Mnogo toga uradio je Vladan Milojević od svog dolaska u Crvenu zvezdu leta 2017! Ukratko: doneo je klubu dve titule prvaka Srbije i triput uzastopno ga uveo u grupnu fazu UEFA takmičenja (prvo u Ligu Evrope, pa dvaput u Ligu šampiona).
Teško, međutim, da je bilo mnogo onih koji su verovali da će nekadašnji defanzivac crveno-belih i trener Čukaričkog, Javora, Omonije i Panoniosa uspeti da ostvari nabrojano.
Jeste Milojević imao titulu osvojenu sa omladinskim timom Zvezde, ali jedno je voditi igrače do 19 godina, a drugo prvi tim najtrofejnijeg srpskog kluba.
Nije se, međutim, Aranđelovčanin uplašio onoga što ga očekuje. Od prvog dana počeo je da uspostavlja svoj sistem, koji ga je doveo to toga da postane jedan od najuspešnijih trenera u istoriji Crvene zvezde, svakako najbolji u 21. veku, a tek drugi sa 100 ili više pobeda.
Mnogi nisu verovali u njega, ali on jeste...
"Uvek će vas neko savetovati sa strane, ali je najbitnije upoznati sebe. Ja sam u Panioniosu dugo bio sam i trudio se da za to vreme što bolje upoznam sebe. Jednostavno, morate da verujete u to što radite. Ja sam čovek koji postavlja sebi jako velike ciljeve. Ne plašim se ničega, prvenstveno ne poraza, jer ako se plašite poraza onda džaba bilo šta što radite. Tako da i kada sam došao u Zvezdu i prošle godine i ovog leta, ja sam verovao", ispričao je Milojević gostujući na klupskoj televiziji.
"E sad, mi ne znamo šta ćemo tačno uraditi, ali je bitno imati pozitivnu energiju. Kako bih mogao to da očekujem od svojih igrača ako ja ne verujem u nešto? Svaki sportista mora da veruje. Pre tri godine je jako mali broj verovao u ovako nešto, a ja sam verovao da možemo da napravimo velike stvari. Nisam mogao tada da kažem igračima šta je to tačno, ali sam verovao", dodao je.
Istakao je Zvezdin strateg veliku "pokretačku energiju" generalnog direktora Zvezdana Terzića, sportskog direktora Mitra Mrkele i ostalih koji su trenutno u rukovodstvu crveno-belih, a zatim poručio svojim fudbalerima:
"Granice ne postoje i to je bitno za igrače da znaju".
Kako ste to preneli na igrače?
"Psihologija je jako bitna, a baveći se psihologijom, bavio sam se i duhovnim stvarima: hrišćanstvom, pravoslavljem, dosta čitanja... Kakve su vam misli, takav vam je život. Time se ja vodim", naglasio je Milojević.
Zvezdin strateg nije neko ko voli da se ističe. Skromno kaže da mu je bitno jedino da ostavi trag u klubu koji mu je mnogo toga pružio.
"Ja sam neko ko duguje dosta toga Crvenoj zvezdi. Došao sam sa 16 godina iz Aranđelovca, moj brat Goran je već bio tu, a mene je Toma Milićević doveo iz Šumadije. Zvezda mi je dala prve fudbalske korake, ali nije me učila samo kao sportistu već i kao čoveka. Trenerski put sam isto započeo u Zvezdi i te prve korake nikada ne bih menjao, za bilo koji trofej. Sa tim dečacima sam i ja rastao kao čovek... Želja mi je bila da osvojim bar jedan trofej, da se na neki način odužim klubu. Uvek mi je bilo važno da me ljudi pamte kao vrednog čoveka, sve ostalo je sporedno".
Jasno je onda i koji mu je trofej najdraži...
"Prvi trofej koji sam osvojio je bio sa generacijom 1993. u Omladinskoj ligi Srbije. I dan danas me ti igrači okrenu iako imaju svoje porodice. To je ono što mi je najdraže".
Pripreme crveno-belih ove sezone počele su još 9. juna, a Milojević kaže da je za ove tri godine u klubu praktično bez odmora.
"Dok sam bio igrač uvek sam mislio da je lako treneru, jer ne mora da trči, ali nije baš tako. Ja živim za fudbal, volim ovo što radim, predan sam i mnogo dajem sebe. Ja za ove tri godine ne znam šta je odmor, jer i kada imam neko slobodno vreme uvek se vraćam na to da li nešto treba da ispravim, da li nešto nisam uradio kako treba. Velika je odgovornost biti trener Zvezde i voleo bih da uvek kada se osvrnem na to mogu da kažem da sam dao svoj maksimum. Ne žalim se, jer su posledice svega toga ovi dobri rezultati".
Odakle crpite energiju?
"U krugu porodice, kojoj sam jako privržen. Nisam neki društven tip, ne volim mnogo javne događaje, već tražim svoj unutrašnji mir. Manje više u krugu svojih prijatelja, od kojih većina i nema veze sa fudbalom. Ne pijem, volim da provodim dosta vremena kod kuće...".
Govorio je Milojević i o svom odnosu sa igračima.
"Imam dozu harizme da razumem svoje igrače u svemu. Dešava se da nekada neko izađe iz klišea, ali ipak su to ljudi, nisu mašine. Igranje u Zvezdi nosi veliki pritisak, dugo su odvojeni od porodica, pod pažnjom medija. Ja se trudim da im budem uvek na raspolaganju i da znaju da sam im prijatelj".
Zvezdinog trenera često možemo videti da igra "ševu" sa igračima u sklopu zagrevanja za trening.
"Nekada je to bila tehnička vežba, ali se u međuvremenu to pretvorilo u neki vid zabave i 'relaksa', a ja ne volim baš mnogo 'relaks'. Trudim se da uvek radimo ozbiljno, pa je tako i kada igramo 'ševu'".
Otkrio je Milojević i da ne voli baš često da gleda snimke utakmica, bez obzira koliko su one bile uspešne po njegov tim.
"U fudbalu ne postoji ono što je juče bilo, tek kada prođu godine postanete svesni onoga što se dešavalo. Dok radite, uvek je najbitnija prva sledeća utakmica... Ne volim baš nešto mnogo to da gledam. Voleo bih da to ostane tamo gde je bilo. Voleo bih da se navijači sećaju tih emocija, ali ja nemam vremena. Crvena zvezda je mašina koja mora uvek da ide unapred. Zato bih ja to što je bilo ostavio kao lepe trenutke jedne generacije, a mi treba da radimo i probamo da napravimo još više".
Već u uvodu emisije apostrofirao je rad klupskog rukovodstva pohvalivši porketanje Zvezdinog televizijskog kanala i poboljšanje infrastrukture na stadionu, posebno istakavši planirani "Mediko blok" koji će doprineti bržem oporavku igrača, a posebno je govorio o značaju Zvezdinih navijača.
"Imamo navijače koji su poznati u Evropi i svetu. Oni su bastion koji čuva klub i mnogo nam znače. Ništa ne možete da uradite sami, već je potrebno više karika, a oni su jako bitan šraf u našem sistemu", smatra Milojević.
Crveno-bele posle reprezentativne pauze koja je u toku u sredu očekuje duel sa Mačvom u Kupu Srbije. Nema stručni štab trenutno sve igrače na raspolaganju, ali to neće biti problem.
"Bićemo spremni sigurno, maksimalno koliko uspemo", uverava trener.
"Kada je pauza igrači mogu da dobiju malo više vremena da daju sebi psihološkog oduška i provedu više vremena sa svojim porodicama. Teško je vežbati nešto posebno na treninzima, jer nam je većina igrača u svojim reprezentacijama. Ponosam sam što imamo igrače koji igraju za svoje zemlje i drago mi je zbog toga. To je njihov posao, to je profesionalizam i ne predstavlja mi problem, jer znam da su srećni kada igraju za svoje reprezentacije. Imam veliko poverenje u njih i bitno mi je da se jave, da sve protekne kako treba i ponašaju se lepo".
Osvrnuo se Vladan Milojević i na kvalitet Superlige ove sezone, u kojoj je Zvezda trenutno na vrhu sa sedam bodova više od najbližih pratilaca Vojvodine i Čukaričkog.
"Ova sezona je mnogo bolja nego prošla i velika uloga u tome sigurno pripada FSS, ali mi smo negativan narod i lakše je uvek ne delovati i reći da ništa ne valja. Za FSS je jako teško da zadovolji svu negativnost koja je prisutna, a ima mnogo pozitivnih stvari, kao što su sređeni tereni, reflektori... Ja sam za to da ono što je dobro uvek treba istaći, ali i ono što nije, isto treba pomenuti. Ono što je jako pozitivno i što ne treba zanemariti je da je Zvezdino učešće u Evropi donelo 3.000.000 evra od UEFA koji su raspoređeni i drugim klubovima".
Za kraj, gde Vladan Milojević vidi Crvenu zvezdu na kraju 2019. godine?
"Verujem da samo treba da nastavi putem kojim ide, a gde će biti i kako će biti, nisam neko ko može da kaže", po običaju, nije hteo Milojević da se bavi prognozama.