Momak u žiži fudbalske javnosti. Ne samo ovdašnje.
Strahinja Pavlović zvani "Kalaba", sasvim sigurno, krenuće stopama Nikole Milenkovića, Svetozara Markovića i mnogih drugih bisera Partizanove škole, koji su, rekli bismo prerano, otišli "u pečalbu", nakon što su ih partije u crno-beloj garnituri dresova preporučili bogatijim klubovima Evrope.
Gde će Pavlović? Najizvesnije je da će to biti francuski Monako (mada u vrhu Partizana kažu da još ništa nije gotovo). Prošlog leta bio je "već viđen" u rimskom Laciju, koji je, međutim, počeo da zateže, "zakera", dvoumi se... U Partizanu nisu žurili, "presekli" su: OK, ako nećete vi, vraćamo ga kući, pojaviće se neko drugi.
Tačno, 2. septembra ove godine, mladi defanzivni fudbaler potpisao je novi, petogodišnji ugovor sa Partizanom, čime su prava crno-belih na njega "podebljana" i "dodatno zaštićena". Dobar potez crno-belih. Najpre, zbog toga što nisu podilazili Laciju, a potom i zato što su ovog mladića dodatno "vezali" u Humskoj.
Samo dva meseca kasnije, Partizan je dobio mnogo bolju, dvostruko bolju ponudu za Pavlovića nego što je nudio Lacio. Monako je, pišu mediji, ponudio Partizanu 10 miliona evra, i još tri miliona evra bonusa (ako Strahinja odigra 20 mečeva za Monako i Monako se plasira u neko od evropskih takmičenja).
U Pavlovića veruju svi, pre svega trener Savo Milošević.
"Ono što mogu da kažem je da Strahinja mimo fudbalskog talenta ima karakter koji će mu pomoći da se snađe u bilo kakvoj situaciji, u bilo kojem klubu. Ne bih samo mnogo da ga hvalim, jer on i dalje ima mnogo toga da uči i nauči... takve igrače morate da čuvate i da preduhitrite sve probleme. Verujem da Strahinja neće podleći pritisku", rekao je Savo Milošević uoči prvenstvene utakmice sa Javorom.
Za nekog ko ima tek 18 godina, ovakva popularnost, zaista i može da bude preveliko breme. Doduše, vremena su se promenila, ljudi danas brže sazrevaju, sve je brže. Tako je i sve više klinaca koji dobijaju statuse, ne samo prvotimaca u fudbalskim timovima, već i nosilaca igre, stubove ekipe. Pavlović je upravo u takvom položaju.
Uz molbu PR službe Partizana da ne bude pitanja u vezi sa transferom (što smo poštovali), pitali smo Pavlovića kako se nosi sa tim, kako se nosi sa neminovnim pritiskom kada svakog dana vidi svoje ime na stranama sportske štampe, portala...
"Pritisak je sastavni deo fudbala, svaki igrač mora da nauči da se nosi sa tim. Tako i ja", mirno odgovara kao da mu je 28, a ne 18.
Dešava se da Pavlovića viđamo u napadu Partizana, iako mu je "posao" da čuva gol. Dešava se i da Pavlović zatrese mrežu protivnika.
"Jeste, 'povuče me lopta', želim da olakšam saigračima iz srednjeg reda i napada. Pogotovo se to dešava kada je rezuotat nepovoljan, pa želim da što pre izjednačimo", kaže iskreno, dečački.
"AZ je najbitnija utakmica koja predstoji, biti ili ne biti. Ona generacija Partizana je tamo pobedila pre dve godine, mislim da i mi možemo, na isti način".
Pavlovića je teško nadmudriti. Postoje, naravno, igrači koji su vešti sa loptom, krenu u jedan dribling, završe ga drugim, prođu ga, ali to se ne dešava često.
"Uvek gledam loptu i postavljam se u odnosu na loptu", odgovara, ne želeći da ide u detalje. Ipak mu je to "oružje".
Upitan sa kim najviše voli da čini bedem pred golom Vladimira Stojkovića, odgovara da je to Bojan Ostojić, sa kojem se, ističe, jako dobro razume.
Iza njih je Vladimir Stojković, koji posle "penzionisanja" Saše Ilića, nosi kapitensku traku oko ruke. I ta "funkcija", ali i to što je golman, zahteva od Stojkovića da uvek bude glasan.
"Stojke stalno komanduje, normalno je to, jer ima najbolji pregled na terenu. Najčešće komande su mu 'suzi linije', 'izađi'", kaže Pavlović.