"Treba da se pogledamo u oči i vidimo da nismo za ovo takmičenje, da budemo realni", izjavio je Milan Borjan posle još jednog ubedljivog poraza Crvene zvezde u Ligi šampiona - 0:6 protiv Bajern Minhena.
"Bilo je ovde u prve dve godine dosta igrača koji su igrali srcem, nisu igrali za pare, a kad igraš srcem mnogo više doprinosiš i imaš veću želju", iskren je bio golman crveno-belih i javno načeo temu o kojoj se već mesecima priča u neformalnim razgovorima oko stadiona "Rajko Mitić".
Trenutna ekipa Crvene zvezde, po svemu sudeći, nema ono što je bio zaštitni znak njihovih prethodnika u prve dve sezone po dolasku Vladana Milojevića na klupu.
Nema ratnički duh, potrebnu agresivnost i borbenost, požrtvovanost, glad za dokazivanjem i želju za pobedom. Ukratko - nije tim!
Primetno je to ne samo na međunarodnoj sceni, već i u domaćem prvenstvu. Ekipa deluje ravnodušno, empatično, malokrvno, nezainteresovano...
Konkretan primer imali smo u finišu duela sa Bajernom, kada je zbog povrede na travi ostao da leži Aleksa Vukanović, a oko njega se okupili četvorica gostujućih igrača i nijedan saigrač.
Ima u ovoj ekipi i dalje igrača koji od početka sarađuju sa Milojevićem - Borjan, Boaći, Rodić, Gobeljić, Ben, Babić, povređeni Jovičić - i oni, uglavnom, nisu sporni kada je reč o motivaciji i kontinuitetu forme. Mnogo više u klubu treba da se zapitaju zbog igre i pristupa onih koji su u međuvremenu dovedeni da budu pojačanja:
Kanjas, Garsija, La Para, Tomane i Žander.
Pomenuti stranci, koji su podosta plaćeni, ne samo da ne prave razliku u odnosu na ostale saigrače, već prave problem u sastavljanju tima, jer su uprkos njihovom dovođenju zadržani Boaći, Ben i Marin, pa Milojević redovno mora da "tumba" startnu postavu i vodi računa o dozvoljena četiri stranca u Superligi, a pritom da svima pruža određenu minutažu kako bi imali kontinuitet igranja.
Tu, verovatno, leži ključ problema i nameću se pitanja ko je odgovoran za dovođenje pomenutih igrača i gomilanje stranaca.
Da li je Vladan Milojević insistirao na tim imenima ili su mu ih nametnuli direktori Terzić i Mrkela?
I zašto se posle Milana Pavkova i Ben vratio neobavljenog transfera iz Ujedinjenih Arapskih Emirata?
Ko je kriv za loša izdanja Crvene zvezde ove sezone?
Onaj ili oni koji su odgovorni trebalo bi i da snose posledice. Da li će tako biti videćemo, pošto situacija nije baš "kristalno čista".
Bez obzira na debakle u duelima sa Bajernom i Totenhemom, Zvezda i dalje ima šansu da izbori evropsko proleće. Da je pred dolazak Vladana Milojevića neko rekao da će Crvena zvezda igrati grupnu fazu Lige šampiona dve sezone uzastopno i da će kao trećeplasirana u grupi dočekati proleće, teško da bi ga iko shvatio ozbiljnim.
Da bi se to dogodilo, crveno-belima je dovoljan i remi u Atini protiv Olimpijakosa. Ali, da bi bilo tako, moraće - pre svih igrači - da se pogledaju u oči, kao što je Borjan rekao, i pristupe utakmici mnogo, mnogo bolje nego u prethodnim mečevima. Čak i od onog u kom su na "Marakani" savladali Olimpijakos, jer treba biti iskren i reći da im je u preokretu od 0:1 do 3:1 značajno pomoglo isključenje protivničkog igrača.
Ima li Milojević način da nešto promeni u svom timu, videćemo, ali bez obzira na konačan ishod takmičenja u grupi Lige šampiona, u Zvezdi bi tokom zimske pauze trebalo da se pozabave odgovornošću za najubedljiviji poraz kod kuće ikada na međunarodnoj sceni i partije u kojima ekipa deluje kao da je već unapred predala ili (u slučaju Superlige) upisala bodove.