su još tri pobede, dovoljne za plej-of.
Ispostavilo se da su to bile i jedine pobede "lala" tog proleća.
Tako je Vojvodina ukupno deset puta trijumfovala (osvojila ukupno 41 bod), a ove sezone će sasvim sigurno taj loš učinak popraviti pošto su u igri još 63 poena.
Značajno je podsetiti i na to da je Vojvodina vrlo kasno rešila pitanje trenera za novu sezonu jer se prolongirao izbor novog rukovodstva, a kada je poverenje konačno ukazano Vojislavu Gajiću i Nenadu Lazetiću - mogla je da počne "operacija Nenad Lalatović".
Mladi trener napustio je pripreme Nišlija i stigao na Vošine - koje su morale da počnu bez šefa stručnog štaba - i čini se da će makar do zime ekipa imati manjih problema sa fizičkom spremom.
I sam Lalatović je naglasio da njegovi igrači zbog tog propusta nisu "fit" koliko bi on želeo u ovakvom tempu kada se Superliga često igra i dvaput nedeljno, posebno za njegov sistem u kome su mu potrebni maksimalno spremni fudbaleri spremni da pomognu u visokom presingu.
Takav pad u igri osetio se u poslednjih mesec i po dana, kada je "oštrica" Vojvodine malo otupela (Voždovac, Čukarički, Javor...), ali su uprkos tome beležili dobre rezultate, koji svakako govore o ogromnom pomaku. Ipak, u ovoj sezoni Superlige gledamo nikad izjednačeniju borbu za "izlazak" u Evropu, tako da Vojvodina ne sme da "zadrema" i prepusti drugima da je preskoče.
To znači da su im tokom zimskog perioda potrebne odlične pripreme, ali i nekoliko pojačanja koja će rasteretiti glavne "igle" ekipe.
Startna postava se vrlo brzo formirala kod Lalatovića, jasno je da je Rockov na golu, da na mestima bekova prednost imaju Stojković i Devetak, dok su u srcu odbrane kao štoperski tandem odlično "kliknuli" Saničanin i novi kapiten Veselinović.
Ispred njih je najčešće uz Drinčića igrao Đurišić, a zbog važnosti po igru "stare dame", iskusni vezista je odigrao svaki meč - i to ne samo u Superligi, već i u Kupu Srbije!
Drinčić je za ekipu važan zbog kreacije iz dubine, kao i odličnog prekida, ali ove jeseni praktično da nije imao predah. Bio je potreban i protiv Zlatibora, samo je na utakmici protiv Sinđelića zamenjen, a nije tajna da bi ga Lalatović poštedeo u nekim manjim mečevima, ili izveo ranije iz igre, međutim problem je što ne postoji prava zamena za njega.
Drinčiću definitivno više odgovara kada uz sebe ima jednog zadnjeg veznog, da bi manje brinuo o tom segmentu igre, a na tom mestu Voša sem Đurišića ima tek mladog Topića i iskusnog Filipovića.
Jasno je da će na toj poziciji Voša morati da potraži pojačanja tokom zime kako bi Drinčića mogla da "očuva duže", dok je nešto manji problem u ofanzivnom delu tima. Petar Bojić se lepo uklopio u ekipu (šest asistencija), Vinsent Eze i Ognjen Đuričin su na tragu povratka stare forme, dok su doprinos dali i Gemović, odnosno mladi Nešković i Zukić u kojima leži budućnost Vojvodine.
U napadu je standardan bio Bojan Matić koji je poverenje "vratio" sa osam golova, a budi se i pozajmljeni Nemanja Nikolić koji je takođe nespreman ušao u sezonu jer ga je Partizan "precrtao" iz takmičarskog tima.
Ne bi trebalo zaboraviti i to da je Vojvodina tokom leta dovela najboljeg igrača Proletera - Nemanju Čovića - koji je doživeo tešku povredu kolena tokom priprema, a napad će svakako dobiti na svežini i kreaciji kada se on vrati na teren.
Interesantno je i da je najveći broj ključnih igrača koje smo pomenuli već igrao za Vojvodinu tokom prošle sezone, s izuzetkom Drinčića, Đurišića i Bojića, ali su rezultati izostali.
Jasno je da je Nenad Lalatović pokretačka snaga nove Vojvodine koja želi da se vrati na veliku evropsku scenu posle dve blede sezone u Superligi u kojima su bili tek sedmi i osmi, ali za to će mu biti potrebno i više - pošto se čini da sa trenutnim kadrom "udara plafon".