"Treba da se pogledamo u oči i vidimo da nismo za ovo takmičenje, da budemo realni", izjavio je Milan Borjan posle još jednog ubedljivog poraza Crvene zvezde u Ligi šampiona - 0:6 protiv Bajern Minhena.
"Bilo je ovde u prve dve godine dosta igrača koji su igrali srcem, nisu igrali za pare, a kad igraš srcem mnogo više doprinosiš i imaš veću želju", iskren je bio golman crveno-belih i javno načeo temu o kojoj se već mesecima priča u neformalnim razgovorima oko stadiona "Rajko Mitić".
Trenutna ekipa Crvene zvezde, po svemu sudeći, nema ono što je bio zaštitni znak njihovih prethodnika u prve dve sezone po dolasku Vladana Milojevića na klupu.
Nema ratnički duh, potrebnu agresivnost i borbenost, požrtvovanost, glad za dokazivanjem i želju za pobedom. Ukratko - nije tim!
Primetno je to ne samo na međunarodnoj sceni, već i u domaćem prvenstvu. Ekipa deluje ravnodušno, empatično, malokrvno, nezainteresovano...
Konkretan primer imali smo u finišu duela sa Bajernom, kada je zbog povrede na travi ostao da leži Aleksa Vukanović, a oko njega se okupili četvorica gostujućih igrača i nijedan saigrač.
Ima u ovoj ekipi i dalje igrača koji od početka sarađuju sa Milojevićem - Borjan, Boaći, Rodić, Gobeljić, Ben, Babić, povređeni Jovičić - i oni, uglavnom, nisu sporni kada je reč o motivaciji i kontinuitetu forme. Mnogo više u klubu treba da se zapitaju zbog igre i pristupa onih koji su u međuvremenu dovedeni da budu pojačanja:
Kanjas, Garsija, La Para, Tomane i Žander.
Pomenuti stranci, koji su podosta plaćeni, ne samo da ne prave razliku u odnosu na ostale saigrače, već prave problem u sastavljanju tima, jer su uprkos njihovom dovođenju zadržani Boaći, Ben i Marin, pa Milojević redovno mora da "tumba" startnu postavu i vodi računa o dozvoljena četiri stranca u Superligi, a pritom da svima pruža određenu minutažu kako bi imali kontinuitet igranja.
Tu, verovatno, leži ključ problema i nameću se pitanja ko je odgovoran za dovođenje pomenutih igrača i gomilanje stranaca.
Da li je Vladan Milojević insistirao na tim imenima ili su mu ih nametnuli direktori Terzić i Mrkela?
I zašto se posle Milana Pavkova i Ben vratio neobavljenog transfera iz Ujedinjenih Arapskih Emirata?
Ko je kriv za loša izdanja Crvene zvezde ove sezone?
Moguć je izbor više odgovora
Onaj ili oni koji su odgovorni trebalo bi i da snose posledice. Da li će tako biti videćemo, pošto situacija nije baš "kristalno čista".
Bez obzira na debakle u duelima sa Bajernom i Totenhemom, Zvezda i dalje ima šansu da izbori evropsko proleće. Da je pred dolazak Vladana Milojevića neko rekao da će Crvena zvezda igrati grupnu fazu Lige šampiona dve sezone uzastopno i da će kao trećeplasirana u grupi dočekati proleće, teško da bi ga iko shvatio ozbiljnim.
Da bi se to dogodilo, crveno-belima je dovoljan i remi u Atini protiv Olimpijakosa. Ali, da bi bilo tako, moraće - pre svih igrači - da se pogledaju u oči, kao što je Borjan rekao, i pristupe utakmici mnogo, mnogo bolje nego u prethodnim mečevima. Čak i od onog u kom su na "Marakani" savladali Olimpijakos, jer treba biti iskren i reći da im je u preokretu od 0:1 do 3:1 značajno pomoglo isključenje protivničkog igrača.
Ima li Milojević način da nešto promeni u svom timu, videćemo, ali bez obzira na konačan ishod takmičenja u grupi Lige šampiona, u Zvezdi bi tokom zimske pauze trebalo da se pozabave odgovornošću za najubedljiviji poraz kod kuće ikada na međunarodnoj sceni i partije u kojima ekipa deluje kao da je već unapred predala ili (u slučaju Superlige) upisala bodove.