Dušan Tadić je posle tri utakmice pauze zaigrao za reprezentaciju Srbije.
I odmah je doprineo - njegova asistencija za Aleksandra Mitrovića u 11. minutu donela je prednost Srbiji na meču protiv Luksemburga, ali bez obzira što smo do kraja susreta postigli još dva gola, strepeli smo za pobedu protiv rivala s kojim to ne bi smeo da bude slučaj (3:2).
Umesto da smo na vreme "rešili" Luksemburg, došli smo u situaciju da pobeda nije sigurna, pa smo tako uz mnogo sreće na kraju sačuvali gol Dmitrovića koji je bio blizu toga da primi i treći...
"Mislim da smo prvo poluvreme igrali dosta dobro, imali dobre momente, mozda je i 3:0 trebalo da bude, bilo je dobrih akcija. Drugo poluvreme je veliko razočaranje. Igrali smo fudbal bez trčanja, a tako ne može da se igra", očigledno je nezadovoljan bio Tadić.
"Bez trčanja ne može da se ostvari rezultat. Moglo je tako pre 60 godina. Danas ne može. Drugo poluvreme smo sramno malo trčali...".
Dobro je poznato da je Dušan Tadić prošle sezone u Ligi šampiona bio jedan od fudbalera koji su najviše pretrčali, što je i neophodno kada igrate u ekipi kao što je Ajaks. Međutim, slučaj sa igrom reprezentacije Srbije je potpuno drugačiji...
Nedovoljno brzo smo se vraćali u odbranu, nedovoljno agilno ulazili u duele, dok je posebno "klimava" bila zadnja linija koja je prelako primila golove od Luksemburga.
Ipak, nisu izgubljene šanse da se plasiramo na EURO2020.
"Teško je. Portugal objektivno mnogo jača reprezentacija od Luksemburga, nadam se samo da teren tamo nije dobrom stanju. Moramo da se nadamo čudu, ali...", nije završio rečenicu najbolji srpski fudbaler koji je željan osvete protiv Ukrajinaca, za debakl u Lavovu (5:0).
"Treba da im se osvetimo za ono tamo što je bilo u svakom smislu. Moramo mnogo više da se zalažemo i trudimo i onda će nešto sigurno da nas nagradi".