Odbrana ne funkcioniše, ko god igrao u njoj, a ružan je podatak da smo primili više golova od Luksemburga, Gruzije, Azerbejdžana, Severne Makedonije, Albanije ili "Kosova". Ponekad su uzalud i golovi Aleksandra Mitrovića....
Nikada lakše nije bilo utvrditi najveći problem u igri reprezentacije Srbije.
Dovoljno je samo pogledati osnovnu tabelu grupe "B" kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2020. godine - ona pokazuje da su "orlovi" primili čak 15 golova u sedam od osam odigranih utakmica, a tek nam predstoji drugi duel sa pobednikom grupe Ukrajinom (nedelja, 15.00).
Jezivoj gol-razlici koja glasi 15:15, doprinela su dva lako primljena pogotka protiv Luksemburga na stadionu "Rajko Mitić" u pobedi (3:2) - kojom smo zadržali šanse za EURO2020.
Još jednom se pokazalo da se ofanzivni igrači "orlova" odlično razumeju, Aleksandar Mitrović je nastavio svoju golgetersku seriju postigavši i deveti u ovim kvalifikacijama, lako su u šanse ulazili Tadić i Ljajić, pogodio je i Radonjić sa klupe, ali umalo da to bude malo za pobedu...
I to protiv Luksemburga!
Prvi od nekoliko razloga za probleme u odbrani čini se leži u kolektivnom nezalaganju u tranziciji. Kada god je Luksemburg osvojio loptu na sredini terena uspevali su stvore izglednu priliku. Pritisak srpskih igrača na goste bio je bez intenziteta, pa su se iz toga "izrodila" dva gola u mreži Marka Dmitrovića uz pogođenu stativu, kao i neočekivanu dramu u završnici meča.
Odbrana je bila nepostavljena za igrače Luksemburga koji su u završnu trećinu ulazili sa velikim brojem igrača, a premali broj naših veznih fudbalera vraćao se da pomogne svojim saigračima.
"Drugo poluvreme je veliko razočaranje. Igrali smo fudbal bez trčanja, a tako ne može da se igra. Bez trčanja ne može da se ostvari rezultat. Moglo je tako pre 60 godina. Danas ne može. Drugo poluvreme smo sramno malo trčali...", javno je kritikovao sebe i ostale igrače reprezentacije Dušan Tadić posle trijumfa nad Luksemburgom.
Problem naravno leži i u neuigranoj zadnjoj liniji koja se menjala iz kola u kolo, a pitanje je da li je Ljubiša Tumbaković "na tragu" idealne četvorke.
Pardon, možda i petorke - pošto se na golu smenjuju i golmani Rajković i Dmitrović.
Aleksandar Kolarov je tako u poslednje tri utakmice igrao na mestu štopera, iako je čitavu karijeru eksplozivni levi bek, pa ga je na tom mestu zamenio Filip Mladenović, međutim možda nas povratak "starim idejama" čeka već za meč sa Ukrajinom. Za to vreme su se Nikola Maksimović i Nikola Milenković rotirali na pozicijama desnog beka i štopera, i pitanje je da li su dali odgovor kome od njih dvojice bolje leži koja uloga, dok su u konkrenciji i drugi igrači...
Na mestu centralnog beka igrali su još i Spajić, Mitrović i Nastasić, dok su desno isprobani Gobeljić i Miletić, što je već ogroman broj igrača za svega PET utakmica kod Tumbakovića.
A gde su još i ostale pozicije u timu, kao i period kod Mladena Krstajića koji je takođe dao šansu velikom broju igrača tokom ovih kvalifikacija...
Samo u sedam takmičarskih utakmica isprobano je 28 fudbalera!
Srbija već duže vreme traži "idealnu formulu" kojom će uspeti da zaigra na Evropskom prvenstvu 2020. godine, a u njoj mora da postoji i rešenje za objektivno najlošiju tačku ekipe - odbranu - koja je nekada predstavljala temelj uspeha prethodnih reprezentacija "orlova".
Gledano od samostalnosti Srbije iz 2006. godine, zašto ne i od devedesetih, ovo su defanzivno najlošije kvalifikacije za našu reprezentaciju.
U kvalifikacijama za EURO2016 primili smo 13 golova, odnosno 10 uz "službeni rezultat" protiv Albanije, četiri godine pre toga 12, pa unazad gledano 11, 11, 8...
Bolji smo bili i u kvalifikacijama za Mundijale: na turnir u Rusiji iz prošle godine kvalifikovali smo se uz 10 primljenih golova, za Južnu Afriku uz 8, a u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2006. godine u Nemačkoj primili smo svega jedan gol, kada su "svi u pola noći znali" koji fudbaleri su činili zadnju liniju ispred Dragoslava Jevrića.
I kada se nismo plasirali na SP nismo bili loši kao u tekućim kvalifikacijama (15 golova na sedam mečeva), pošto smo u pokušaju odlaska u Brazil imali 11 primljenih, za Japan i Južnu Koreju tek 8, Francusku 7...
Trend rasta nastavlja se iz godine u godinu, nešto je i do drugačijeg fudbala koji je zastupljen u Evropi, a nešto i do našeg kvaliteta pošto trenutno nemamo defanzivce "svetske klase" kakvi su postojali u nekim od prethodnih generacija.
Ipak, i sa postojećim defanzivcima koje imamo, ružan je podatak da smo primili više golova odLuksemburga, Gruzije, Azerbejdžana, Severne Makedonije, Albanije ili "Kosova".
Posebno će boleti "petica" od Ukrajine, ali "bode oči" i to da ni u jednom od susreta u kvalifikacijama nismo uspeli da sačuvamo mrežu. Luksemburžani su nam u dva meča dali tri gola, Litvanci dva, Portugalci pet...
Jasno je da moramo popraviti ovaj segment igre do potencijalnog baraža sa Norveškom, odnosno utisak je da smo te stvari smo morali da ispravljamo u hodu - još od bruke u Lavovu.
Da li smo na putu da se "zategnemo" u odbrani?
Saznaćemo uskoro...